У НС РС стигао нацрт закона о платном промету РС

У Народну скупштину РС стигла је иницијатива за измјене и допуне нацрта Закона о унутрашњем платном промету којом се банке приморавају на отварање рачуна и пословање са фирмама на “црној листи”, односно њиховим насљедницама, открива портал ЦАПИТАЛ.

Ријеч је о грађанској иницијативи коју је званично поднијела адвокатица Дејана Ђурић, а која је раније заступала санкционисану „Инфинитy Интернатионал Групу“.

Иницијатива за измјене и допуне стигла је само неколико мјесеци након посљедњих измјена овог закона, а све због блокаде правних и физичких лица које је америчка Канцеларија за контролу имовине странаца ОФАЦ означила као мрежу подршке предсједнику Републике Српске Милораду Додику и његовим члановима породице.

Овај нацрт предвиђа да се Агенција за банкарство РС и банке натјерају да отворе рачуне фирмама којима су без судске пресуде и званичног налога надлежних тијела ускратиле своје услуге због такозваног “репутационог ризика”.

Ради се о фирмама које су настале након гашења “Проинтера”, “Инфинитy Интернатионал”, “Калдере”, “К-2 Аудио Цомпанy”, “Сириус 2010”, односно након њиховог уврштавања листу ОФАЦ-а.

Напомињући да је однос банака према овим компанијама било дискриминаторан, у образложењу нацрта се чак отворено наводе имена санкционисаних компанија, попут “К-2 Аудио Цомпанy”, “Сириус 2010”, “Инфинитy Реал Естате”, као и оним које су настале након гашења попут “Нимбус Иноватионс” и “Елпринг”.

“Правни прописи РС и БиХ не познају санкцију домаћег правног или физичког лица које се налази на листи санкционисаних у страним земљама осим оних који су под санкцијама Уједињених нација. Банке у Српској зато немају правни основ за отказ уговора и затварање рачуна нити одбијања отварања рачуна онима који се налазе на некаквим листама санкционисаних“, наводи се између осталог у образложењу нацрта овог закона уз напомену да Агенција за банкарство РС до данас није спровела надзор над радом банака, упркос бројним пријавама.

У случају да је онемогућено отварање рачуна које није засновано на правоснажној пресуди или одлуци надлежног органа, нацрт овог закона одређује да ће Агенција за банкарство “поставити овлашћену организацију по службеној дужности”.

Та банка би тада била обавезна да на захтјев пословног субјекта или физичког лица отвори рачун за обављање платног промета и то под пријетњом казне од 20.000 КМ до 80.000 КМ.

Осим тога, нови закон планира и казну од 5.000 КМ до 20.000 КМ за банку која одбије изврши налоге за плаћање оваквим клијентима.

Дефинисани су и услови под којим банка има право да једнострано раскине уговор са привредним друштвом: да је рачун коришћен супротно закону којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма или за обављање платног промета на основу фалсификованих исправа.

Додик у рату са банкама

Рат против банка отпочео је Додик најавом да ће ускоро „изаћи с конкретним подацима о банкама и њиховим манипулацијама, како би се заштитили грађани и њихова права“.

Недуго након ове објаве услиједио је Закон о банкама којим се укидају некаматоносни приходи, одржавање кредитне партије, слање опомене због кашњења са отплатом, те подизавње готовине на банкоматима.

Да би овај нацрт дошао пред посланике потребно је да га одобри надлежни одбор, док мишљење Владе РС у овом случају није обавезујуће.

Ђого: Како је дошло до тога да Агенција не реагује?

Економиста Марко Ђого каже да се у јаким државама не би тек тако могло ускратити отварање рачуна без пресуде и детаљног објашњења.

“Како је могуће да Агенција за банкарство РС, која је Владино тијело и послује по законима РС, није под утицајем извршне власти. Не знам да ли да им честитам или да се запитам. Како је дошло до тога да ова агенција не реагује“, каже Ђого.

Уколико заиста дође до промјене закона, Ђого сматра да ће томе више допринијети политика, него што се заиста жели радити у корист грађана и привреде.

“Не би се смио дискриминисати ниједан клијент без чврстог доказа. Ако мислите да се пере новац, јавите СИПА-и, ако је нешто друго, имате друге органе. Чак и када говоримо о ОФАЦ-овој листи. Требало би да се водимо нашим законима и одлукама, а не забранама друге земље. Хоћемо ли да мијењамо правила напамет и ако Бразил нешто усвоји?“, каже Ђого и додаје да смо ми увијек на губитку и да одлуке органа друге земље стављамо су испред оних домаћих, што је тужна слика и прилика нашег друштва.

Потписе скупља и „Инфинитy“

Из некадашњег “Инфинитy” рекли су нам да и они припремају иницијативу за измјену истог закона, али да још скупљају потписе.

По свему судећи, ради се о сличној или чак истој иницијативи, а према ријечима представника ове фирме, немају посебна очекивања да ће им бити од посебне помоћи.

“Наш циљ је да се измјенама закона јасно и прецизно дефинише на који начин банке, као носиоци јавног овлашћења, смију односно не смију да поступају у односима са клијентима, не остављајући им простора за злоупотребе, дискриминацију и произвољна тумачења“, поручили су из ове фирме.

Кажу да су управо на таквим основама банке доносиле одлуке одбивши да и новооснованим фирмама са уредном судском регистрацијом отворе рачун, чиме су више стотина људи оставиле без посла, а предузећа без могућности пословања.

“Тражимо и да се утврди одговорност првих људи Агенције за банкарство РС која је директно надлежна за контролу пословања банака, а пропустила је да реагује и предузме одговарајуће мјере“, поручили су из “Инфинитy”.

Закон измијењен прије неколико мјесеци

Почетком јула ове године, Народна скупштина РС мијењала је овај закон, као и Закон о допуни Закона о банкама Републике Српске, те Закон о измјенама и допунама Закона о Инвестиционо-развојној банци Српске којој је дозволила платни промет, што је изазвало велику полемику опозиционих посланика који тврде да се све ради да би се помогло санкционисаним фирмама.

Подсјећамо, банке су половином јуна почеле да гасе рачуне фирмама које су се нашле на ОФАЦ-овој црној листи, а међу којима су Инфинитy Интерннатионал гроуп и њене познате чланице – „Проинтер“, Калдера“ АТВ, али и Сириус 2010 који није члан те групе.

Челни људи тих фирми затим су кренули у оснивање нових, међутим, банке нису биле расположене за сарадњу са њима и углавном су одбијале да им отворе рачун, а оне ријетке које су отвориле, врло брзо су их и затвориле.

(<стронг>Цапитал) Фото: НСРС