Домаћи политичари на црним листама Америке и Британије, али и даље у власти

Десетак особа из политичког живота Босне и Херцеговине завршило је на црним листама америчке и британске администрације од почетка 2022. године.

Под америчким санкцијама су од јуче: Радован Вишковић, премијер РС, Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ , Ненад Стевендић, предсједник Народне скупштине РС, и Милош Букејловић, министар правде РС.

Успркос томе, многи од њих кандидовали су се на прошлогодишњим општим изборима, а захваљујући нашим гласовима, обављају неке од најзначајнијих позиција власти у БиХ.

Сва лица црних листа

Кренимо редом - Први коме су ове године проширене санкције и то на америчкој "црној" листи санкција почетком 2022.године био је лидер СНСД-а и члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Он се од 2017 године налази на овој листи заједно са страначким колегом Николом Шпирићем.

У јануару ове године Додик је кажњен "због подривања државе, угрожавања Даyтонског споразума, корупције и бројних других активности које нарушавају функционисање демократије".

Додик је и на британској листи санкција, заједно са Жељком Цвијановић. Она је на тој листи завршила као Предсједник Републике Српске, док је Додик био члан Предсједништва БиХ.

Завршили су на британској листи у априлу ове године због, како је навела британска амбасада, покушаја да наруше легитимитет и функционалност државе БиХ.

Санкције укључују забрану путовања и замрзавање имовине,уз наглашавање да то "нису санкције против Републике Српске, нити њених грађана".

"Ово су санкције усмјерене на двије особе које су се неодговорно понашале на својим функцијама", саопштено је из британске амбасаде у БиХ.

То што су њих двоје санкционисани, грађане ове земље претјерано није занимало. Они кажњени, грађани их наградили на изборима. Функцијом предсједника Републике Српске односно чланом Предсједништва БиХ. Њих двоје само су се заротирали на функцијама.

Додиков колега са америчке листе, Никола Шпирић, сједиће наредне четири године у Дому народа Босне и Херцеговине. На ту су га фотељу изабрале колеге из Народне скупштине Републике Српске.

Савјетник Милорада Додика, Милан Тегелтија, заједном са супругом, такођер је на црној америчкој листи због високе корупције у периоду обнашања функције предсједника Високог судског и тужитељског савјета.

Од почетка јуна ове године на америчкој црној листи је и министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић због "поступака који поткопавају Даyтонски мировни споразум и демократске институције БиХ".

Име Алена Шеранића се спомиње у контексту обнашања функције новог министра омладине, породице и спорта у Влади Републике Српске.

Исти дан када и Шеранић, на листи САД-а завршио је Предсједник Федерације Босне и Херцеговине Маринко Чавара. Поред "поступака који поткопавају Даyтонски мировни споразум и демократске институције БиХ" он је на листи због "одговорности за или саучесништво, због директног или индиректног учешћа у активностима или политикама које подривају демократске процесе или институције на Западном Балкану".

Маринко Чавара именован је за допредсједавајућег Представничког дома Парламента Босне и Херцеговине.

На црној листи САД-а су због корупције завршили Асим Сарајлић и бивши предсједник ПДА Мирсад Кукић, а на америчкој црној листи је и бивша главна државна тужитељка Гордана Тадић.

Посљедњи у низу санкционисаних у овој години је премијер Федерације Босне и Херцеговине Фадил Новалић због поткопавања демократских процеса. Ни он није кажњен од стране грађана. Наредне четири години ће бити посланик у федералном парламенту.

Црна листа - небитна ствар

Сви ови случајеви показују како је корупција постала опште прихваћени феномен те да су санкције више мање пожељан ПР моменат у политичкој каријери локалних политичара.

Међутим ноторна је чињеница да су водећи политичари у овој земљи под санкцијама САД-а или Велике Британије а да то грађани ове земље нису препознали, већ су овакво понашање чак и наградили. Како је то могуће?

Леила Бичакчић, извршна директорица Центра за истраживачко новинарство из Сарајева, каже да грађани очигледно не узимају у обзир стварне резултате односно све оно што се у нормалним демократским земљама разматра када грађани одлучују за кога ће да гласају.

"Код нас се још увијек гласа по страначкој припадности, етничкој, по неким апстрактним разлозима него по ономе што стварно чини живот грађанки и грађана бољим. Ево да занемаримо чињеницу да се ради о особама које се налазе на црним листама Америке али и Велике Британије, које годинама улажу у реформе у БиХ.

Ако то занемаримо, ради се о људима који су већ довољно дуго на власти и требамо се запитати да ли је живот грађана заиста бољи односно лакши, ево у овом рецентном периоду да ли су лакше пребродили протеклу изузетну годину кризе, која погађа не само нас. Колико су такви људи награђени на изборима, утицали на доношење адекватних мјера које су олакшале кризу која утиче на грађане?

Грађани су потпуно занемарили тај аспекат и поново су поклонили свој глас управо зато јер већина грађана не посматра гласање као облик свог активистичког дјеловања него им је то само једна грађанска дужност коју обављају без стварног уплитања у њену сврху" каже директорица ЦИН-а за БУКУ.

Многи од ових политичара су завршили на црним листама због коруптивних радњи, а грађани су преко тога прешли без икаквих моралних дилема, а у том контексту наша саговорница истиче да је то из разлога што се корупција овдје доживљава као нешто "апстрактно и као нека фраза".

Дамјан Ожеговић из Транспаренцy Интернатионал БиХ сматра да је код нас релативно мала излазност на изборима, а велики удио бирача који изађу на изборе чине симпатизери одређених странака, те у том смислу они се не опредјељују по сопственом нахођењу за одређене кандидате, већ напротив - кандидати их себи обезбјеђују кроз клијентелистичке мреже као своје "сигурне гласове".

"У прилог томе говори да свака партија, а поготово оне велике са озбиљном инфраструктуром, па тако и сами кандидати, имају своје пројекције о броју гласова које ће освојити, који се најчешће покажу као тачни. Тако да црне листе, оптужбе за корупцију и недолично понашање немају одлучујући утицај на бираче. Треба се подсјетити да ни пресуде домаћих судова, а било их је, према кандидатима такође не утичу значајније на опредјељење бирачког тијела" каже Ожеговић за БУКУ.

"Ипак", додаје он, "не треба изгубити из вида да се дешава да они кандидати и носиоци функција који су иза себе имали значајну подршку исту изгубе уколико директно изневјере своје бираче, али то најчешће нема везе са листама или оптужбама за корупцију, коју бирачи најчешће не узимају за озбиљно"

(Бука)