Чему служе амбасадори кад играју како шеф партије свира?

Министарство иностраних послова БиХ наставља да обезбјеђује нова средства за дипломатско-конзуларну мрежу Босне и Херцеговине, па је тако планирано чак 13,5 милиона конвертибилних марака за куповину објеката за амбасаде и конзулате. Истовремено се стално чују замјерке на рад представника БиХ у иностранству чији је ефекат рада на ниским гранама. Да ли се на нивоу Босне и Херцеговине договори постижу само кад треба дијелити новац и фотеље?

Босна и Херцеговина има нешто више од 50 амбасада, конзулата и мисија при међународним организацијама. Ова не превише разграната дипломатска мрежа грађане БиХ кошта око 50 милиона марака годишње. Међутим, деценијама на терену имамо слику која је другачија од онога што је дефинисано у општим правцима и приоритетима за провођење спољне политике Босне и Херцеговине.

Неусаглашено дјеловање, дипломатски скандали, страначко постављање и играње дипломата онако како им кажу партиијски шефови - ово су најчешће замјерке на рад дипломатско конзуларне мреже Босне и Херцеговине. Ово отвара питање за шта онда служе толики амбасадори и конзули када играју по директивама партијских шефова, а од чега грађани и привреда Републике Српске и Федерације БиХ немају никакву корист? 

Основни проблем је у вишедеценијском утицају политике, гдје амбасадори више одговарају странци која их је поставила на ту позицију, па ставови српских, хрватских или бошњачких дипломата уопште нису усаглашени.

"Мислим да је то данас свакоме јасно, да је СНСД и њихови партнери да су препустили спољну политику странкама из Сарајева јер главни разлог је што ту нема новца нема тендера, нема мјеста гдје народски речено можете да се уграђујете", сматра бивши министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак.

Други узрок неефикасне дипломатије Босне и Херцеговине су страначки подобни, али позиву недорасли кадрови.

"Оно што ја не разумијем заиста то је неефикасност и одабир људи који не доносе никоме ништа осим испуњавања одређених некаквих у знак захвалности за некакав политички рад или рад на терену одређених политичких партија тако да заиста не видим коме је у интересу овакав систем какав је тренутно", сматра економиста и дипломата Драшко Аћимовић. 

Вишедеценијска небрига за професионалан рад дипломатско конзуларне мреже, довела је до тога да кључни сегмент, а то је усаглашеност и и вертикална комуникација гдје је на врху Министарство иностраних послова заправо не постоји.

"Право питање је кога они заступају? Грађане Босне и Херцеговине као такве сигурно не. Дипломатско-конзуларна представништва су у ствари још само једна база за ухљебљавање страначких структура, дакле и страначких војника", каже новинар из Бањалуке Ђорђе Вујатовић.

На нивоу Босне и Херцеговине годинама не престају препуцавања политичких странака о понашању амбасадора и конзула које су на позиције поставиле супротстављене политичке партије, међутим, када је у питању подјела фотеља, чланови Предсједништва БиХ се једни другима не мијешају у избор, а лако се договоре и у Савјету министара када треба за исте обезбиједити додатни новац.

(БН) Фото: РЛ