Лакше је пословати у Колумбији, него у БиХ

Лакше је пословати у Колумбији, него у БиХ, кажу свјетски параметри. Босна и Херцеговина забиљежила је ново назадовање на глобалној листи економске сигурности.

На глобалној карти економских слобода Босна и Херцеговина позиционирала се између Колумбије и Гватемале. На листи од 0 до 100 заузима 63 мјесто. Све земље региона су боље рангиране, сем Црне Горе. Лошу оцјену и ново назадовање у свијету БиХ је добила због: прекомјерног увоза, политичке несигурности, отежаних бирократских процедура, високог нивоа корупције, слабе заштите имовинских права, ништа боља судске ефикасности те слабог интегритета влада. Тако кажу релевантна истраз̌ивања и параметри.

Да ли је све тако црно?

Мишљења економиста подијељена.

Драшко Аћимовић каже да имамо велики проблем са бх. економијом који је везан за политику. “Основни проблем је између ентитета, јер немамо нормалну економску сарадњу између ентитета и ту губимо милијарде.”, рекао је за БН.  

Економиста Ђорђе Лазић не  слаже се да је бх. економија у рецесији, паду или стагнацији. “2018. године БДП је био 34 милијарде КМ, 2022. год. завршена је са 45 милијарди КМ значи потрошња је порасла. БДП по глави становника кад се подијели укупна потрошња у 2018. г. износила је 9.000 КМ у 2022. г. 13.000 КМ што значи да расте потрошачка моћ у БиХ.”, оцјењује Лазић.

Глобалне анализе показује да су страни инвеститори испрепадани политичким неслагањем у земљи и компликованом бирократијом, па многи одустају  прије него што покушају да покрену посао у БиХ. Од директних страних инвестиција у БиХ прије 5 година стигло је 14 милијарди КМ, а сада је тај износ 17. милијарди марака. Гдје се највише инвестира?

“Велепродаје, трговине које наносе велике проблеме нашим пољопривредним и домаћим произвођачима и ометају тај један од генератора домаћег развоја.”, наводи Лазић.

Домаћи произвођачи без оптимизма. Пољопривредник из Градишке Саво Васиљевић каже да неоправдано долази до увоза свињског и јунећег меса, а да домаћи произвођачи не могу продати своје квалитетене производе.

Увоз је три пута већи од извоза. Ако посматрамо 2018. г. разлика између увоза и извоза, била је милијарду КМ, у 2022. години двије милијарде КМ, што је јасан показатељ да смо увозно зависни.

Док је бх. економија заробљена, као и читава држава, у политичким оковима, грађанима преостаје да чекају да се појави неки творац економских чуда или да демократским средствима натјерају власт коју су бирали да се заинтересује за економска питања.

(БН) Фото: Илустрација/Профимедиа