Свака трећа жена доживјела је страх од силовања

Сексуално насиље је злочин са највећим тамним статистикама. Према истраживању, које су прошле године спровеле Фондација "Лара" и Фондација локалне демократије, свака трећа жена доживјела је страх од силовања. Такође, свака трећа жена рекла је да познаје жену из свог окружења која силовање није пријавила полицији, истакнуто је у емисији "Изазови", те указано да је ћутање и неадекватан одговор правосуђа проблем овог друства.

Сексуално насиље је злочин са највећим тамним статистикама. Према истраживању, које су прошле године спровеле Фондација "Лара" и
Фондација локалне демократије, свака трећа жена доживјела је страх од силовања. Такође, свака трећа жена рекла је да познаје жену из свог
окружења која силовање није пријавила полицији, истакнуто је у емисији "Изазови", те указано да је ћутање и неадекватан одговор правосуђа
проблем овог друства.

Жртве сексуалног насиља налазе се у зачараном кругу изолације, срамоте и страха. То би укратко могла да буде слика и Босне и Херцеговине, али и региона, гдје нажалост, због стигматизације друштва, околине, многе жртве, превасходно жене и дјевојчице ћуте о злочину које су преживјеле.

- Није сексуално насиље само силовање, принудна обљуба, већ је сексулано насиље и нежељени загрљај, нежељени коментари, нежељени
позиви и слично. Значи, све оно што је упућено за сексуалност, а субјекат коме је то упућено, то не жели, па се због тога осјећа
несугирно и непријатно, објашњава Др Иванка Марковић, професор Кривичног права на Правном факултету у Бањалуци.

- Међутим, већина тих дјевојака које и по десет година нису имале храбрости да проговоре кроз које трауме су пролазиле, говори о томе
какву врсту заштите и подршке очекују од друштва, каже Горица Ивић, активисткиња Фондације „Удружене жене“ из Бањалуке.

- Мислим да друштво БиХ још увијек нема спреман одговор на сексуално насиље и не схвата довољно озбиљно све посљедице које има на оне
који га преживљавају, наводи Ивићева.

Невладине организације у протеклих 20 година покренуле су на ову тему, охрабриле жене да проговоре, да траже помоћ полиције, социјалних служби, љекари. Много је урађено и у законским регулативама, али још увијек правосуђе и остале инситуције не дају адекватан одговор на ово питање.

- Анализом судских пресуда утврђено је да, без обзира на законодавни оквир, судије често за ова дјела изричу казне испод законског минимума, указују активисти који се баве овим веома тешким друштвеним проблемом.

- Жртве пријаве насиље, а не добију адекватну помоћ и заштиту, односно доживе поновно силовање током свог процеса истраге и суђења у судском поступку, објашњава Радмила Жигић, директорица Фондације „Лара“ из Бијељине.

Љекари указују да се код жртава јављају разни симптоми, од губитка самопоуздања и самопоштовања, психосоматских тегоба, анксиозности и паничних напада, депресије, па до различитих здравствених проблема. Писхицке посљедице остављају трајне посљедице сексуалног насиља.
- Психијатри се често сусрећу са тим у својој пракси. Али пацијенти који, осим љекарске помоћи, имају подршку породице много се лакше
суочавају са тим траумама, тврди психијатар Олег Грубач.

(БН)