Како хакери могу искористити наше личне податке?

Недавни хакерски напад и закључавање базе података Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС), као и цурење података о корисницима Пореске управе Републике Српске на црно тржиште недвосмислено су показали су да се питању безбједности на интернету у Српској до сада није посвећивала посебна пажња.

Ово вјероватно зато што већина носилаца функција власти, а како се показало ни нападнутих институција, углавном ни не знају колико цурење личних података може бити опасно за било кога међу нама.

Саговорници портала ЦАПИТАЛ који се баве информационим технологијама причају да се много тога може учинити са личним подацима грађана, од баналног уласка и преузимања профила и стрнаица на друштвеним мрежама, до крађе идентитета, новца са рачуна па све до продаје личних података великим компанијама које их касније користе за врло прецизан маркетинг и продају роба и услуга.

“Ми се врло релаксирано односимо према својим подацима, шифрама и без размишљања уписујемо матични број гдје год стигнемо. Од спортске кладионице до уплатнице. Чак такве податке користимо за шифре на друштвеним мрежама. Замислите да вам неко уђе на друштвене мреже и промијени лозинку, да вам отме и прода профил или страницу. То је најмања штета коју можете да претрпите. Далеко је горе када вам преко приступних података које је набавио на црном тржишту дође до вашег рачуна у банци и података о фирми коју водите, рачунима, матичним бројевима. Када вам скине новац са рачуна. Постоји безброј начина да вам се нанесе штета и зато би се шифрама морало далеко пажљивије приступати”, каже наш саговорник.

Ако се сјетите да сте на ваш број телефона добијали нежељене огласе преко смс-а, Вибера, Wхатсапп-а, да су вам у порукама на Фацебоок-у искакали позиви да кликнете на линк и погледате фотографију, а коју особа са којом причате није послала, већ сте нагазили на мину. Посебно ако се изненада и без вашег учествовања “излогујете” и морате поново унијети шифру, а налазите се на јавном мјесту.

“Још је опасније ако имају податке о компанијама, бројеве рачуна, матичне бројеве, пословне картоне. Сви се лични подаци могу продати на црном тржишту, а онда искористити за оглашавање, што је мање болно него да вам неко упадне на рачун и скине новац”, каже он.

Адвокат и некадашњи директор Агенције за заштиту личних подата БиХ Петар Ковачевић, говори да би се лични подаци морали далеко боље штитити, како у институцијама тако и грађани лично, посебно када се има у виду да се подаци о јединственом матичном броју веома често користе као шифра.

“Сјећам се случаја који смо имали раније када су једном вашем колеги новинару дошли до матичног броја преко копије личне карте и регистровали фирму на његово име те му пребацили потраживања. Украли су му идентитет, а он је тек касније сазнао за то. Било је случајева у пракси када се здравствени картон покушавао искористити и за уцјене”, објашњава Ковачевић.

Јединствени матични број појављује се физичком лицу као порески број. У Европи је то насумичан број, али код нас је то и даље број који показује датум рођења. Ми смо ту обавезу преузели потписивањем споразума са ЕУ, односно да ћемо усклађивати прописе како се они буду мијењали.

“Лозинка никада не би смјела бити ваш датум рођења, или неког вашег блиског. Никаква лична имена и било шта препознатљиво. Лични подаци се врло често злоупотребљавају, незаконито обрађују и користе за нека истраживања. Задире се у приватност без дозволе”, каже Ковачевић.

Док су носиоци извршних функција задужени да брину за заштиту и обраду наших података са највећом пажњом у вези могућих злоупотреба, грађани би морали да се штите сами и науче елементарне “цаке”.

Оно што се у информатичким круговима највише препоручује јесте коришћење дугих низова насумичних знакова. Никада се не треба користити иста шифра за више платформи и налога. Такође, заборавите шифре попут „Бањалука123“ или датум рођења вашег дјетета. С обзиром да је такве шифре тешко запамтити, препоручује се коришћење генератора шифри, као и укључивање другог корака аутентификације путем вашег мобилног уређаја.

(Цапитал/ФОТО: Пиxабаy)