"Не инсистирамо на МАП-у, али сте га ви изабрали"

НАТО неће присиљавати БиХ да поднесе Годишњи акциони програм у оквиру Акционог плана за чланство, али земља је 2009. године сама поднијела захтјев да уђе у тај програм, потврђено је "Независним" у Одјељењу за односе с јавношћу НАТО алијансе у Бриселу.

Босна и Херцеговина 09.08.2019 | 07:45 Они су подсјетили да је након подношења захтјева од стране БиХ у Талину 2010. године донесена одлука да се прихвати понуда за МАП, али да је одлучено да се не крене с Годишњим националним програмима (АНП). Први АНП за БиХ је, како кажу, одобрен тек прошле године.

"АНП је програм који развија сама земља и креира га према властитим потребама. АНП пружа НАТО-у дубљу и садржајнију подршку у реформама које се односе на одбрамбене капацитете, регионалну безбједност, спремност у дјеловању у случају природних катастрофа и спремност и интероператибилност оружаних снага", кажу у Сјеверноатлантском савезу. 

Додају да се у оквиру АНП-а у консултацијама с НАТО-ом фокус ставља и на реформе у области демократије, безбједности и одбране, а сваке године подноси се процјена, уз одобрење 29 земаља чланица, о којој се расправља с партнером који је покренуо МАП. Важно је нагласити, како кажу, да партиципација у МАП-у не прејудицира одлуку Алијансе о будућем чланству.

"Као и све друге НАТО одлуке, Савјет НАТО-а све одлуке о новим члановима доноси консензусом. МАП пружа фокусиран и искрен механизам о напретку у оквиру програма које земља аспирант спроводи. Током цијеле године ће бити организоване радионице и састанци цивилних и војних експерата како би се разговарало о цијелом низу питања", кажу они. 

У НАТО-у, такође, кажу да постоји још један механизам сарадње с НАТО-ом, под називом Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП), а он је дизајниран за земље које желе дубље односе са НАТО-ом, али без декларисаног циља да постану чланице.

Кажу да је ИПАП усаглашен између НАТО-а са Грузијом, Азербејџаном, Јерменијом, Казахстаном, БиХ, Молдавијом, Црном Гором и Србијом, а да су неке од земаља које су почеле у ИПАП-у касније одлучиле да крену и ка чланству.

Као и у свему, у БиХ не постоји јединствено мишљење хоће ли у Брисел ове године бити упућен први Годишњи национални програм. Док Бакир Изетбеговић, предсједник СДА, каже да ће АНП бити упућен, иако у редукованом облику, Душанка Мајкић, дугогодишњи члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ, тврди да он неће бити упућен јер нигдје не пише да ће то бити урађено.

Изетбеговић је јуче рекао да договор политичких лидера, који је потписан као предуслов за формирање нове власти, подразумијева испуњавање ранијих одлука Предсједништва, које, по њему, значе и слање овог програма.

"Шефик Џаферовић и ја смо разговарали с америчким амбасадором о АНП-у, о ономе што им није било јасно. Ја сам им дао појашњење које сам и сада казао и они су задовољни и наравно да инсистирају на АНП-у", истакао је он.

Жељко Комшић, предсједавајући Предсједништва БиХ, рекао је да неће гласати за кандидата за предсједавајућег Савјета министара уколико нема одлуке о упућивању АНП-а.

С друге, пак, стране, Ненад Стевандић, предсједник Уједињене Српске, тврди да од слања АНП-а нема ништа, те да опозиција измишља како би задржала своје фотеље.

Према његовом мишљењу, од Акционог плана за чланство нема ништа јер је, како је објаснио, у договору лидера јасно назначено да ће се с НАТО-ом само радити на сарадњи, а не на плану за чланство.

(Независне новине)