Прича: Не треба бјежати од одговорности и вреле лопте!

Сезона је још у повоју и нема разлога да се било ко алармира и диже прашина. Црвена звезда није добро стартовала, изгубила је један пехар и по један меч у три досад одиграна такмичења. Елемената за дораду има, а постоји и потреба да се опет јасно поделе улоге појединцима.

Кошарка 14.10.2019 | 23:45 Пораз као пораз није споран. Није ни први, ни последњи (већ трећи од почетка сезоне). Кошаркаши Будућности су у налету вансеријског шутерског транса погађали много тешких, али и доста шутева из ситуација без чувара на себи, па су апсолутно заслужено однели победу у "нашминканом" Пиониру и тако делимично залечили још свеже ране. Није (толики) проблем ни одбрана. Не може сваки дан да буде Фенербахче. Нити је реално тако нешто очекивати. Али, када дефанзивни систем закаже, треба извући нешто више у нападу, зар не? 

Да ли постоји проблем хијерархије, недовољне уиграности или се екипа једноставно још тражи, Звезда помало неочекивано улази у ситуацију која би, ако се не реагује правовремено, могла озбиљно да угрози реализацију зацртаних планова... Јучерашња утакмица још једном је оголила истину - Џејмс Гист је у овом тренутку једини близу свог нападачког максимума и спреман да се заиста надмудрује с директним противницима. Остали и даље каскају за прекаљеним Американцем. Иако се често провлачи мишљење да је најважнији онај моменат када се своде рачуни, треба водити рачуна и о томе како се улази у сезону. Управо тада се добија онај прави штимунг за врхунац. 

Ма колико добар био, Џејмс Гист не може све сам. Констатовали смо то и после Атине. Већ након уводних мечева у црвено-белом дресу годинама један од најбољих дефанзиваца Европе завреднео је дубоки наклон публике и критичке јавности. После година проведених у Панатинаикосу, где се наосвајао титула, 33-годишњи Гист није у Црвену звезду дошао да би себи продужио каријеру и на конто старе славе трошио дане. Показао је велико поштовање према једном од највећих клубова у региону и свој посао одрађује професионално. Због тога се већ у кошаркашким кулоарима провлачи надимак "Митска звер" који се Гисту посебно допао, што је и признао након Фенера. 

Али, шта је са осталима? Црвена звезда је овог лета радила ствари које су потпуно атипичне за ове кошаркашке просторе и екипу склопила већ до средине јула. На папиру један од најјачих у модерној историји клуба. Лорензо Браун је стигао последњи, али ни његов ангажман се није чекао превише. Напротив. Ако узмемо у обзир да је Мохамед Фаје једини био окупиран репрезентативним обавезама на Светском купу у Кини, односно да је још само Огњен Кузмић због опоравка од тешке саобраћајне несреће био спречен да се посвети екипном раду, Звезда је имала довољно времена да уигра све линије тима и спремно дочека сезону. На паркету се то још не види. 

Некоме ће можда бити трн у оку, поготово јер су се против Будућности сви уписали у листу стрелаца и утакмица је завршена с 81 убаченим поеном, али стиче се утисак да је кошаркашима Црвене звезде лопта "врела". Односно, на тренутке изгледа као да појединци избегавају да преузму већу нападачку одговорност и тако растерете оне који у том моменту одскачу од просека. То је против Будућности и Панатинаикоса био Џејмс Гист. У Атини и прошлог четвртка велику подршку Гисту пружио је Стратос Перпероглу, кога јуче није било у саставу због мање повреде. Стратос је због тога и остао на Малом Калемегдану, на лично инсистирање Милана Томића, јер некадашњи шампион Европе с оба грчка великана поседује искуство којим може директно да утиче на формирање тимског идентитета, али и да реши утакмице високог напона. Опет, да ли је реално чекати да човек с пуних 35 година целе сезоне на својим леђима носи тим у оваквој конкуренцији? Унутрашњој и на оба такмичарска фронта...

Звезди сада недостаје оно што су Филип Човић, Дејан Давидовац и Огњен Добрић били у плеј-офу Јадранске лиге - неко ко ће без превише респекта према ривалу ући у "месо" и разбити постављене дефанзивне концепте. Лорензо Браун још није са собом сасвим рашчистио шта му је главни циљ боравка у Црвеној звезди. Иако нема изражене шутерске карактеристике, против Будућности се највише ослањао управо на покушаје с дистанце (1/5), а мање на продор којим је ломио чуваре из Фенера и Приморске и разигравање саиграча, што је везало руке онима који би начелно требало да имају већа задужења ван линије 6,75 метара. Пре свега Билију Берону. 

Упркос одличној партији у Атини (15п, 6ас, 5ск), изгледа да је један од хероја прошлосезонског јуриша на регионалну титулу далеко од своје препознатљиве форме. Берон је добар део меча против Будућности, а првенствено онај против Фенера одиграо укочено, с одређеном резервом због које је и Милан Томићчесто губио живце. Вероватно и сам свестан да његово прошлогодишње откриће може знатно више. Синоћ се крио од лопте све до последње четвртине, када је убацио девет (три тројке) од својих једанаест поена. Када се он коначно опустио и погађао, одбрана Будућности се паметно кориговала у том смеру да је затворила Гисту пролаз до коша, што је Звезду увело у нову проблематику.

Дерик Браун је после једногодишње паузе због повреде и елиминације из планова Ергина Атамана на новом почетку и њега треба додатно истрпети зарад вишег циља. Неспорни су Браунови играчки квалитети, јер поседује добар микс атлетских и шутерских елемената, али види се да је дуг период без такмичарске кошарке узео данак. Опет, на тренутке показује флешеве старе форме, а како је и сам признао - осећа да му тело позитивно реагује на све што му се дешава. Ако стручни штаб буде пробудила ону стару ватру, Браун би комотно могао да стане у ред највећих иностраних појачања. А не треба заборавити колико је добрих имена ту било последњих година... 

Енигма су Чарлс Џенкинс и Огњен Добрић. Обојица су јуче имали секвенце у којима су знали како да додатно оптерете одбрану Будућности и убризгају додатно самопоуздање у нападу, али су поново били жртве система са честим ротацијама и изменама. Баш као и Мохамед Фаје, с којим је Добрић сломио Фенербахче у моментима када нико није смео да се лати лопте и заиста припрети бившем европском шампиону који се тада опасно приближавао. Примера ради, Џенкинс није упутио шут ка кошу против Фенера, само два поена убацио је у Суперкупу с Приморском уз два испаљена хица, а у Београду четири поена (2/5 из игре). Тешко је и очекивати да ће популарни Ђенка играти баш као у мандату Дејана Радоњића, па је приметно да још тражи своје место под новим Звездиним сунцем. 

Сезона је још у повоју и нема разлога да се било ко алармира и диже прашина. Црвена звезда није добро стартовала, изгубила је један пехар и по један меч у три досад одиграна такмичења. Елемената за дораду има, а постоји и потреба да се опет јасно поделе улоге појединцима. Све тренутне проблеме који нису ни алармантни, ни минорни, може да обрише једна добра партија. А она може да се догоди већ у Тел Авиву...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт