Прича: Сари у Јувеу као Че Гевара у Бијелој кући...

Чега је све Стара дама морала да се одрекне да би поставила темепераментног стратега на кормило тима.

Фудбал 20.06.2019 | 22:30 Маурицио Сари је сушта супортност онога што представља Јувентус. Он је савршени антагониста модела који је створила фамилија Ањели током једновековног управљања Јувентусом. Саријева прошлост је антијувентусовска, његова политичка опредељења су у колизиији са светоназорима фамилије Ањели (Сари је радикални левичар, због чега је и добио надимак “командант” са алузијом на команданта Че Гевару), Саријев изглед и стил облачења немају ништа заједничко са тренером моделом Старе даме, попут Трапатонија, Липија, Контеа, Алегрија (тренерима који су освајали скудета у последњих 40 година са Јувеом) и Капелом чији су скудети одузети због Калчополија. Лично се не сећам једног тренер Старе даме са брадом старом пар дана на клупи током једног званичног меча. Сари на клупи Јувеа је равно идеји да неко попут Ернеста Че Геваре постане председник САД, односно Сари у Континаси као командант Че у Белој кући.

Потез нове Јувентусове “тријаде”, Андреа Ањели, Павел Недвед и Фабио Паратичи, да доведе МаурицијаСарија на клупу Бјанконера неодољиво подсећа на неочекивану одлуку претходне “тријаде”, ЛучаноМођи, Антонио Ђираудо, Роберто Бетега, да доведу Фабија Капела на кормило Старе даме у лето 2004. године.

Као што су у претходних неколико дана интернет преплавили снимци Мауриција Сарија како показује средњи прст навијачима Јувентуса пред меч са Наполијем, тако је и “заклетва” Фабија Капела да никада неће тренирати Јувентус узимана као главно оружје да се покаже недоследност трофејног стручњака и његов антијувентинизам.

Сам Капело је подсетио да он није имао проблеме у Торину што је тренирао Милан и Рому колико због те реченице “да никада неће тренирати Јуве”. Са великим неповерењем, чак и подозрењем, је у Торину дочекан и Макс Алегри, штавише Алегрију ни пет освојених скудета и два финала Лиге шампиона нису обезбедили место у срцима и меморији навијача Јувеа.

Дон Фабио је подржао одлуку тројке Ањели, Паратичи, Недвед рекавши да је Сари отишао у Лондон као наставник а да се из Челсија вратио као универзитетски професор. “Саријев Челси није играо 4-3-3 који смо видели у Наполију. Сари је врло брзо схватио како да се прилагоди стилу фудбала у Премијер лиги и новим ситуацијама, као и да је имао петљу и далековидост да промени улогу и стил игре великих играча, попут Азара.

Капело је на тај начин демантовао уврежено мишљење да је Сари затвореник својих идеја и једне формацијске поставке. Ако се погледа тренерски пут новог тренера Јувентуса, види се да је он почео своју каријеру са “сакијанском” формацијом 4-4-2, у свом дипломском раду за тренера у Коверчану је анализирао формациу 4-2-3-1. Емполије довео из Серије Б у Серију А и обезбедио опстанак у елитном друштву играјући са офанзивним плејмејкером у поставци 4-3-1-2. На почетку своје авантуре у Напуљу је покушао да игра са офанзивним плејом, пробао је и Лоренца Инсињеа, али је брзо схватио да та формација не функционише и прилагодио се поставци 4-3-3. Једина константа у Саријевој каријери је одбрана са четворицом дефанзиваца.

Сарија је био глас и да игра увек са истим играчима. И та предрасуда је разбијена у претходној фудбалској години на клупи Челсија где је примењивао успешно ротацију играча. Једноставно није могуће одиграти 63 утакмице, колико су Плавци одиграли у прошлој сезони, уз позитиван скор од 39 победа. Више тријумфа у дебитантској години на клупи Челсија имао је само Мурињо, у сезони 2004/2005, са 42 победе.

Чињеница да Сари мења тим само када мора, али и то је његова заслуга, односно резултат добро изнивелисаног рада на тренинзима. У последње четири сезоне, три у Наполију и једну у Челсију, Саријеви играчи су имали само 12 мишићних повреда: у просеку три по сезони. Зато смо сви научили на памет Саријеву формацију у Наполију: Реина; Хисај, Албиол, Кулибали, Гулам; Алан, Жоржињо, Хамшик; Каљехон, Игуаин, Инсиње.

Примера ради, Алегријев Јувентус је у последњој сезони имао 18 мишићних повреда, од којих су неке стигле у најнезгоднијем моменту сезоне. У кључним утакмицама нокаут фазе Лиге шампиона Јуве није могао да рачуна на Кјелинија, Емреа Џана, Манџукича, а Роналдо је због мишићних проблема играо са половином свог потенцијала. Слична проблематика је пратила Јуве и претходних сезоне, с том разликом што у првенству се ти пехови нису осећали док је у Лиги шампиона плаћан велики данак.

Један од разлога зашто је изабран Сари је везан за његов рад који предупређује мишићне повреде које су скупо коштале Јуве у претходним сезонама.

Умберто Ањели патријарх и оснивач некрунисана краљевске италијанске фамилије имао је обичај да каже “Свака добро урађена ствар може да буде урађена боље”. Праунук Андрае је следећи ту максиму стигао до идеја да споји “јувентинизам” са “саризмом”.

У званични италијански речник Треканија (Трецани) је прошле године ушла реч “саризмо” (саррисмо). У објашњењу тог неологизма стоји следеће: “Концепт фудаблске игре тренера Мауриција Сарија која се базира на брзини и офанзивној вокацији. У ширем значењу може да се односи и на карактер тренера Сарија као израза живописног народног духа града Напуља и навијача Наполија”. Одмах по објављивању вести да је Сарипотписао уговор са Јувентусом, у граду подно Везува је на друштвеним мрежама покренуто неколико петиција како би се избацила “шире тумачење” појма “саризмо” у коме се помињу Наполи и Напуљ.

Алегри и Конте су давали приоритет резултатима у односу на допадљив фудбал. Та филозофија је била добитна у Серији А, али веома дефицитарна у Лиги шампиона. У неку руку би се могло рећи да је Ањели имитирао младог Силвија Берлусконија када је своју скупоцену фудбалску машинерију, током осамдесетих година прошлог века, поверио до тада, широј јавности, непознатом тренеру - Аригу Сакију.

Берлускони је видео како игра Сакијева Парма у Серији Б и на први поглед се заљубио у Аригову филозофију фудбала. Ањели није морао да гледа утакмице Серије Б да би открио Сарија, али је његова очараност тосканским стручњаком била толико велика да је ставила у други план све друге негативне индикаторе.

Ако се боље размисли, Сари је логично решење за Јуве. У јавности се не говори много, али Јувеови рачуни не стоје баш најбоље, и Бјанконери нису себи могли да приуште тренера, попут Гвардиоле, који би, осим што би имао плату много већу од Сарија (Маурисио ће примати 5.500.000 евра по сезони, два милиона мање од Алегрија), тражио и скупоцена појачања. Долазак Федерика Кјезе, Сергеја Милинковића Савића и

Од Сарија се очекује да имплементира свој стил рада и васкрсне поједине играче који су под Алегријевим шетром избледели. Ту се пре свега мисли на Дибалу, Пјанића, Руганија. Такође се верује да ће Сари успети да оптимизује игру и учинак Кристијана Роналда, као што је то урадио са Еденом Азаром. Такође би и Бернардески могао да профитира од доласка бившег тренера Челсија, мада би могао да добије велику конкуренцију у Федерику Кјези. Наравно, ако крилни нападач Фјорентине стигне у Континасу.

За разлику од Зинедина Зидана који децидирано тражи од председника Реала Флорентина Переза да му доведе Пола Погбу, Сари не би имао ништа против да се Француз врати у Торино, али би био више него задовољан да му као појачање за средњи ред стигне Сергеј Милинковић Савић.

Извор: моззартспорт