Тегелтијин рудник угља у оази нетакнуте природе

У оази нетакнуте природе села Медна изникао је рудник угља „Медна“ који немилосрдно уништава природне љепоте овог мјеста, а поред тога представља огромну опасност за безбједност саобраћаја с обзиром на то да се сепарација угља врши на самом магистралном путу.

Рудник, који је прошле године на том локалитету отворила фирма “Медна НВ“, налази се надомак храма Рођења пресвете Богородице у Медној, а поједини становници се жале да им јаловином из рудника затрпавају имања.

Поред тога, тврде да је према анализама које је радио Институт за јавно здравство Републике Српске, поток Грабовац у Медни који се улијева у Медљанку, потом иде у Сану, препун тешких метала, чија вриједност је и 15 пута већа од максималне дозвољене.

Становници свједоче и да је прошле зиме на главном магистралном путу који води до Гламоча, без икакве саобраћајне сигнализације било паркирано и по стотину камиона у које је утоваран угаљ и то по неповољним временским условима, те су константно били пријетња за безбједност саобраћаја.

Камиони су накнадно, након интервенције полиције уклоњени са цесте, али рудник је на незадовољство многих мјештана наставио са ширењем и уништавањем нетакнуте природе.

Еколози подносили тужбе

Мјештанин Станко Тодоровић који је рођен и одрастао у Медни истиче за ЦАПИТАЛ да је фирма која је отворила рудник узела себи за право да затрпава туђе посједе.

„Узели су себи за право да затрпавају туђе посједе. Немамо ништа против да тај угаљ иде за Србију, али нека се овдје ради поштено“, рекао је Тодоровић.

Истиче да је стање са рудником катастрофално, да се околина уништава, те чак и да су појединци продавали туђа имања.

Правник у Центру за животну средину Ратко Пилиповић каже да је овај центар поднио двије тужбе против надлежних институција за издавање дозвола и рад рудника „Медна“.

Додаје да се у оваквим процесима издају двије дозволе, једна је рјешење којим се одобрава студија утицаја на животну средину, а друга је еколошка дозвола.

„У овом случају, постоје два предмета, један је везан за рудник, а други за сепарацију угља која се врши на магистралном путу. Што се тиче рудника угља Центар је поднио тужбу против студије утицаја на животну средину. Та тужба је одбијена и студија је потврђена. То се тренутно налази на Врховном суду по ревизији“, истакао је Пилиповић за ЦАПИТАЛ.

Наводи да је удружење „Греенwаyс“ из Мркоњић Града поднијело тужбу против еколошке дозволе те се сада чека одлука Окружног суда.

„Што се тиче сепарације угља, општина Мркоњић Град је издала еколошку дозволу. Центар је поднио жалбу против те еколошке дозволе, а министарство као другостепени орган је поништило и наложило општини Мркоњић Град да изда нову. Међутим, општина је поново издала дозволу, а ми смо опет поднијели жалбу и сада се поново одлука чека министарства“, појаснио је Пилиповић, те додао и да су упућивали дописе инспекцијама.

Истиче да су, након што су видјели да је поток Грабовац замућен позвали инспекцију да изађе на терен.

„Водна инспекција је изашла на терен и малтене одокативном методом утврдила да нема никаквих неправилности. Након седам дана смо ангажовали Институт за јавно здравство РС који је извршио узроковање воде и након анализе је утврђено да је вода препуна тешких метала, а тај поток Грабовац се улијева у Медљанку, а Медљанка у Сану. То су све воде првог реда“, рекао је Пилиповић.

Према његовим ријечима, након тих анализа писали су више пута водном инспектору, а након тога и еколошком инспектору, али нико није касније изашао на терен.

Каже да ни проблем сепарације угља још није ријешен.

„Угаљ би требао бити удаљен од цесте најмање 25 метара, а у овом случају је он скоро на метар од магистралног пута. Ни у том случају нисмо добили реакцију саобраћајне инспекције“, објаснио је Пилиповић.

Остић: Вода препуна живе, алуминијума, никла…

Драган Остић из Центра за животну средину истиче да све отпадне воде и штетни материјали из рудника одлазе у оближњи поток Грабовац.

„Када смо радили анализу утврђено је да се ту налази и живе, алуминијума, никла и бакра у границама које су 15, 20 пута више од максималне дозвољене границе, тако да се нарушава животна средина у сваком смислу“, рекао је Остић.

Појаснио је да једино у шта тренутно полажу наде јесте да ће ревитализација терена бити одрађена како треба.

„Сумњамо да ће доћи до тога доћи јер никад не дође до ревитализације такве врсте терена, поготово на начин на који су они то радили у том простору и на тој територији“, сматра Остић.

Додаје да када се погледа  како се јаловина гура са брда на дрвеће видљиво је да је немогуће да дође до ревитализације терена.

”То је један од највећих проблема. Ревитализација терена је посљедња ствар коју ми можемо у свему томе да тражимо јер све смо тражили и ништа није урађено онако како треба. Што је најгоре, када је у питању ревитализација ту не постоји поштовање прописа и казни и зато они имају простор да раде шта хоће“, упозорио је Остић.

Вођевић: Немамо званичних пријава мјештана

У кратком телефонском разговору један од власника фирме „Медна“ Небојша Тегелтија је за ЦАПИТАЛ рекао да је „стање са рудником уредно“.

„За даљње информације обавијестиће вас наш правни тим“, рекао је Тегелтија.

На питање да ли имају све потребне дозволе Теглетија је одговорио да имају.

Начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић је за ЦАПИТАЛ навео да од мјештана немају никаквих званичних приговора када је у питању рудник „Медна“.

„Наши протоколи су чисти и нико се ни на шта није жалио. Мјештани можда причају између себе, али ми немамо званичних приговора од њих. Та фирма је откупила нека имања, платила уредно, тако да ми са њима немамо никаквих проблема“, рекао је Вођевић.

Тврди да је све ријешено што се тиче чишћења магистралног пута од угља, тако да, како каже, ни ту нема никаквих проблема.

Бистри сеоски потоци загађени тешким металима, нетакнута зелена имања затрпана јаловином и хрпа нагомиланог блата која осим природе квари предиван поглед на срце овог села надомак Мркоњић Града само су неки од начина на које овај рудник уништава беспријекорну природу и еколошку равнотежу.

Међутим, глас еколога и мјештана који се боре против уништавања природе и њихових имања, очигледно нема никаквог одјека код надлежних.

Доказ за то су и тужбе, бројни дописи и иницијативе на које нико није одреаговао.

(Цапитал) Фото: Цапитал