Њемачка више није сигурна, неки људи планираји повратак

Недостаје ми тај осјећај заједништва, оно кад знаш да су пријатељи и обитељ ту, близу, и да се можеш ослонити на њих", каже Дарио.

Потрага за бољим животом својствена је свим људима, а чини се да смо ми у Босни и Херцеговини стално у тој причи трагања. Тај бољи живот жељели бисмо да остваримо овдје, али деценијама га тражимо у другим државама с надом да ћемо се једном вратити на родну груду.

У посљедњих десет година број становника из БиХ који живе и раде у Њемачкој вишеструко се повећао. Када дође вријеме празника, многи се врате у родни крај, а тада се претресају разне теме.

Дарио је ових дана дошао кући јер је имао једну неодложну обавезу и није му се исплатило да долази за недавне празнике па је сада овдје. Срећом, овај долазак планирао је унапријед, па је успио да долати за нешто мање од 200 евра.

"Ваља планирати, и то три мјесеца раније", каже уз смијех, пише Вечерњи лист.

Франкфурт, гдје Дарио живи, једно је од најважнијих финансијских центара Европе. Саговорник нам открива да зарађује нето 3.000 евра мјесечно.

"Трошкови у Франкфурту јако су високи. Највећи дио мјесечног буџета одлази на станарину и режије, што износи око 1.500 евра. Франкфурт, као један од најскупљих њемачких градова, нуди разне погодности, али истовремено представља изазов због високих трошкова становања", објашњава.

Питали смо га што му олакшава живот у Њемачкој.

"Дјечји доплатак чини битну разлику у мом мјесечном буџету. Имам троје дјеце и добијам 'киндергелд' за свако од њих, што ми је право олакшање. Њемачка влада даје 250 евра по дјетету, дакле, то ми је 750 евра мјесечно. То готово покрије трошкове станарине, што је велика ствар. Без тог додатка било би много теже покрити све обавезе", открива нам.

На питање би ли мијењао Франкфурт за неки мањи град, одговара: “Нисам размишљао о томе иако би тамо станарине биле ниже. Франкфурт нуди пуно прилика за посао, образовање и све што је потребно за моју породицу. Дјеца ми овдје иду у школу и јако ми је важно да имају прилику да се развијају и образују. Њемачка има добар систем образовања и много струковних програма за младе. Ако моја дјеца желе, могу да се одлуче за струковно образовање и одмах након школе почетида раде у некој од индустрија. То је сигуран пут до посла, а овдје се стручне вјештине заиста цијене. За њих овдје постоји много више могућности него у БиХ", искрено каже. 

О повратку у домовину и размишља и не размишља.

"Кад ме већ питате, нисам сигуран да бих се вратио у БиХ. Кад све збројим, посао овдје стварно нуди више опција. Имао сам срећу да нађем стабилан посао, али овдје увијек постоји прилика за додатни рад ако то желим. А Њемачкој сада требају радници. Потражња је велика и осјећам да сам у много бољој позицији него што бих био код куће. С друге стране, како год окренеш, има ствари које ни једна земља не може надомјестити. Недостаје ми тај осјећај заједништва, оно кад знаш да су пријатељи и породица ту, близу, и да се можеш ослонити на њих", каже.

Недостаје му опуштени дух домовине.

Цијенити мале ствари

– Код нас је друкчије; људи имају времена за кафу, за разговор. Недостаје ми тај опуштени дух, оно кад се послијеподне изненада нађеш с неким пријатељем и останеш до мрака, само уз причу. Кад си далеко, почнеш да цијениш те мале ствари, обичаје, све оно што узимао здраво за готово – истиче.

Говори о још једној ствари која га мучи у посљедње вријеме – повећаној несигурности на улицама.

– Искрено, осјећам се мање сигурно него прије. Франкфурт је велики град те, као и у многим европским градовима, криминал је порастао. Прије сам се без проблема шетао ноћу, а сада радије избјегавам такве шетње. Чујем сличне приче и од других људи. Безбједносна ситуација се погоршала, што ствара додатни стрес. Мигрантска криза, која је почела 2015. године, чини се да овдје стално досеже врхунац. Не знам што ће бити – каже.

Додаје и своје мишљење о социјалној помоћи за мигранте.

– Немам лоше мишљење ни о коме, али ми сметају они који су дошли ту да живе на рачун државе, а не раде ништа. То није поштено према нама који радимо – каже.

Дарио очекује промјене на изборима у фебруару идуће године.

– Колико год је Ангела Меркел задала проблема пуштањем великог броја илегалних миграната у државу, толико је својим потезима подигла привреду земље, које је након њеног одласка почело да тоне. Зато очекујем промјене, и то због нас бројних из БиХ који смо у Њемачкој. Јер све више осјетим напетост на улицама, посебно навече.

Прије нисам имао никакав проблем да прошетам ноћу, али сада то избјегавам. Свјестан сам да је Франкфурт један од највећих и најживљих градова у Њемачкој, па су такве ситуације можда и очекиване, али осјећај несигурности као да расте из године у годину. Причам с пријатељима и колегама који живе у другим дијеловима Њемачке и сличне су приче – људи осјећају да нису више потпуно сигурни. Осјећај безбједности био је један од разлога због којих сам одлучио да останем, али сада је та предност значајно умањена – прича саговорник и то повезује с мигрантском кризом и изазовима који су услиједили.

Истиче да је држава преоптерећена.

– Прилив нових људи захтијева ресурсе, организацију, интеграцију, а чини се да је то притисак с којим се Њемачка није до краја успјела да се носи. То је проблем који неће нестати сам од себе и мислим да ће сваки будући политичар морати да посвети посебну пажњу рјешавању ових питања како би се људи попут мене осјећали сигурно – рекао је.

(СБ) Фото: Фениx-магазин (ДХ)