Najsiromašnija zemlja Evrope pred smrzavanjem

Na samu Novu godinu ruski plin prestao je teći kroz Ukrajinu. Kijev je 1. januara 2025. nazvao "istorijskim" danom jer je ukrajinsko odbijanje produženja tranzitnog sporazuma s ruskim energetskim divom Gazpromom zaustavilo značajan priliv novca Kremlju za finansiranje sveobuhvatne invazije na Ukrajinu.

Ali u susednoj Moldaviji taj potez preti da izazove ozbiljnu krizu, koja potencijalno može prerasti okvire energetske pa i humanitarne.

Moldavija, nekada deo Sovjetskog Saveza, jedna je od najteže pogođenih zemalja odlukom Kijeva. Objavila je da će sada morati da uvede mere za smanjenje potrošnje plina za trećinu i proglasila je 60-dnevno vanredno stanje.

U Pridnjestrovlju, odmetnutoj separatističkoj istočnoj regiji Moldavije lojalnoj Moskvi, godina je počela grejanjem samo bolnica i ključne infrastrukture, ali ne i domova.

Pridnjestrovlje je samostalno proglasilo vanredno stanje i prekinulo u sredu snabdevanje domaćinstava grejanjem i toplom vodom, nakon što je Rusija prestala isporučivati ​​plin preko Ukrajine.

Samoproglašena Pridnjestarska moldavska republika je proruski entitet koji se odvojio od ostatka Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, koji je primao ruski plin preko Ukrajine, ali je ta ruta snabdevanja u sredu prekinuta istekom ugovora o tranzitu između dveju zaraćenih zemalja.

"Topla voda je bila uključena do oko dva sata ujutro, proverio sam. Sada je isključena i radijatori su jedva topli", rekao je Dmitrij za BBC telefonom iz svog stana u enklavi. "Još uvek imamo plina, ali pritisak je vrlo nizak - samo ono što je ostalo u cevima", kaže i dodaje da je svugde isto.

Pridnjestrovlje se odvojilo od ostatka Moldavije u kratkom ratu dok se raspadao Sovjetski Savez. Tamo su još i danas prisutne ruske vojne snage, a ekonomija u potpunosti zavisi od ruskog plina, za koji vlasti u glavnom gradu odmetnute regije, Tiraspolu, ne plaćaju ništa.

"Oni samo imaju datoteku u kojoj piše koliki je dug svaki mesec", objašnjava Jakub Pienkovski s Poljskog instituta za međunarodne odnose (PSIM). "A Rusija nije ni zainteresovana da traži taj novac", dodaje.

Ekonomske i političke posledice

A ta je linija spasa preko Ukrajine odjednom prekinuta. U nekim pridnjestrovskim gradovima vlasti postavljaju "tačke za grejanje", a postoje i telefonske linije za pomoć u pronalaženju drva za ogrev.

Stanovnici su pozvani da se toplo odevaju, okupe članove porodice u jednoj sobi, okače pokrivače ili debele zavese preko prozora i balkonskih vrata i zatvore pukotine na prozorima i vratima te da koriste električne grejalice.

"Zabranjeno je koristiti plinske ili električne peći za grejanje stana - to može dovesti do tragedije", poručili su iz lokalne energetske firme Tirasteploenergo.

Glavna elektrana Transnistrija u Kurčuganu već radi na ugljen umjesto na ruski plin i vlasti kažu da ga ima dovoljno samo za 50 dana. To znači probleme za ostatak Moldavije, koja 80 posto električne energije dobija iz Kurčugana.

Vlada u Kišinjevu kaže da ima dovoljno plina za grejanje zemlje do proleća te da će se prebaciti na kupovinu električne energije iz Evrope, ali to znači golemo povećanje troškova. Vanredno stanje uvedeno je prošlog meseca, a firmama i građanima rečeno je da smanje potrošnju dok je zemlja spremna za isključenja struje.

Nagli prekid isporuke plina preko Ukrajine pogađa i Slovačku i Mađarsku, članice NATO-a i Evropske unije na čelu kojih su proruski premijeri i saveznici Viktor Orban i Robert Fico.

Obe vlade koje simpatiziraju Moskvu bile su daleko sporije od drugih u EU u skidanju od zavisnosti o ruskim energentima i stopiranju finansiranja ruskog rata protiv susedne zemlje. Plaćanje viših cena za alternativne dobavljače predstavljće značajno opterećenje za njihove proračune, prenosi Jutarnji.

No, Moldavija je daleko siromašnija i manje stabilna zemlja i produžena kriza bi mogla imati ozbiljne ekonomske i političke posledice - a to bi moglo biti upravo ono što Kremlj i želi. Rusija bi svoje saveznike u Pridnjestrovlju mogla snabdevati ​​preko Turske, iako po većoj ceni, što bi značilo i električnu energiju za celu Moldaviju.

Ipak, umesto toga, Gazprom tvrdi da je obustavio snabdevanje jer Kišinjev navodno duguje gotovo 700 miliona dolara. Moldavska vlada, pak, tvrdi da je međunarodna revizija rekla da je stvarni iznos oko devet miliona dolara, koji je ka tome uglavnom vraćen.

(Telegraf.rs) Foto: Tanjug/AP