Још једна представа за јавност у НСРС

Управа за индиректно опорезивање и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине(БиХ), Оружане снаге БиХ и Министарство одбране, Агенција за истраге и заштиту СИПА и Министарство безбједности БиХ само су неке од више од 100 различитих институција успостављених на нивоу БиХ, већином као посљедица наметнутих одлука високог представника, наводи се, уз остало у Информацији на основу које ће посланици Народне Скупштине Републике Српске (РС) расправљати данас о овлаштењима високог представника у БиХ.

Република Српска 11.11.2019 | 10:05 Посебна сједница сазвана је на захтјев клуба посланика владајуће већине у ентитетском парламенту коју чине Савез независних социјалдемократа (СНСД), Демократски народни савез (ДНС), Социјалистичка партија (СП), Демос, Народни демократски покрет (НДП), Уједињена Српска и посланичка група Независни посланици и Мијо Перкунић, а на иницијативу предсједника СНСД-а и српског Члана Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) Милорада Додика.

У Информацији коју су упутили клубови посланика владајуће већине, на 53 стране колико садржи овај документ, се између осталог, наводи да је "до честих застоја и криза" у БиХ довела таква "неуставна централизација".

"Највећу штету функционисању БиХ нанијели су високи представници додјељивањем себи правно апсурдних овлашћења и њиховим коришћењем за доношење диктаторских одлука - понекад формалних, а понекад неформалних - у циљу централизовања власти на нивоу БиХ", наводи се у информацији.

Посебна сједница сазвана је на захтјев клуба посланика владајуће већине у ентитетском парламенту коју чине Савез независних социјалдемократа (СНСД), Демократски народни савез (ДНС), Социјалистичка партија (СП), Демос, Народни демократски покрет (НДП), Уједињена Српска и посланичка група Независни посланици и Мијо Перкунић, а на иницијативу предсједника СНСД-а и српског Члана Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) Милорада Додика.

У Информацији коју су упутили клубови посланика владајуће већине, на 53 стране колико садржи овај документ, се између осталог, наводи да је "до честих застоја и криза" у БиХ довела таква "неуставна централизација".

"Највећу штету функционисању БиХ нанијели су високи представници додјељивањем себи правно апсурдних овлашћења и њиховим коришћењем за доношење диктаторских одлука - понекад формалних, а понекад неформалних - у циљу централизовања власти на нивоу БиХ", наводи се у информацији.

Овлаштења и наводно Вестендорпово признање

Треба истаћи да се бонска овлаштења високог представника утврђена одлукама Вијећа за спровођење мира у БиХ са састанка Бону, у децембру 1997. године. Вијеће за проведбу мира је тада, разрађујући Анекс 10 Дејтонског мировног споразума којим су дефинисана овлаштења високог представника, омогућило високом представнику да смијени са дужности јавне званичнике који крше законски преузете обавезе и Дејтонски мировни споразум, те да, када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тијела БиХ.

У Информацији која је данас пред посланицима Народне скупштине пише, међутим, како је наводно високи представник Карлос Вестендорп, тадашњи високи представник који је учествовао на Бонској конференцији, касније признао:

"На Бонској конференцији, успјели смо да уведемо начин на који високи представник може да доноси те одлуке, што, правно гледајући, није баш у складу са Дејтоном . . . Морам признати да то и није било баш легално", цитирана је у Информацији наводна изјава Карла Вестендорпа, пренесена, како пише у Информацији, из књиге Адиса Мерџановића Демоцрацy бy Децрее, Проспецтс анд Лимитс оф Импосед Цонсоциатионал Демоцрацy ин Босниа анд Херзеговина.

"Помоћу тзв. "бонских овлашћења", високи представник одлукама намеће на десетине закона на нивоу БиХ, ФБиХ и РС, и чак 105 амандмана на уставе РС и ФБиХ. Уводи и вансудско кажњавање на стотине грађана БиХ, укида одлуку Уставног суда и забрањује поступке којима се на било који начин оспорава било која његова одлука", пише у Информацији.

Инцково упозорење

Актуелни високи представник Валентин Инцко, подносећи извјештај Савјету безбједности Уједињених нација (СБ УН), казао је, међутим о најавама из РС да ће овај ентитет тражити враћање свих ентитетских надлежности које су пребачене на БиХ:

"Власти РС најавиле су сједницу своје националне скупштине на којој ће расправљати о одлукама високог представника. Високи функционери РС-а претходно су испитивали овлаштења високог представника и ваљаност одлука које су успоставиле или помогле успостављању институција на државном нивоу и сугерисале да се РС може повући из тих институција, без обзира на то што су их ратификовали државни и ентитетски парламенти. Повлачење, чак, из једне институције имало би озбиљне посљедице на суверенитет државе. Надзираћу те догађаје и извјештавати Управни одбор Савјета за провођење мира а по потреби и Савјета безбједности", рекао је Инцко за говорницом Уједињених нација у Њујорку 5. новембра.

Даљи кораци РС

Према Информацији која је данас пред посланицима Народне скупштине, наводи се како ће даље активности овог ентитета деифнисати Народна скупштина, али да РС мора дјеловати у циљу "повратка дејтонској структури БиХ која је годинама скрнављена".

Најављује се да институције БиХ "морају бити подвргнуте пажљивој анализи" о томе како раде, а да "вишак и непотребни терет морају бити елиминисани".

"Ово може укључивати смањење или укидање буџета, запослених, агенција и институција. Неодговорност у раду институција и званичника, укључујући активности које су непоштене или представљају прекорачење надлежности, морају бити обзнањене и исправљене", један је од закључака Информације.

Све Додикове посебне сједнице

Подсјећамо да је Милорад Додик до сада неколико пута сазивао посебне сједнице Народне скупштине, које су задирале у надлежност саме државе. Тако је 2015. године на посебној сједници ентитетског парламента донесена Одлука о расписивању референдума о раду Суда и Тужилаштва БиХ, да би 2017. године, такође на посебној сједници, ова одлука била повучена.

На захтјев Милорада Додика који је тада био на функцији ентитетског предсједника, 2016. године на посебној сједници Народна скупштина усвојила је Одлуку о расписивању Републичког референдума о Дану РС 9. јануару, празнику који је раније Уставни суд БиХ прогласио неуставним.

Исте године 25. септембра референдум је спроведен, а Уставни суд БиХ је већ у децембру поништио његове резултате, уз образложењу да је референдум спроведен на основу одлуке за коју је Уставни суд БиХ утврдио да није у сагласности са Уставом БиХ.

За Народну скупштину РС, на Додиков захтјев, били су спорни и резултати пописа из 2013. које овај параламент није прихватио на посебној сједници одржаној 2016. године, са којом су се тада сложили сви клубови посланика.

Треба истаћи и да је Милорад Додик раније најавио да ће упутити Народној скупштини приједлог за повлачење из државних институција као што су Тужилаштво БиХ, Суд БиХ, Агенције за истраге и заштиту (СИПА), Обавјештајно-сигурносне агенција (ОСА), Оружаних снаге БиХ те Управе за индиректно опорезивање (УИО БиХ). Као разлог навео је непоштовање договора о формирању власти на нивоу БиХ.

(РСЕ)