Остаје европска перспектива за земље Балкана

Иако је било очекивано да ће нова методологија за преговарачки процес бити представљена јавности још ове седмице, из Брисела стижу информације да ће доћи до мањег кашњења, али да суштина приједлога који су се чули у јавности остају иста.

Наиме, подсјећања ради, једна од највећих новина би била могућност враћања "на поправни" земаља за које би се утврдило да су направиле назадак у односу на критеријуме за чланство. Како ће у коначници изгледати нова методологија, остаје да се види.

"Независним" је јуче Ана Писонеро, службеница за односе с јавношћу Европске комисије, кратко појаснила да одлагање неће бити дуго те да ће методологија ускоро бити представљена.

Јохан Затлер, шеф Делегације ЕУ и специјални представник ЕУ у БиХ, "Независним" је рекао да ни у новој методологији не треба очекивати ништа суштински ново. Према његовим ријечима, наиме, чак и то злогласно враћање земаља није нови инструмент, већ да је и досад тај механизам суштински постојао, али да није кориштен.

"Оно што смо научили из досадашњег процеса, који укључује преговоре о поглављима, је да кад отворите поглавља очекивање да ће се направити искораци није баш донијело резултате. Погледајте Србију и Црну Гору, од 35 поглавља само два су затворили, тако да ће ту бити разлика у смислу начина вођења преговора, провјера које се раде, рокова, која активност има који рок и тако даље", рекао је Затлер "Независним". 

Појаснио је да ће та могућност "враћања" бити стварни инструмент, те да ће се убудуће више него досад инсистирати на владавини права.

"Оно што је најважније је да остаје европска перспектива за свих шест земаља западног Балкана. Оно наше иницијално обећање које је за вас најрелевантније је да се морате прилагодити ако хоћете да постанете дио клуба", рекао је он.

Фарис Кочан, истраживач на Факултету за друштвене науке у Љубљани, каже  за "Независне" да се већ неко вријеме у бриселским кулоарима и на конференцијама говори о француском приједлогу да се земље које остваре назадак врате на претходну фазу преговора.

"Овај приједлог у принципу није лош, јер постепено припрема земље за апсорпцију европских средстава и европеизацију државних и јавних управа и јавних политика на секторски начин, али то не може бити закрпа на рани коју је Емануел Макрон, француски предсједник, нанио својим ветом. Такве алтернативе или приједлози такође би се могли тражити уз услов да добију зелено свјетло Сјеверне Македоније и Албаније", истиче Кочан за "Независне".

Међутим, забринут је шта би се могло десити с процесом приступања ако не буде било сагласности између земаља чланица с обзиром на то да постоји разлика између источних и западних земаља чланица ЕУ о томе какву методологију треба примијенити.

Наиме, како нам је објаснио један од наших саговорника из Брисела који је желио да остане анониман, земље Вишеградске групе, односно Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка, желе да се процес примања земаља западног  Балкана додатно убрза, док су земље Запада, нарочито Француска и Низоземска, да се процес успори, ако не и скроз заустави. Ове земље се боје да би недовољан напредак у области људских права и правне државе могао дестабилизовати ЕУ.

Такође, како су "Независне" прве писале, очекује се и именовање специјалног представника ЕУ за западни Балкан, а неки медији пишу да би се на тој позицији највјероватније могао наћи словачки дипломата Мирослав Лајчак, који је био и високи представник у БиХ од јуна 2007. до марта 2009. године.

Звиздић и Човић с Вархељијем

Предстојећи самит у Загребу биће прилика за фокусирање на Балкан те за подстицање развоја образовања и економије, рекао је Оливер Вархељи, комесар за проширење, након разговора с Денисом Звиздићем, предсједавајућем Представничког дома БиХ, и Драганом Човићем, предсједавајућим Дома народа БиХ, након састанка у Бриселу.

Звиздић и Човић су исказали потпуну опредијељеност и посвећеност БиХ свим процесима који је воде ка европским интеграцијама, економском расту и развоју, јачању владавине права и даљој сарадњи са земљама у региону.

Звиздић је рекао да су европске интеграције најефикаснији инструмент за прихватање европских вриједности, док је Човић истакао значај европских интеграција у свјетлу јачања унутрашње стабилности БиХ те је нагласио потребу измјене Изборног закона БиХ. 

(Независне)