БиХ прва у региону по корупцији

Иако је Босна и Херцеговина ове године усвојила Закон о спречавању сукоба интереса, осим те мјере правни и институционални оквир за борбу против корупције се значајно погоршао, наведено је у најновијем извјештају Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) за БиХ.

Погоршање које се десило у односу на прошли извјештај, како кажу, довело је до значајних проблема попут непостојања садржајног и темељног функционалног оквира за декларисање имовине и сукоба интереса на нивоу оба ентитета.

ОЕЦД је забринут и због Закона о криминализацији клевете у Републици Српској, за који истичу да додатно угрожава слободу изражавања и слободу медија. Када је у питању корупција, истичу да је БиХ на врху листе у региону.

"БиХ досљедно биљежи виши ниво перцепције корупције у односу на шест западнобалканских економија. Скор БиХ на листи контролних индикатора о корупцији Свјетске банке погоршао се са -0,61 2018. године на -0,68 2022. године", кажу они и додају да је имплементација постојећих антикорупционих политика веома ниска.

"Најсвјежији извјештај, који је из 2020. године, на имплементацији државне стратегије и Акционог плана показује да је имплементирано 48 одсто мјера, 43 одсто дјелимично имплементирано, а девет одсто неимплементирано", истакли су. Додају да БиХ има агенцију која се бави превенцијом корупције, али да су њене директне надлежности слабе.

Посебно је поражавајуће, како истичу, што је БиХ на дну листе међу западнобалканским земљама у погледу дигитализације, пољопривреде, образовања и политике у туризму.

Много примједаба наведено је у погледу каскања у дигитализацији и пореског оптерећења рада. Иако је, како истичу, у Републици Српској много више урађено на унапређењу пословног окружења у односу на Федерацију, заостајање у дигитализацији и пореска политика не доприносе бољем пословном окружењу.

"БиХ има значајно пореско оптерећење на рад, упркос ниској стопи пореза на личне приходе. То оптерећење углавном потиче од стопе за социјални допринос, која је међу највећим у региону. У ФБиХ она износи 41,5 одсто, док је у РС 31 одсто", кажу они. ОЕЦД такође указује на то да БиХ остварује значајне пореске приходе у односу на бруто домаћи производ, њен порески микс се у великој мјери ослања на индиректне порезе.

"Приходи од пореза на добит предузећа (ПДП) и пореза на доходак физичких лица (ПИТ) су, с друге стране, релативно ниски. И ФБиХ и РС задржале су омјер пореза и БДП-а изнад просјека западнобалканске шесторке, са 33,5 одсто и 35,3 одсто, респективно, у поређењу са просјеком западнобалканске шесторке од 30,4 одсто", наводе они.

Када је ријеч о дигитализацији, истичу да БиХ још нема легални оквир за дигитална плаћања. Истичу да у ФБиХ ништа од законодавства у овом смислу ни не постоји, али да је РС усвојила Закон о електронском новцу, који је требало да ступи на снагу у јуну 2024.

"Ипак, ни РС ни ФБиХ нису имплементирали дио Правне стечевине ЕУ за активности дигиталног плаћања. Једна од препрека је и ограничено усвајање дигиталног плаћања међу становништвом", кажу они.

БиХ је, како је наглашено, суочена с великим препрекама у погледу капацитета да се носи са конкурентским притиском и тржишним притисцима у ЕУ.

"Разлози за то леже у континуираном подбачају квалитета образовања и зелене и дигиталне транзиције, као и ниског укупног обима трговине са ЕУ у односу на њен трговински потенцијал", истакли су.

(Независне)