Осмица наредио да се униште сви подаци о прислушкивању

Уставни суд Босне и Херцеговине закључио је да је дошло до повреде права Ранка Дебевеца на непристрасност Суда, док је истом одлуком одбио његову и апелацију Османа Мехмедагића за одређивање притвора те неадекватног третмана током трајања ове мјере.

Они су жалбу упутили док су били притворени у Војковићима.

 – Неосновани су и наводи да апеланти нису промптно обавијештени о разлозима за хапшење, будући да је утврђено да су са свим разлозима апеланти упознати у кратком року – наводи се у одлуци.

Међутим, објављена одлука Уставног суда, открила је уствари шта су и како тачно радили осумњичени, суспендовани предсједник Суда БиХ Дебевец и бивши директор ОБА, који се сада бране са слободе.

У одлуци Уставног суда објављени су тачни наводи Тужилаштва, на основу којих су Осмица и Дебевец ухапшени и били су у притвору три мјесеца у Војковићима.

Да је Уставни суд БиХ могао донијети одлуку, мора је тражити од Суда и Тужилаштве све папире, што је и објављено у одлуци.

Кориштење овлаштења

Суд је, на основу доказа које је Тужилаштво доставило уз приједлог за одређивање притвора утврдио да постоји основана сумња да су апеланти Осмица и Дебевец, у својству службених особа у институцијама Босне и Херцеговине, и то Дебевец као предсједник Суда БиХ и Мехмедагић као генерални директор Агенције починили наведена кривична дјела.

Наиме, како је наведено, основано се сумња да су Дебевец и Мехемдагић у периоду од августа 2020. до краја 2022. године, искористили овлаштења својих позиција у намјери да незаконито прибаве корист у виду информација и податка из истражних поступака Тужилаштва, пише Аваз.

– Апеланти (Дебевец и Мехемдагић) су се договорили да Агенција упути Суду БиХ захтјеве за праћење и надзор службених телефонских бројева дежурног судије Суда БиХ, а да Суд БиХ изда налоге за ту мјеру, иако нису били испуњени законом прописани услови. У том циљу, другоапелант је, како је наведено, свјестан и знајући да нису били остварени услови за упућивање захтјева и дајући лажне податке запосленику Агенције, наложио да се пошаље Суду БиХ захтјев за наведену мјеру надзора – наведено је.

Дебевец је, свјестан и знајући да се не ради о истраживању Агенције о пријетњи по сигурност Босне и Херцеговине и да нису испуњени услови за издавање налога, “искористио своја овлаштења те наложио запосленику Суда БиХ да сачини налоге за примјену тражених мјера, које је потом потписао.”

– Дебевец је при томе наредио запосленику суда да издате налоге не евидентира у одговарајуће уписнике. Постојање основане сумње је поткријепљено и исказом свједока који је изјавио да је у више наврата указивао првоапеланту – Дебевецу да је потребно водити ажурну евиденцију, у складу са прописима из области тајних података, а не на начин како то је то захтијевао првоапелант – објављено је.

Наведено је да је на исти начин, примијењена и мјера надзора телефонских комуникација стручних сарадника Тужилаштва А. Ш. и М. Ј.

– Ови стручни сарадници су изјавили да су се у периоду надзирања њихових телефонских разговора у Тужилаштву водиле истражне радње којима су се провјеравале анонимне пријаве против првоапеланта у вези са више кривичних дјела.

Такође, истражне радње су се водиле и због провјере навода да је Мехмедагићева диплома фалсификована. Свједоци су навели да су постојали и други предмети који су могли бити предмет његовог интересовања – истакнуто је.

Даље је наведено да постоји основана сумња да су, у Суду БиХ и Агенцији, паралелно подузимане активности на уништавању доказа о издатим налозима.

Тако је, према достављеним доказима, Мехмедагић током 2022. године наложио уништење свих података проистеклих из наведених налога, између осталог и уништење налога Суда БиХ.

– Мехмедагић је био свјестан и знао да, у складу са интерним Правилником Агенције, није дозвољено уништење налога суда на основу којих су провођене мјере праћења.

Такође и Дебевец је у циљу прикривања доказа, наложио запосленику суда да из канцеларије у којој се чувају судски налози, изнесе списе спорних предмета и да му их преда, што је он и учинио.

Како је даље наведено, Дебевец је те списе, „на њему познат начин“ уништио или прикрио. Првоапелант је, при томе, наложио упосленику да и из рачунара избрише све спорне налоге. Ове чињенице су потврдили саслушани свједоци, запослени у Агенцији и Суду БиХ – објављено је.

Суд је истовремено указао да Дебевецу, као предсједнику суда, приликом пријема захтјева за издавање спорних налога, није могло остати непознато, да бројеве телефона за које је требало да се изда тражена мјера, не користи само један судија Суда БиХ, него све дежурне судије.

– Указано је да предсједник Суда БиХ нема право да судије пита о предметима, нити да врши увиде у њихове списе и провјерава њихове радње. Наведено је и да постоји и електронски систем, тзв. ЦМС, у који предсједник има увид.

Међутим, одређене радње се подузимају по усменим наредбама судија у касним сатима ван радног времена, јер постоје многе ситуације које захтијевају хитност у поступању и заштиту рада органа кривичног гоњења.

У таквим ситуацијама подузете радње се накнадно уносе у систем, некад само у виду констатовања радње ради заштите поступка, док се опис радње налази искључиво у физичком спису предмета а најчешће је ковертован – истакнуто је.

У рјешењу Суда, о одређивању притвора, наводи се да је исказа свједока – запосленог у Агенцији, произлази да су спорни налози Суда БиХ са другим материјалом, по Мехемдагићевим упутама, уништени.

Позван у Тужилаштво

Тај свједок је изјавио да га је, након што је позван у Тужилаштво, другоапелант контактирао и рекао му да се ради на предмету који се односи на уништавање налога и свједоку сугерисао да каже да је „све било регуларно“

Осим тога, у документима је наведено:

Из исказа свједока – запосленог у Суду БиХ, који је потврдио да је спорне налоге избрисао из рачунара за обраду тајних података по првоапелантовом налогу. Свједок је, по првоапелантовој упути, спорне списе предао у Кабинет предсједника суда у физичком облику, након чега му није познато што се са тим списима десило.

“Она може да говори шта год хоће”
Откривено је да Дебевец, када се користио својим правом на телефонски позив, назвао запосленицу суда, коју је обавијестио да је ухапшен наложио јој да склони Књигу увида у тајне податке.

 – Вијеће је ову околност довело у везу са исказом запосленика Суда БиХ који је изјавио да му је Дебевец након што је Тужилаштво затражило достављање одређених судских налога, рекао да је запосленица која је повремено радила на њиховом издавању, изјавила „да ће одмах рећи све како јесте и да неће ништа крити.

У вези с тим, Дебевец је свједоку рекао да ако би склонили евиденцију “она може да говори шта год хоће, а да они могу рећи да се евиденција никада није ни водила“

(Аваз) Фото: Аваз