Да ли се исплати уградња соларних панела?

На дистрибутивној мрежи Српске више је од 450 малих соларних електрана.

Босна и Херцеговина 16.06.2024 | 20:09

Радо Гаврић из Прибоја код Лопара провјерава да ли је све уреду на његовој соларној електрани. 1.800 панела производе 1,1 мегават струје која иде на дистрибутивну мрежу Републике Српске и обезбјеђују струју за 300 домаћинстава на годишњем нивоу.

“Сваки дан ова струја иде у Прибој, Лопаре и Пељаве. И грађани користе ту струју “, каже Гаврић.

У ову инвестицију вриједну милион и по марака заједно са Гаврићем ушао је и млади електроинжењер Живко Стојановић.
“Ми смо чак и премашили та наша очекивања, очекивали смо да ће то на овом подручју бити око 1.100 сунчаних сати, али се и премашују те количине”, каже Стојановић.

Да би дошли до мреже и саме зараде потребно је испунити море услова.
“Што се тиче процедуре, ту је потребно све, од грађевинске дозволе, добијања енергетске сагласности. Постоји читав сет законских и техничких услова да бисте то могли да радите”, наводи Дамир Миљевић из Центра за одрживу енергетску транзицију.

На дистрибутивној мрежи Српске више је од 450 малих соларних електрана. То тешко електропреносни систем може да поднесе.

“На нивоу БиХ тренутно има захтјева за комерцијалне соларне електра око 9 хиљада мегавата, поређења ради укупни капацитети свих извора енергије су негдје око 4,5 хиљада мегавата”, каже Миљевић.

Коришћење енергије из обновљивих извора је добра прича, али код нас монополистичка, обавијена политичким велом кроз коју је прожет интерес државе.

“Од овога највише користи има држава. Ми не добијамо ни четвртину струје коју држава продаје даље, а све смо уложили”, слаже се Гаврић.

Истовремено, ресорни министар оптимистично поручује:
“Ако је сада 60% енергије из угља, за 5 година то може да буде обрнуто”, рекао је министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић.

Овај оптимизам није случајан, јер је у најави поскупљење струје за привредна друштва.

“Од 2025. почеће провођење директиве гдје ће привредна друштва плаћати порез на карбонски отисак”, рекла је Славица Марковић, директор Привредне коморе у Бијељини.

Кризе и инфлација воде ка већем интересовању појединаца за уградњу панела на кровове кућа или мањих објеката. Колика је исплативост показује примјер средњошколског центра у Лопарама.

“Рачуни су били преко хиљаду марака, сад смо добли 137 КМ”, рекао је Боро Станић, директор Средњошколског центра “Вук Караџић”, Лопаре.

Прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије у Босни и Херцеговини могао би да траје много дуже него што то тражи Европска унија – а то је 2050. Зато што овај процес подразумијева политички консензус на свим нивоима, велика улагања, али и менталитет нашег народа.

(БН)