Тајна агонија Нила Армстронга

Зашто је човек који је крочивши на Месец изговорио сада већ чувену реченицу "ово је мали корак за човека, велики за човечанство" избегавао појављивање у јавности и све оно што терет славе подразумева - открива нова књига посвећена мистериозном америчком астронауту.

Народни Демократски Покрет 09.07.2019 | 07:11 Марк, син Нила Армстронга, каже да је његов отац дневно добијао и по више хиљада писама иако није желео славу. Други син, Ерик, додаје да Нил није себе видео као америчког хероја. Слично тврди и Џејмс Хенсен, аутор Армстронгове биографије:

"Никад нисам упознао човека као што је Нил. Није био егоиста и није га занимало да заради на ономе што је учинио. Његова тадашња жена, Џенет, није примећивала никакве промене. За њу је он био исти, стари, Нил који се вратио са Месеца", објашњава Хенсен.



Иако је све наизглед било уобичајено, мисија 1969 је ипак драматично променила жвот породице Армстронг. Након повратка са чувене експедиције, Нил покушава да живи обичним животом страхујући да би оно што је учинио могло да утиче на његове најближе.

Плашио се за живот својих синова, Марка и Ерика, поучен искуством колеге пилота Чарлса Линдберга, човека који је први прелетео Атлантик. Наиме, Линдбергов син, стар 20 месеци, био је отет и за њега је тражен откуп од 50.000 долара. Када је откуп плаћен, дете је враћено мртво. Та несрећна прича почела је да оптерећује Армстронга.

Његов син Марк каже да је знао да су породици упућиване претње.

"Тата је бежао од славе зато што није желео да се брату и мени догоди оно што се десило сину Чарлса Линдберга."

Нил Армстронг умро је 2012. године у 82. години живота.

Мисија "Аполо 11"

У другој половини јула навршиће се 50 година од када је Нил Армстронг први закорачио на Месец у мисији "Апола 11".

Мисија Аполло 11 спустила се на тло Земљиног сателита 20. јула 1969. а шест сати по слетању Нил Армстронг је постао први човек који је крочио на Месечеву површину.

Тада је изговорио легендарне речи: “Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство”. Ракета Сатурн В са астронаутима је лансирана 16. јула 1969. године.

Армстронг је нешто више од два сата провео ван летелице којом је управљао Мајкл Колинс. Баз Олдрин, астронаут који је са Армстронгом кренуо у мисију, шетао је Месецом нешто краће, а заједно су прикупили готово 25 килограма материјала са тла и вратили се на Земљу.

Астронаути су за собом оставили америчку заставу, плочицу у знак сећања на палу посаду мисије Аполло 1 и плочицу са једне од ногу лунарног модула “Орао” (Еагле).

(Агенције)