Какви су изазови модерног друштва

Највећи изазови савременог човјека су болести зависности, све чешће депресије и друштвене мреже, којима су највише склони млади људи. Стручњаци у емисији “Глобално” БН телевизије савјетују да цјелокупно друштво мора да се забрине и реагује јер пред пошастима модерног друштва нације копне.

Република Српска 08.05.2019 | 22:30 Депресија је болест новог доба, све заступљенија код младих људи, наводи психијатар Јован Марић. Он додаје да, нажалост, не заостају много ни болести зависности.

“Одувијек је то био алкохолизам, никотинизам, наркоманија, а ту су и нове болести које се називају зависности од социјалних мрежа, мобилних телефона итд. То постаје велики проблем. Осиромашена је комуникација, а расте једна генерација која неће изаћи на добро”, наводи псхијатар др Јован Марић.

Болести зависности не бирају године.

“Ми смо имали штићенике од 16 до 68 година. Сада се дешава све и свашта. Имали смо случај једног Сарајлије који има више од 50 година, а скоро је код нас један момак постао пунољетан. Болести зависности не бирају године, као ни сталеж”, каже Божидар Драгутиновић из Удружења грађана “Преображење”.

Психотерапеут Марко Браковић наводи да је коцка, такође, код нас постала једна од највећих болести зависности.

“У Црној Гори је то катастрофално. Када пролазимо кроз било који већи град код нас - кладионице су на сваком ћошку и има их више него пекара. То јесте једна велика пошаст.”

Урушено самопоуздање отвара врата наркоманији.

“Да ли је у питању тјелесни дефект, сексуална дисфункција, ако су родитељи цијели живот говорили да није довољно добар – не знаш, не умијеш, глуп си, ружан си, све су то ствари које воде човјека у бијег. Постоје и они који заиста пропадну и тиме валидирају свој недостатак”, каже Браковић.

Дјетињство се означава као доба у којем се постављају постулати који у каснијем периоду особу одвраћају од порока. Неки психијатри сматрају да тај процес траје до 14 године, те да се тада све завршава.

“Основно правило дјечије психијатрије јесте – када дијете испољава поремећаје, треба лијечити родитеље”, јасан је доктор Марић.

Осим родитеља, битан коректор је и образовни систем.

“И данас је школа досадна дјеци. Требало би да се потруде да се дјеци школа учини мало занимљивијом, а сви смо свједоци тога шта се дешава у школи. Сви би требало да се забринемо над смрти малољетника у школама. Имали смо два случаја прошле године, а и недавно је дванаестогодишњак извршио самоубиство и не видим да се нешто након тога десило”, каже Драгутиновић.

Стручњаци напомињу да, без обзира на околности у којима се налазимо, морамо знати шта је исправан пут.

“Систем вриједности није у новцу и то често говоре људи који имају новац. Здравље није ништа, али је без здравља све, заправо, ништа”, наводи Марић.

Бијес изазван разним неправдама, људи морају искалити на социјално прихватљив начин, не угрожавајући ни себе ни околину, сагласни су саговорници у емисији “Глобално” БН телевизије.

(БН телевизија)