ЕП: Експеримент Виљнус...

Четири сата кашњења у поласку авиона из Београда за Вилњус са делегацијом Фудбалског савеза Србије не делује драматично.

Фудбал 14.10.2019 | 17:30 Нарочито уколико се упореди са нивом кашњења репрезентације Србије на путу ка Европском првенству.

У јавности провејава теза да је предстојећи дуел Литваније и Србије "најнебитнији од свих небитних" утакмица које је у последњих неколико година играла национална селекција државе с химном "Боже правде".

Гледајући актуелне резултате и стање на табели Групе Б квалификација за ЕУРО, можда је и тако, слушајући изјаве играча и селектора, веероватно и да јесте, али постоји и много разлога за тврдњу да дуел који стартује од 20.45 на стадиону ЛФФ има већи значај од оног који му се приписује.

Фудбалска репрезентација Србије је по ко зна који пут на новом почетку и "припрема се за нешто".

Ако се вратимо у не тако давну прошлост, сада бивши селектор Младен Крстајић је умео да изјави да је учешће на Светском првенству у Русији прилика да се тим који је изабрао припреми за оно што га чека касније.

То касније су била такмичења у Лиги нација и квалификацијама за Европско првенство. Ако се, условно, може рећи да је учешће у првопоменутом имало солидан исход, односно пласман у Лигу Б, онда се дешавања из потоњег циклуса могу оценити на потпуно другачији начин.

Констатне промене, ротације, композиције и декомпозиције, креативна и она другачија решења су довели до ситуације да Србија у октобру ове године већ гледа у март следеће и бараж за пласман на Европско првенство.

О томе је по преузимању српског кормила говорио селектор Љубиша Тумбаковић, а пораз од Португала у Београду је само потврдио тезу да је дебакл у Лавову у дуелу са Украјином запечатио судбину тима Србије у овим квалификацијама.

Тумбаковић је одлучио да, како каже, направи списак од шездесетак фудбалера на које би могао да рачуна за наредни период, те да из утакмице у утакмицу "проверава" и "комбинује", како би у неком моменту добио праву екипу за мартовске кључне дуеле, најпре са Норвешком, а потом са Шкотском или Бугарском.

"Од саопштавања списка до окупљања су прошле две недеље, за то време су се играле такмичарске утакмице наших играча и поред неких ствари које су планиране и договорене, као што је то био случај са Немањом Матићем, Антонијом Рукавином и Матијом Настасићем, што је исконтролисано, имали смо ситуације које нису и на шта утичу спољни фактори. У том периоду су се повредили Никола Максиммовић и Душан Тадић, на једној утакмици нисмо могли да имамо Николу Миленковића и Филипа Костића... Дошли смо у ситуацију да се дешава оно што није планирано, а опет морамо да будемо део те приче о којој причамо, да видимо већи број играча на делу."

"После припремне утакмице са Парагвајем, долази нам утакмица са Литванијом, која је такмичарска без обзира на наш статус и позицију на табели. То је утакмица која мора да нам донесе нешто што желимо, али и да контролисано дајемо шансу неким играчима, да бисмо видели колику вредност имају и колико могу да помогну репрезентацији у наредном периоду. Из тог разлога се стиче утисак да имамо много промена. Не мењамо много, то је група играча са првобитног списка од шездесетак који је скраћен на тридесетак имена. Имамо нешто што је форма рада, а имамо и спољне факторе. Нешто смо видели против Парагваја, а против Литваније ћемо видети нешто што је, по мојој процени, ближе неком коначном решењу, уз све оне играче који нису овде", рекао је Тумбаковић за Б92.нет уочи утакмице у Вилњусу.

Дакле, експериментална фаза започета на Светском првенству у Русији и даље траје. Докле? Још се не зна, а и не постоје назнаке да би ускоро то могло да буде познато. Да ли има времена за то или се већ исувише касни? Утакмица против Литваније има призвук какав има, али ће и Тумбаковићу и целој заинтересованој јавности моћи да пружи некакав, бар тренутан одговор и макар да наговести одговор на питање у којој фази се тај експеримент налази.

У свему досад виђеном, чини се да је једина константа Александар Митровић, треба увек подсећати, тек 25-годишњак који на свом конту има већ 29 голова за сениорски национални тим и увек је био спреман да буде на располагању сваком селектору, без обзира на важност разлога за окупљање.

"Мој посао је да дајем голове, небитно против кога играмо. Имамо много добрих играча, како на мојој позицији, тако у целом тиму. Ја сваку утакмицу играм као да ми је прва или последња", казао је Митровић.

Некима од његових тренутних саиграча у репрезентацији ће ово заиста бити прва или последња утакмица, па и ако јавност дуелу против Литваније не даје толики значај, на играчима је да то сами ураде, да искористе прилику и учине добро и за себе и за све нас.

Може се каснити, али се не сме одустати од пута на који се кренуло, фамозни крај марта ће доћи брже него што се очекује и тада неће бити простора за експерименте.

Ако желимо да видимо то Европско првенство, први пут од 2000. године.

Извор: Б92