Остаје ли СДС у опозицији или не

Уколико на челу странке остане Вукота Говедарица СДС остаје у опозицији и на државном и на ентитетском нивоу. Уколико позицију предсједника СДС освоји Милан Миличевић, сасвим је извјесно да ће странка постићи политички договор са СНСД-ом.

Република Српска 19.05.2019 | 15:18 Да ли ће Српска демократска странке (СДС) остати у опозицији или ће пасти под контролу Милорада Додика знаће се послије Скуштине те странке, која би требало да се одржи средином јуна. 

Уколико на челу странке остане Вукота Говедарица СДС остаје у опозицији и на државном и на ентитетском нивоу. Уколико позицију предсједника СДС освоји Милан Миличевић, сасвим је извјесно да ће странка постићи политички договор са СНСД-ом, односно да ће доћи до коалирања те двије странке на државном нивоу и да ће се десити одређена прекомпозиција на политичкој сцени у Републици Српској. 

КАНДИДАТ МИЛИЧЕВИЋ

Милан Миличевић, актуелни начелник Теслића, већ је истакао своју номинацију за предсједника СДС, а подршка његовој кандидатури, до сада, стигла је из локалних организација странке Теслић, Шамац, Пале и Соколац. 

Миличевићеву кандидатуру најјаче подржава Милован Цицко Бјелица из Сокоца, који је претходних мјесеци на разне начине покушавао да збаци Говедарицу са страначког трона, чиме би се, под плаштом „српског јединства“ и наводне одбране националних интереса у Сарајеву, отворио пут уласку СДС у коалицију са СНСД-ом. За Бјелицу је Миличевић „идеалан кандидат“ за предсједника СДС, јер „за разлику од других, не прави подјеле“.

У таквом развоју ситуације, СДС се највјероватније не би подијелио нити распао, али би политички додатно ослабио, а огромне пукотине у тој партији постале би још веће. 

У врху странке, Миличевићеву кандидатуру за лидера партије, осим Бјелице подржавају и остали функционери из сарајевско-романијске регије - Соња Јовичевић - Караџић, Дарко Бабаљ и Маринко Божовић, али не и актуелни министар спољне трговине у Савјету министара Мирко Шаровић. 

Божовић је Додику чак уручио повељу општине Источна Илиџа, чији је начелник, за „изузетан допринос у развоју општине у протеклом периоду“, а прије свега због изградње болнице „Србија“ у Касиндолу. 

Божовић очигледно сматра да је јавност заборавила да је Милирад Додик 1998. године, као тадашњи премијер РС, донацију грчке владе за изградњу болнице у Касиндолу преусмјерио у изградњу спортске дворане у Александровцу за Кошаркашки клуб "Игокеа". Због такве Додикове одлуке, грађани сарајевско-романијске регије двије деценије нису имали адекватне услове за лијечење, а велико је питање да ли их имају и након што је, само два дана прије прошлогодишњих општих избора, отворена нова зграда болнице „Србија“, која је коштала 54,5 милиона марака. Од осталих високих функционера СДС-а, Миличевић, за сада, нема јасну подршку. 

Занимљива је улога Миће Мићића, начелника Бијељине, који се још није одлучио  којег кандидата подржати. 

Чињеница је да је бијељински СДС у новембру прошле године тражио оставку Говедарице и цијелог врха странке „због лоших изборних резултата“, али да су такви захтјеви утихнули након сједнице Главног одбора странке 21. априла у Сарајеву, када је пропао још један у низу покушаја да се Говедарица скине са чела странке прије изборне Скупштине. 

Добро обавијештени извори тврде да Мићић мудро ћути, одмјеравајући снаге унутар СДС, како би се на самом крају приклонио оном табору за који процијени да ће на Скупштини странке однијети побједу. 

КАНДИДАТ ГОВЕДАРИЦА

Стање на терену, према изворима из СДС-а, говори да Говедарица има већу подршку од Милићевића. Актуелни предсједник СДС-а има подршку локалних организација странке у Крајини, Добоју, Дервенти, Херцеговини, као и подршку високих функционера странке попут Младена Босића и Драгана Мектића.

Након кандидатуре Миличевића, Говедарица је изјавио да постоји и трећи кандидат - Мирко Шаровић.

Према сазнањима Журнала, Шаровић је бескомпромисно против коалиције са СНСД-ом, због чега је и најављена његова кандидатура, како би се ослабила фракције са Бјелицом на челу, али и умањиле Миличевићеве шансе за побједу. 

Тачно је да Шаровић нема подршку за кандидатуру у својој изборној јединици, сарајевско-романијској регији, али га може предложити било који члан Скупштине странке или општински одбор из неке друге изборне јединице. Шаровић може бити озбиљан кандидат за предсједника странке, ако се одлучи на тај корак.

Према изворима Журнала, на последњој сједници ГО СДС било је видљиво незадовољство Бјеличине струје када је Говедарица рекао да Шаровић треба да буде кандидат за предсједника, како се странка не би дијелила, те да он и Миличевић треба да одустану од трке за лидерску позицију. 

Бјелица има веома чврсте везе према Додику, а оне су, примарно, остварене преко Љубана Ећима, који је од некадашњег Додиковог непријатеља постао његов близак сарадник. 

Према изворима Журнала, Ећим је главни креатор сукоба у СДС-у, а већина оних који су напустили СДС су из ратне структуре којој је припадао и Ећим. Исти је случај и са Бјелицом и Драгомиром Васићем из Зворника, док су Бабаљ и Божовић млађа генерација, с тим да Бабаља контролише Момчило Мандић, који, такођер, интензивно ради на растурању СДС-а. Бабаљ опет контролише Божовића и тако се круг затвара.

Прије изборне Скупштине у свим општинским организацијама требало је да буду спроведени избори и да се новоизабране партијске организације очитују о томе којег ће кандидата подржати. Занимљиво је да су локалне организације СДС Соколац  и Пале подржале Милићевићеву кандидатуру, а да претходно нису спровеле унутарстраначке изборе и онда у превиђеној процедури одлучиле којем ће се кандидату приклонити. Напротив, одлуку о подршци Миличевићу донијела је група тамошњих функционера. 

Спорно је и то што је Миличевић предсједник Комисије за сповођење избора за предсједника странке, а сам је један од кандидата, што представља сукоб интереса. 

ШАНСЕ

Неспорно је да Миличевић слови као умјерен и некорумпиран политичар, као и да му је рејтинг осјетно порастао током референдума о опозиву начелника Теслића, одржаном почетком марта, када је показао да се добром организацијом и борбом може спријечити изборна крађа. Миличевић је тада побиједио СНСД и њиховог пулена у Теслићу, бившег министра здравља, Драгана Богданића, па је тим више чудније због чега је сада постао кандидат струје у СДС која заговара коалицију са СНСД-ом. Још чудније је то што је Миличевић средином априла у Теслићу примио у званичну посјету предсједницу РС Жељку Цвијановић, у пратњи Богданића, јер управо њих двоје годинама раде све на његовом политичком уништењу. 

С друге стране, Вукота Говедарица ни по коју цијену неће пристати на коалицију са СНСД-ом. Према изворима Журнала, Говедарица није подлегао притисцима који су у вези с тим на њега стизали из Београда. Није пристао ни на неморалну Додикову понуду, која је дошла преко неких црквених великодостојника, да новчано наплати улазак СДС у коалицију са СНСД-ом.

Извор Журнала наводи да је Говедарица посреднику јасно рекао да не постоји новац којим се може купити његов образ.

(зурнал.инфо)