Ентитетска линија "препрека" за раст аеродрома у Сарајеву

Улица Васиља Грђића је и даље отворена за саобраћај, иако је њено трајно затварање планирано за 14. август. Овај уски, локални пут без тротоара, повезује педесетак домаћинстава и пролази уз југозападну ограду Међународног аеродрома у Сарајеву.

Управа аеродрома покушава трајно затворити овај пут, како би продужила аеродромску писту за око 500 метара. Тако би у главни град Босне и Херцеговине убудуће могли слијетати и највећи, интерконтинентални авиони, што би требало донијети економску корист грађанима.

Међутим, овај пројекат је постао предмет спорења ентитетских институција због специфичног положаја градилишта, које се налази на административној линији разграничења ентитета Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.

Међутим, међуентитетска линија разграничења још није прецизно идентификована и означена на терену, иако су прошле скоро три деценије од потписивања Дејтонског мировног споразума, који је грађанима БиХ донио мир и ново државно уређење.

Спорна улица Васиља Грђића два пута пресијеца међуентитетску линију разграничења, угрубо скицирану на мапама, али не и прецизно означену на терену и земљишним књигама.

Најприје прелази из РС у ФБиХ, а затим води назад у РС.

Шта о аеродрому кажу становници Грђићеве улице?

Пут вијуга нешто више од километра између педесетак породичних кућа, окружених воћњацима и вртовима. На обје стране излази на магистрални пут М-18, која у луку обилази око Аеродрома и овог насеља. Ту је и граница општина Илиџа у Федерацији БиХ и Источна Илиџа у Републици Српској.

Током мирног окупљања становника ове улице, одржаног 20. августа, Анкица Трапара је медијима изјавила да су улицу изградили и асфалтирали становници, те да ниједна институција није дала "ниједну марку током изградње улице, коју сада желе затворити".

Порука окупљених становника је да им власти морају обезбједити адекватан алтернативни пут, ако желе затворити постојећи.

На почетку улице је компанија, која се бави изнајмљивањем возила. Један од запослених је за Радио Слободна Европа (РСЕ) испричао да је продужење писте економски напредак, који ће тешко бити заустављен.

Објашњава да је присуствовао мирном окупљању грађана ове улице, гдје је покушао представити предности пројекта.

"Рекао сам им, доћи ће више туриста, оставиће више новца, њих занима све што је локално, од хране, пића, меда, рукотворина. Сви би могли имати посла и користи од тога. А проблем са цестом се лако ријеши када има воље. Направи се алтернативна цеста, а дјеци се организује школски аутобус и ствар ријешена", наводи он, тражећи да се не спомињу ни он ни фирма, јер је ријеч о страној франшизи.

Грђићева улица такође пролази кроз парцелу, која је власништву сарајевског аеродрома већ деценијама, и која је купљена управо за потребе продужења писте, каже становница у тридесетим годинама, која живи на почетку ове улице.

Није жељела да се спомиње њено име, али је за РСЕ објаснила да није била на мирном окупљању са сусједима, јер сматра да аеродром има право градити на властитој земљи, те да продужење писте и затварање улице неће утицати негативно на живот њених укућана и њених првих комшија.

"То је њихова земља, коју је аеродром откупио од мог свекра и његовог брата још прије рата, некад крајем осамдесетих година", рекла је за РСЕ.

Објаснила је да би мањих проблема након затварања пута могли имати грађани који живе ниже низ улицу, на лијевој обали Касиндолске ријеке.

"Продужетак писте пресијеца пут њима, којима је лакше да пролазе овуда до насеља Добриња, гдје су школа, амбуланта и све битно. А након затварања ће морати ићи около до другог излаза на магистралу М18", каже она, и додаје да ни тај алтернативни правац није много дужи.

Закључује да је лако наћи рјешење овог проблема, али да је пројекат постао предмет политичких препуцавања, што је уствари и закомпликовало ситуацију.

Ниже низ улицу, са друге стране Касиндолске ријеке, РСЕ је разговарао са још двије саговорнице, које су одмарале у хладовини испред породичне куће.

Једна од њих, жена у 40-им годинама, каже да је одрасла у сусједству, али већ годинама живи у иностранству.

"Сјећам се када сам била дјевојчица да су биле приче да ће се тај аеродром проширивати", каже саговорница, која је из Аустралије стигла у посјету код своје седамдесетогодишње тетке.

Закључује да се прогрес не може зауставити, али да би власт свакако требала боље планирати, обештетити становнике за евентуалну штету, и узети у обзир њихове потребе приликом изградње.

Њена тетка се пожалила за РСЕ да ће бити пресјечен пут којим често иде до насеље Добриња, гдје чува унуче, те да ће за такси морати плаћат шест марака (три еура) умјесто три (еуро и по).

Користећи апликацију ГооглеЕартх, РСЕ је израчунао да би затварањем улице најпогођенија била домаћинства уз јужну ограду аеродрома. Оне су удаљене један километар од Основне школе Петар Петровић Његош на Добрињи.

Затварање Грђићеве улице би им им продужило пут до школе на 2,5 километра, јер би морали ићи околним путем.

Шта каже сарајевски аеродром, а шта институције РС?

Јавно предузеће Међународни аеродром Сарајево је прибавио све неопходне дозволе релевантних институција, за извођење грађевинских радова.

Предметно земљиште је у власништву овог предузећа, а о почетку извођења радова благовремено смо обавијестили све инстанце, навели су за РСЕ из овог предузећа.

"Међународни аеродром Сарајево је генератор развоја већине привредних грана", навели су, и додали да је продужење писте "кључни развојни пројекат од велике важности за цијелу Босну и Херцеговину, од којег ће бенефите имати економија, привреда и туризам".

Додали су да "радови ни у једном моменту неће угрозити локално становништво нити ће им се онемогућити прилаз њиховим приватним посједима, јер је брига о локалној заједници приоритет". Те додали да ограда аеродрома "уједно представља и државну границу" Босне и Херцеговине.

Према подацима са табле која најављује почетак радова, евидентно је да је грађевинску дозволу за радове аеродрому дало Федерално министарство просторног уређења.

Међутим, Републичка управа за геодетске и имовинскоправне послове РС сматра да је та дозвола незаконита, јер је издата за територију Републике Српске.

"Након увида у одобрење федералног министарства смо утврдили да планирана изградња обухвата дијелове девет катастарских парцела у катастарској општини Бутмир, које припадају Републици Српској и Општини Источна Илиџа", навели су из ове управе у саопштењу од 21. августа.

Из управе су истакли да је ово "још један у низу покушаја Федерације БиХ да незаконитим и неуставним поступањем одузме имовину Републици Српској, који ће спријечити надлежни органи Републике Српске".

Предизборни сукоби о продужењу писте

Да аеродром не може продужити аеродромску писту јер би тиме прешао ентитетску границу и "отимао српску земљу која припада ентитету Република Српска", сматра Мирослав Вујичић.

Он је посланик у Парламентарној скупштини БиХ у име владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД), коју предводи предсједник Републике Српске, Милорад Додик.

Вујичић је такође и кандидат за начелника Општине Источна Илиџа на предстојећим локалним изборима, расписаним за октобар ове године.

Продужење аеродромске писте у овој општини Вујичић користи као главни аргумент против актуелног начелника из опозиционе Српске демократске странке (СДС) Маринка Божовића. Он Божовића оптужује да "продаје српску земљу и границу Републике Српске штитећи америчке интересе".

Начелник Маринко Божовић у разговору за РСЕ каже да је то преизборно спиновање.

"Ми у Републици Српској имамо аеродроме на Сокоцу и у Требињу, па нам овај очито не треба", каже иронично, алудирајући на никада изграђене аеродроме, чије отварање већ деценијама уочи избора обећава Додиков СНСД.

Божовић наводи да је продужење писте сарајевског аеродрома, који дијелом граничи с Општином Источна Илиџа, постало политичко питање, те да општина у свему нема готово никакву надлежност.

Показао је "захтјев за корекцију општинске границе, која је уједно и међуентитетска граница", који је почетком 2022. године упутио надлежној ентитетској управи за геодетске послове РС.

Захтјев је одбијен уз образложење да међуентитетска линија разграничења још увијек није прецизно идентификована нити означена на терену, већ само угрубо скицирана на мапама са одступањем од плус, минус педесет метара.

Прецизно означавање може урадити једино међуентитетска комисија, која никада није почела обимни послао.

"Дакле, може се десити да се граница на том дијелу коригује, али то не може урадити општине, већ само заједничка комисија ентитета Федерације БиХ и Републике Српске. Дакле, што се тиче нас, нити смо дирали границу, нити смо за то надлежни", каже начелник Божовић.

Објашњава да Источна Илиџа треба искористити све предности близине сарајевској аеродрома, како би запослили људе, довели инвеститоре да граде пословне објекте и стварају додатне вриједности и живе од свог рада и знања, те да не подржава било какве политичке тензије.

"Сматрам да као разумни људи и одговорни људи које су грађани бирали треба да сједнемо и да се договарамо по том питању, и да га ријешимо тако да сви буду задовољни", каже Божовић.

Објашњава да грађевинску дозволу за објекте на територији двије општине и два ентитета, по закону могу издати само надлежна ентитетска министарства.

Наводи да имовинско-правни односи нису ријешени из перспективе Републике Српске, те да не сматрају валидним одобрење за грађење, које је аеродрому издало министарство Федерације БиХ.

"С тим у вези ће надлежне инспекције блокирати радове уколико они почну. Овдје се ради о потреби изградње алтернативног пута за становнике улице Васиља Грђића, да им се обезбиједи најближа комуникација према насељу Добриња", каже он.

Око 1.150 километара дуга међуентитетска линија разграничења још увијек није прецизно утврђена. Изузетак је једино разграничење у оближњем насељу Добриња, које је подијељено 2001. године интервенцијом тадашњег високог представника у БиХ, Волфганга Петрича.

Он је за тај посао задужио ирског судију Диармуда Шеридана, како би помјерио линију која је између два ентитета дијелиле улице, зграде, па чак и станове у густо насељеном дијелу града. Већина зграда, преполовљених линијом, припале су Федерацији БиХ.

(РСЕ) Фото: БН/РФЕ/РЛ