Цеца о сузама у Спенсу: Изгубили смо емпатију

Њена најверниај сарадница и пријатељица Марина Туцаковић напустила нас је пре три године. Како је изгледао њихов последњи разговор, као и колико јој сада недостаје, открила је са сузама у очима:

- Па због тога и нисам снимила ништа пуних осам година, ја сам чекала да се Маринино здравље стабилизије, а онда је то ишло како је ишло. Никада у животу нисам своје пријатеље остављала, поготову када су у тешким животним тренуцима, остајала сам уз њу до краја и није ми падало на памет, јер она једног момента више није била у стању да се бави послом. Ни у једном моменту ми није падало на памет да ја сад јурим неке друге сараднике да бих јурила каријеру и албум, јер ме то апсолутно није занимало. Оног момента када нас је Марина напустила, почела сам да радим на албуму  и покушавам са другим тимом да направим нешто лепо што ће се допасти мојој публици. Можда нека нова енергија. Да ми фали - фали ми највише на свету. Да је јединствена- јединствена је. Да ми је познавала душу, познавала јесте. Једноставно сам са том женом била посебно конектована, и увек ће ми недостајати и увек ће она бити једна огромна празнина у мом животу, како приватном тако и пословном. Она је била жена од тренутка, писала је на мелодије и како је повуче мелодија, она том емоцијом која је покрене у том моменту, она и пише - истиче Цеца и додаје:

- Она никада није показивала да јој је тешко, увек је скретала тему да прича о позитивним стварима чак и када сам знала да јој је много тешко. Она је жена која је имала посебну енергију, непосредна, пуна живота. До последњег дана је веровала у живот, да ће да се опорави, али Бог је хтео другачије.

Последњи разговор које су водиле Цеца и Марина, био јеста баш о њеном новом албуму.

- Веровале или не, причале смо о новом албуму, како би требало да изгледа, како она замиђља, како би она волелала. Наравно, ја сам учествовала у разговору апсолутно као да је она потпуно здрава, али нажалост није оздравила и напустила нас је. Није ми она давала савете, имала је неке идеје у ком би то правцу требало да иде, ништа конкретно да бих се ја сад ухватила за неку реченицу или идеју.

Посебну пажњу на концерту су овог пута скренуле и патике које је носила, а да ли је "штиклама заувек рекла збогом", Цеца је кроз смех одговорила:

- Моје патике лепе, господине ја сам штиклама рекла пре 15 година збогом. Ја немам тај проблем, имала сам чак и коментаре да је то безвезе што ја изујем своје штикле, али мени је битнија атмосфера на концерту него како ћу ја изгледати. Ово је била моја идеја за патике и могу да вам кажем да сам се сјано осећала - каже кроз смех.

Присетила се и свог детињства и одрастања у родном месту. Како је открила, родитељи су желели још после основне школе да је пошаљу у Београд, али она то није желала због чега се њена сестра наљутила на њу.

- Моји су родитељи имали план да после основне школе пређем за Београд и да ту наставим школовање. Ја нисам желела, сестра моја је због тога била љута, јер је она била следећа да дође у Београд, ја нисам желала да се одвајам од свог друштва и да се одвајам од своје куће јер сам се у својој кући осећала ушушкано што је негде и природно. Мислим да нисам била спремна за велики град и да будем сама у Београду. Била сам као и сви остали, ја сам одрасла у том месту и никада нисам одскакала, па ни данас нисам у том филму да сам ја звезда, да треба да се понашам другачије да глумим вишу расу. Буди оно што јеси, сцена је мој посао и моје радно место и када сиђем са бине и када се погасе рефлектори као и сви жиим један обичан живот, нормалан ђивот, имам текуће проблеме, породицу, друштвено-социјални живот - истиче поносно Цеца и наставља:

- Јесте другачије, у моменту где сте експонирани, где се о вашем животу причаи пише шта ко стигне. То није лако преживљавати, као ни актер приче, тако ни његова породица. Некако сам и утрнула на све то, јер сам 37 година у тој причи. али трпе чланови породице.

На питања како њени родитељи данас реагују на разне натписе о њој и њеном животу, тврди исто, баш као и првог дана.

- Исто, као и првог дана, као да су сада ушли на естраду. И сваки пут кад нешто прочитају што није истина, они ме зову: "Цецо, шта је ово?". Питају ме како не могу да зауставим, ја им кажем да немам чаробни штапић.

Открила је и како проводи слободне дане, па поменула и етсрадна пријатељства - Сашу Матића и Мају Беровић с којима је веома блиска.

- Да лежим, код мене не постоји други положај или лежање или скачем на бини. Гледам серије, причам с мојим другарицама читаву ноћ. Гледма филмове, дружим се са пријатељима неке кућне варијанте, код мене, код њих, излазим на вечере. Поента је, није битно где си, него с ким сим. Некада је човеку лепо да се и осами мало, мени је много битније да сам окружена добрим људима, волим веселе људе.

- Ми смо кућни пријатељи, дружимо се, једни другима долазимо у куће. То су породични људи, имају дивне породице, нормалне породице. Управо о оономе што сам вам причала да живимо сасвим нормалне животе.

Веома је везана за децу своје сестре, као што су и њена деца веома везана за њену сестру Лидију. Цеца је први пут открила и са каквим проблемима се сусреће у кући, али какав однос има са својим сестрићима.

- Ништа страшно, Богу хвала, то је оно пукло ми цев у кући. Ја мужа немам, ја морам да зовем мајстора. Искоче осигурачи, знам да подигнем, знам некад и сијалице да променим. Мислим жена кад буде сама, мора да буде мајстор. Нико не мари... Ја сам њена тетка, не гледа она мене као звезду, та деца су одрасла поред мене и гледају ме неким другим очима. Ево Жељко, мој унук, каже: "Цецо ја сам ти био у концерту и волео бих да ме поноово поведеш у тај твој концерт". Он је свестан, њему је само лепо, јер се и ја тако понашам, нормално.

- И моја деца су везана за моју сестру, јер их је одгајала, а и њена деца су везана за мене јер су расла уз мене и мислим да је то нешто најлепше имати дивну, велику породицу. Ја кажем: Ми кад се окупимо, нама не требају гости.

За сам крај открила је и да ли ће успети мало да одмори и отпутује на неку лускузну дестинацију.

- Волела бих да побегнем мало код Анастасије у Шпанију, добила сам много позива од мог зета и ње. Морам да уђем у студио, имам пуно посла око тих обрада и препевавања песама.

(Телеграф.рс)