БиХ дала више од 240 милиона КМ за увоз воде

Звучи невјероватно у земљи која је пребогата водом али БиХ је ове године дала више од 240 милиона марака на увоз воде. Јесмо ли толико богати да и на нешто чега имамо у изобиљу бацамо милионе или је у питању нешто друго?

Вода живот значи, каже стара изрека. Судећи по томе колико смо воде увезли у првих 11 мјесеци ове године, рекло би се да се БиХ бори за живот. Показује то оборен рекорд - више од 242 милиона марака које смо потрошили за увоз течности без које се не може. Извезли смо 5 пута мање.

Да живимо подсахарској Африци или Азији, тај податак би можда имао смисла.

Страшно, катастрофално, само су неки од израза којима грађани коментаришу тај податак.

“Ако много тога морамо да увозимо, воду не морамо. Ту је нечији интерес јер воде имамо за извоз. Каква год да је туђа вода, то је грешка”, рекли су нам анкетирани грађани.

Повећање вриједности увоза воде може се објаснити растом цијена и климатским приликама, али и успјешном туристичком сезоном, која би свуда, сем у БиХ значила повећану потрошњу домаће воде, сматра Игор Гавран, економски аналитичар.

“Кључни фактор је ипак купац јер ако он не може да схвати да је домаћа вода квалитетнија и здравија, а и за њега повољнија због тога што новац који за њу да иде у нпр. пензије и порезе, користи које би требало да има, ништа се не може учинити”, сматра Гавран.

Наглашава да ће, само ако се новац инвестира у земљу у којој живите, ваша дјеца ту добити посао јер ће економија да се развија и млади неће морати да се исељавају.

Потрошач јесте тај који бира али не можемо сву кривицу свалити на њега. Он, каже Јован Васиљевић из Удружења потрошача “Звоно” из Бијељине, има своје разлоге зашто даје предност страној над домаћом водом.

“Један од главних разлога је то што не влада повјерење у домаће производе. Када роба улази из иностранства сматрају да је прошла контролу и да је оно што пише на декларацијама тачно. Питање је колико су производи који се поизводе на нашем тржишту контролисани”, објашњава Васиљевић.

Гавран додаје да проблем постоји и у угоститељству.

“У неким угоститељским објектима не можете наћи домаћу воду јер угоститељу често имају незаконите уговоре са својим добављачима и практично су уцењени и под притиском да морају искључиво да нуде воду одређеног страног бредна. Таса купац донекле нема ни избора”, мишљења је Гавран.

Огромне количине новца из БиХ одлазе у неповрат али љутње нема. Читав свијет се врти око тог како привући новац и напунити сопствене џепове. За крупну рибу потребан је добар мамац.

“У тренуцима када је наша вода дупло јефтинија од оне из увоза питамо се зашто се не купује. О томе треба да размисле они који се баве маркетингом у фирмама, али и анализама. Ви морате да убиједите купца да је ваше ако не боље, онда бар истог квалитета. Ако нисте способни и немате људе за то, онда је то ваш проблем”, објашњава Васиљевић.

Поред свега што мора да се промијени, потребна је и помоћ државе која треба да помаже домаћу привреду и створи повољнији пословни амбијент како би наши производи било конкурентнији, наглашава Гавран.

Спортски речено, да домаћи производи изађу на црту увозним ...и добију трку.

(БН)