Најсиромашнија земља Европе пред смрзавањем

На саму Нову годину руски плин престао је тећи кроз Украјину. Кијев је 1. јануара 2025. назвао "историјским" даном јер је украјинско одбијање продужења транзитног споразума с руским енергетским дивом Газпромом зауставило значајан прилив новца Кремљу за финансирање свеобухватне инвазије на Украјину.

Али у суседној Молдавији тај потез прети да изазове озбиљну кризу, која потенцијално може прерасти оквире енергетске па и хуманитарне.

Молдавија, некада део Совјетског Савеза, једна је од најтеже погођених земаља одлуком Кијева. Објавила је да ће сада морати да уведе мере за смањење потрошње плина за трећину и прогласила је 60-дневно ванредно стање.

У Придњестровљу, одметнутој сепаратистичкој источној регији Молдавије лојалној Москви, година је почела грејањем само болница и кључне инфраструктуре, али не и домова.

Придњестровље је самостално прогласило ванредно стање и прекинуло у среду снабдевање домаћинстава грејањем и топлом водом, након што је Русија престала испоручивати ​​плин преко Украјине.

Самопроглашена Придњестарска молдавска република је проруски ентитет који се одвојио од остатка Молдавије након распада Совјетског Савеза 1991. године, који је примао руски плин преко Украјине, али је та рута снабдевања у среду прекинута истеком уговора о транзиту између двеју зараћених земаља.

"Топла вода је била укључена до око два сата ујутро, проверио сам. Сада је искључена и радијатори су једва топли", рекао је Дмитриј за ББЦ телефоном из свог стана у енклави. "Још увек имамо плина, али притисак је врло низак - само оно што је остало у цевима", каже и додаје да је свугде исто.

Придњестровље се одвојило од остатка Молдавије у кратком рату док се распадао Совјетски Савез. Тамо су још и данас присутне руске војне снаге, а економија у потпуности зависи од руског плина, за који власти у главном граду одметнуте регије, Тирасполу, не плаћају ништа.

"Они само имају датотеку у којој пише колики је дуг сваки месец", објашњава Јакуб Пиенковски с Пољског института за међународне односе (ПСИМ). "А Русија није ни заинтересована да тражи тај новац", додаје.

Економске и политичке последице

А та је линија спаса преко Украјине одједном прекинута. У неким придњестровским градовима власти постављају "тачке за грејање", а постоје и телефонске линије за помоћ у проналажењу дрва за огрев.

Становници су позвани да се топло одевају, окупе чланове породице у једној соби, окаче покриваче или дебеле завесе преко прозора и балконских врата и затворе пукотине на прозорима и вратима те да користе електричне грејалице.

"Забрањено је користити плинске или електричне пећи за грејање стана - то може довести до трагедије", поручили су из локалне енергетске фирме Тирастеплоенерго.

Главна електрана Транснистрија у Курчугану већ ради на угљен умјесто на руски плин и власти кажу да га има довољно само за 50 дана. То значи проблеме за остатак Молдавије, која 80 посто електричне енергије добија из Курчугана.

Влада у Кишињеву каже да има довољно плина за грејање земље до пролећа те да ће се пребацити на куповину електричне енергије из Европе, али то значи големо повећање трошкова. Ванредно стање уведено је прошлог месеца, а фирмама и грађанима речено је да смање потрошњу док је земља спремна за искључења струје.

Нагли прекид испоруке плина преко Украјине погађа и Словачку и Мађарску, чланице НАТО-а и Европске уније на челу којих су проруски премијери и савезници Виктор Орбан и Роберт Фицо.

Обе владе које симпатизирају Москву биле су далеко спорије од других у ЕУ у скидању од зависности о руским енергентима и стопирању финансирања руског рата против суседне земље. Плаћање виших цена за алтернативне добављаче представљће значајно оптерећење за њихове прорачуне, преноси Јутарњи.

Но, Молдавија је далеко сиромашнија и мање стабилна земља и продужена криза би могла имати озбиљне економске и политичке последице - а то би могло бити управо оно што Кремљ и жели. Русија би своје савезнике у Придњестровљу могла снабдевати ​​преко Турске, иако по већој цени, што би значило и електричну енергију за целу Молдавију.

Ипак, уместо тога, Газпром тврди да је обуставио снабдевање јер Кишињев наводно дугује готово 700 милиона долара. Молдавска влада, пак, тврди да је међународна ревизија рекла да је стварни износ око девет милиона долара, који је ка томе углавном враћен.

(Телеграф.рс) Фото: Тањуг/АП