Ђекна још није умрла, а кад ће?!

Да ли ће бити сарадње са НАТО-ом и какве - још се не зна, али из Брисела упозоравају како је то и главна препрека за формирање власти на државном нивоу, и да ће још више удаљити БиХ од европских интеграција.

Босна и Херцеговина 21.05.2019 | 10:11 Република Српска блокира пут Босне и Херцеговине у атлантске интеграције. Да ли ће бити сарадње са НАТО и какве још се не зна, али из Брисела упозоравају како је то и главна препрека за формирање власти на државном нивоу, и да ће још више удаљити БиХ од европских интеграција. 

Иако је Босна и Херцеговина још далеко од чланства у НАТО савезу, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик од ступања на дужност упорно понавља како било какво даље приближавање НАТО-у неће подржати. Ово је поновио и 19. маја у Бањалуци, а основ је, каже, резолуција Народне скупштине Републике Српске из 2017. о војној неутралности.

БиХ тек треба активирати Акциони план за чланство у НАТО (МАП) који представља програм помоћи намијењен припремама земље за чланство у Атлантском савезу.

„Ми не можемо прихватити ни један документ који је основа за активирање МАП-а или пут ка НАТО-у. Али, као што сам то говорио у посљедње вријеме, некакав план који би подразумијевао сарадњу која је до сада постојала као што је присуство припадника Оружаних снага БиХ у мисијама НАТО-а или неки други програми који су до сада били присутни то за нас не представља проблем“, рекао је Додик.



МАП је сметња и за формирање власти на државном нивоу. Странке са бошњачким предзнаком условљавају формирање Савјета министара БиХ његовим активирањем.

„Проблем је активација годишњег плана на нашем путу ка НАТО-у. Кад се ту нађе неко компромисно ријешење формираће се Савјету министара БиХ“, рекао је лидер СДА Бакир Изетбеговић.

Војно-политички аналитичар Хамза Вишћа сматра да се око покретања МАП-а непотребно дижу тензије.

“Македонија је 15 година радила годишњи национални програм па ће можда ове године бити примљена у НАТО. Тако, ако и почнемо да радимо годишњи национални програм, то не мора да значи да ћемо бити примљени у овај савез. Пријем неке земље својим одлукама доносе земље чланица НАТО-а, као и земља која има аспирацију да буде члан. Без обзира на неке законске обавезе које је БиХ усвојила, ми бисмо о уласку морали одлучити референдумом, парламентарном или неком другом одлуком како бисмо потврдили да пристајемо на оне услове преговарања које бисмо имали“, објашњава Вишћа.

С обзиром на јединствен став политичара из РС да ће слиједити пут Србије која је 2007. године прогласила војну неутралност, не чуди и да опозициона Српска демократска странка (СДС) сматра да Додик уствари на овај начин тражи модел за сарадњу са НАТО-ом зарад што бржег формирања Савјета министара БиХ.

„Тиме СНСД настоји завршити НАТО интеграције Босне и Херцеговине које је и започео њихов кадар Небојша Радмановић слањем захтјева за чланство још давне 2009. године, док је обављао функцију српског члана Предсједништва БиХ. Милорад Додик нити нико други нема право да доноси важне политичке одлуке као што је питање интеграције у војне савезе без потпуног друштвеног и политичког консензуса. Свако другачије понашање Милорада Додика сматраћемо издајом интереса грађана Републике Српске", каже се у саопштењу СДС-а.

Позив Босни и Херцеговини за прикључење МАП-у стигао је из Талина у априлу 2010. од министара спољних послова НАТО-а.



Претходно, Предсједништво Босне и Херцеговине у октобру 2009. упутило је захтјев Босне и Херцеговине за Акциони план за чланство у НАТО.



"Још једном смо потврдили нашу преданост вриједностима Алијансе, као и нашу вољу да останемо проактиван, видљив и поуздан партнер који дијели терет данашњих изазова. Изнад свега, подвукли смо нашу жељу да постанемо пуноправна чланица НАТО-а, што је од стратешке важности за БиХ", наводи се у писму којег је потписао тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, који је и данас високи функционер Додиковог СНСД-а.

Из овог је видљиво да је политички став СНСД-а према приступању БиХ у чланство НАТО-а временом еволуирао од првобитног става за чланство до данашњег о могућој сарадњи кроз програм Партнерства за мир. 



Политичка аналитичарка Тања Топић каже да оваква промјене ставова свих политичара из РС који су прво 2005. дали пуну подршку уласку БиХ у Партнерство за мир и НАТО савез, а онда то негирали доношењем резолуције о војној неутралности, треба тражити у промјени политичког утицаја у Босни и Херцеговини.

„Када је усвојена декларација и постигнута политичка сагласност да би БиХ требала постати чланица НАТО-а било је прошло само неколико година од НАТО бомбардовања Србије. Тако да бих рекла да данашњи став да се не може постати чланицом војне организације која је бомбардовала Србију, јесте једна врста јефтиног политичког изговора двадесет година послије. Мени се чини да иза тога стоји појачани политички утицај који прије свега долази из Русије“, објашњава Топић.

Војно-политички аналитичар Хамза Вишћа мишљења је да у овом тренутку у БиХ нема политичке воље за активацију МАП-а.

“Један од разлога је што све институције државе, па и цијело друштво требају неке ствари да ураде да би се учинио корак напријед. Досада се све то могло урадити на војничке мишиће, али са годишњим програмом већ мора да учествује цијело друштво, од оних који се баве финансијама и економијом, до оних који се баве људским правима. А бх. политичари би требали да одустану од разних пријетњи ратом или сецесијом јер основним документом НАТО не дају земљама или њеним дијеловима, право да то раде”, закључује Вишћа.

Власт у БиХ се, према мишљењу Вишће, неће формирати прије септембра, што значи да ће у наредних неколико мјесеци БиХ бити у застоју у многим областима, а биће блокиран и европски пут. Европска унија је рекла да нема даљег европског пута без формирања власти у БиХ.

(РСЕ)