Документ о подјели БиХ: Брисел тражи нове границе

– да је Дејтонски споразум 1995. године, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, који је однио више од 100.000 живота, практично препознао оно што је постигнуто у рату, али не у принципу.

– да је тренутно тешко замислити европске перспективе Србије и Косова.

– да се чланство БиХ у ЕУ може у потпуности искључити.

– да је у међувремену празан простор искористила Турска, која је повећала свој утјецај у БиХ и Сјеверној Македонији.

– да осим Турске, неколицине локалних политичара и њихових присташа, који лично имају користи од хаоса и нефункционалних институција, нико није задовољан ситуацијом у БиХ.

Кључни дио “нон папјера” су предложена “рјешења” за претходо описане проблеме.

Аутори документа нагласили су да Србија, Хрватска и Албанија тренутно имају стабилне владе и да су њихови изабрани политичари способни доносити стратешке одлуке.

Као рјешења се предлажу:

– Уједињење Косова и Албаније. “На Косову се 95 посто становништва жели ујединити с изворном албанском нацијом. Слична је ситуација и у Албанији. Граница између Албаније (чланице НАТО-а) и Косова практички не постоји. Српски део Косова добио би посебан статус – по узору на Јужни Тирол”, наводи се у документу. То је аутономна покрајина у сјеверној Италији, гдје већина становништва говори њемачки.

– Уједињење већине територије Републике Српске са Србијом. “Српско национално питање може се у великој мјери решити припајањем дијела Републике Српске Србији. У овом случају, Србија је спремна пристати на уједињење Косова и Албаније”, наводи се у документу.

– Хрватско национално питање може се решити спајањем већине хрватских кантона у БиХ с Хрватском или давањем посебног статуса хрватском дијелу БиХ (по узору на Јужни Тирол). То би Бошњацима дало независно функционирајућу државу и преузели би пуну одговорност за њу.

На референдуму би људи одлучивали да ли ће се придружити ЕУ или будућности изван ЕУ (сљедећи примјер Турске). За сада велика већина Бошњака подржава у перспективи ЕУ, а у наглом порасту турског утицаја и радикалног ислама, ситуација би се могла драстично погоршати у сљедећој деценији.

(Клиx  Фото: Н1)