Јавна предузећа - "златне коке" које черупају страначки кадрови (ВИДЕО)

Деполитизација јавних подузећа један је од услова за чланство Босне и Херцеговине у ЕУ. Способни, а не подобни на челу јавних предузећа, већа контрола пословања требало би да значи и боље резултате за цијело друштво. Међутим, ово је један од тежих услова за властодршце, јер његовим испуњавањем режу грану на којој стоје.  

У Босни и Херцеговини има око 500 јавних предузећа која запошљавају око 80.000 радника и имају у власништву око 30 одсто имовине. Другим ријечима то су “златне коке” у рукама политичара који их черупају након избора по некој својој рачуници и страначким договорима. Таква противтзаконита дјела се и не крију, а посљедице су очигледне.

“Јавна предузећа умјесто да буду главни извори, генератор прихода за буџет они постају велики генератор потрошње буџетских средстава било директно, узимање субвенција за покриће губитака, било индиректно преко узимања гаранција за узете кредите од пословних банака”, каже економиста Миленко Станић. 

Осим тога, многи директори јавних предузећа годинама су у статусу вршиоца дужности, јер тако их је лако смијенити ако се оглуше о партијске захтјеве. У Шумском газдинству Калиновик редовном процедуром директор није биран од 2012. године. Против вршиоца дужности требињске болнице подношене су и кривичне пријаве, а болница добија негативне оцјене ревизора. Много је оваквих примјера, али све то није довољно да се директор бира по стручности.

“Мора се добро дефинисати позиција в.д. директора, морамо имати ситуацију у којој се извјештаји о пословању јавних предузећа разматрају благовремено од стране надлежних институција, односно парламената. Наравно, требало би да имамо пуно транспарентнији процес запошљавања у јавна предузећа, именовања руководећих кадрова. Требало би да сасвим лако долазимо до информација о пословању јавних предузећа”, каже Хасан Камењаковић из Центара цивилних иницијатива.

Ни ваздух ускоро нећемо моћи да удишемо без страначке књижице, а камоли доћи до запослења у јавним предузећима и јавним институцијама, каже Марко Томић, активиста из Добоја.

“Једноставно без страначке књижице немате шансе или да познајете неког високопозиционираног члана владајуће структуре, а то вам дође онда на исто, а најбољи случај јесте да се некако ородите са њима па онда баба за деду, деда за тетка, тетак за кума, кум за јетрву и не чупају ону репу као у народној приповјетци, то им је запошљавање фамилијарно гдје год они владају. Некако то је најизраженије овдје код нас у Добоју”, каже Томић.

Деполитизација јавних подузећа један је од услова за чланство Босне и Херцеговине у ЕУ. Јачање борбе против корупције је услов о којем не може бити преговора када је ријеч о напретку БиХ на европском путу, истицано је више пута.

“Уколико само замијенимо један страначки кадар другим страначким кадром нећемо постићи нешто превише у суштини. Неопходно је да се дешавају неке корјенитије промјене, а сама деполитизација је огроман процес који подразумијева неки низ других промјена како законских тако и у пракси”, каже Камењаковић.

“До сада је Влада урадила посао реструктурирања ЈП “Жељезнице РС”. Била је то подршка Свјетске банке од 100 милиона КМ. Међутим, тај посао је доста траљаво урађен. Ми опет имамо ситуацију да Жељезнице исказују губитке у пословању. Прошлу годину су завршили са губитком преко 19 милиона КМ”, каже Станић.

Једно су обећања, а стара пракса која је довела до губитка и лошег рада и статуса у јавним предузећима се очигледно наставља, упозорава Станић.

(БН) Фото: БН