Мука на муку: Слабији род, ниске откупне цијене, скупља сјетва

Берба воћа, првенствено јабуке, на поткозарским плантажама је при крају. Крушка је обрана раније. Жетва кукуруза је у завршници, а јесења сјетва житарица у Лијевче пољу и селима у брдским крајевима увелико траје.

У овом периоду пољопривредници праве рачуницу током сезоне обиљежене великом сушом и планирају наредну годину.

Зашто више од половине јабука и крушака завршава у преради?

У Удружењу воћара Републике Српске, са сједиштем у Доњим Подградцима, наводе да је род крушке и јабуке нешто лошији од очекиваног, а шљиве солидан. И ове године, каже Драгоја Дојчиновић, предсједник наведеног удружења, проблематични су квалитет воћа и откуп.

"Напокон је свима постало јасно да се без наводњавања не може произвести квалитетно воће. То је примарно, мада се свакако морају узети у обзир и противградне мреже. У посљедњих неколико сезона имамо најезду смрдибуба, инсекта који уништава плодове, а готово немогуће га је сузбити. Због свих ових проблема, више од половине крушке и јабуке је за индустријску прераду", каже Драгоја Дојчиновић.

У таквим околностима производња шљиве је једноставнија и профитабилнија. Овај саговорник "Независних новина" указује и на стални проблем откупа.

"Не памтим сезону без проблема. Ове године, то су стална неизвјесност откупа и ниске цијене. Субвенције од 0,10 КМ по килограму за јабуку и крушку су значајне, али не могу битније побољшати ситуацију, зато што је цијена индустријске јабуке сада 0,25 КМ по килограму, а крушке нешто више, али такође недовољно."

Колико је суша смањила приносе кукуруза?

За произвођаче кукуруза сезона је била веома лоша. На парцелама без наводњавања род је скроман те су ратари принуђени да ову житарицу претварају у силажу за исхрану стоке, како би бар дјелимично умањили штету и имали било какву корист. Ново Милановић, фармер и произвођач кукуруза из Церовљана, који је ове сезоне имао 16 хектара, сматра да су услови производње житарица све тежи и комплекснији.

"Сјетва, жетва и други пољопривредни радови су драстично поскупјели због цијена нафте, а производња постала неизвјесна због наглих климатских промјена. И наводњавање такође поскупљује производњу", сматра Милановић.

На његовим парцелама род је преполовљен због суше, а могућности наводњавања није било због недостатка воде.

Може ли наводњавање спасити приносе?

Због тога стручњаци у овом сектору покушавају на огледним површинама пронаћи сорте које у сушним условима могу дати род већи од садашњег.

Анђелка Кузмић, министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Српске, казала је у Карајзовцима да су резултати огледа корисни и охрабрујући. Ипак, наводњавање је означено као примарни задатак, незамјенљив за добре приносе у пољопривреди.

Александар Мајкић, пољопривредни инжењер из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, закључио је да су огледи на различитим локацијама и са различитом агротехником показали да наводњавање у ратарству више нема алтернативу.

Горан Шушњар из Карајзоваца, на чијој парцели од четири хектара је засијан оглед са 45 хибрида из шест сјеменских кућа, имао је просјечан род од 12,5 тона по хектару. Огледне површине је наводњавао, што је, како каже, повећало трошкове, али сматра да би без наводњавања род био мањи двије до три тоне по хектару. Произвођачи кукуруза у Лијевчу такође наглашавају да је откупна цијена од 0,44 КМ по килограму недовољна, што је додатни проблем са којим се не могу изборити.

Како протиче јесења сјетва у Лијевче пољу?

На подручју Градишке, Лакташа и Српца у току је јесења сјетва житарица, а према плану, ове године озимим усјевима биће засијано око 12.500 хектара. Највећи дио односи се на пшеницу, за коју је резервисано 8.500 хектара, јечма на 2.000, а дјетелине на 1.000 хектара. Мање површине односе се на зоб, раж, уљану репицу и траву. Оптимални рокови за сјетву су у току, а крајњи рок је средина новембра.

Јечам је највећим дијелом већ засијан, док пољопривредници сада интензивније сију пшеницу. У Ресору за стручне услуге у пољопривреди указују на мањак влаге, неопходне за сјетву. Илија Николић из Церовљана сјетву пшенице и зоби на 60 хектара почео је 6. октобра.

"Настојимо овај важан посао завршити у оптималном року. Временске прилике нам за сада погодују, што је пресудно за успјешну јесењу сјетву", каже Илија Николић, један од највећих пољопривредних произвођача у околини Градишке.

Осим временских услова, на одлуке ратара ове јесени знатно утичу и трошкови производње. Пољопривреднике су, уз уобичајене изазове у припреми њива и организацији сјетве, дочекале и 30 одсто више цијене вјештачког ђубрива него прошле године, као и горива.

Које сорте воћа могу боље поднијети климатске промјене?

И воћари су у потрази за новим сортама јабуке и крушке које се боље прилагођавају климатским промјенама. На око 800 хектара, 300 регистрованих воћара, највећим дијелом узгаја сорту јабуке ајдаред, која, према мишљењу Дражена Чекића из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, није нарочито тражена у Европи, али јесте на домаћем тржишту.

Воћари у Поткозарју такође узгајају јабуке златни делишес, јонаголд и грени смит.

"Посљедњих година производња је отежана због климатских промјена, али Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске бројним подстицајима помаже воћаре", истиче Чекић.

(Независне) Фото: БН