Интервју - Ивић: Поносан на Макаби, срећан због ПАОК-а, али...

. . . само је један мој клуб на овом свету! Није ипак нормално да Саша Илић са 42 године решава утакмице. . .

Фудбал 17.04.2019 | 23:00 Мало има Србија трофејних тренера у озбиљнијим фудбалским лигама света. Баш мало. А, један од њих је у својој другој сезони у каријери узео трећи трофеј. Са другим клубом. Значи, није случајност. Владимир Ивић, човек који има више пехара него година тренерског стажа, покорио је Израел. За навијаче Макабија је већ сада херој којег су чекали три године да их врати на трон који им, како верују, припада као највећем клубу у земљи.

Донео је Ивић најпре у својој дебитантској сезони ПАОК-у Куп Грчке, који су црно-бели чекали 14 година. А, онда се отиснуо у Свету земљу и тамо експресно направио бум. Дупла круна, прва титула за Макаби после три сезоне, уз бројне оборене рекорде...

Ивићев нетипичан широк осмех на прослави, док су га играчи "купали" пред новинарима, говорио је више од свега какав је успех, лични и клупски, направио за кратко време у Израелу.

"Право славље ће тек да уследи на крају сезоне, пред нашим навијачима. Припрема се велика прослава. Макаби је највећи клуб у Израелу, има највише навијача, а три сезоне није освајао титулу, што је за такав клуб предуг период. Ово је баш велики успех, с обзиром на то какве смо проблеме имали у предсезони", каже Ивић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Осим тог терета од три "сушне" сезоне Макабија, које сте још бреме имали на леђима пре почетка сезоне?

"Због кршења правила финансијског фер-плеја, Макаби није могао да купује играче. Могли смо да доводимо само оне који су слободни, без уговора, а то озбиљно смањује могућности да се пронађу адекватна појачања. Имали смо, због поменутих проблема, ограничен буџет, неупоредиво мањи него што је клуб имао претходних година".

Без обзира на све то, први сте у Европи постали шампиони државе, гледајући лиге које се играју по систему јесен/пролеће.

"Од првог кола смо показивали да смо права екипа. После 29 рунди немамо ниједан пораз, чиме мало који тим у Европи може да се похвали. И циљ нам је да без пораза завршимо сезону. Оборили смо рекорд у првенству Израела по "брзини" којом смо освојили титулу, а ове године смо и у целој Европи први прошли кроз циљ. То су све подаци додатно дају на величини нашем успеху. Пре почетка сезоне узели смо Лига куп, док смо испустили шансу да узмемо триплу круну, пошто смо испали у полуфиналу Купа. Мало нас је опило славље после освојене титуле".

Да ли ће Макаби на лето моћи да отвори сеф или је казна о забрани куповине играча још на снази?

"Ништа се, нажалост, не мења ни за лето. То неће утицати на наше циљеве, јер желимо да се пласирамо у групну фазу неког европског купа. Моја је жеља да то буде Лиге шампиона".

Две сезоне, два клуба, а три трофеја. Тренерска каријера вам је кренула како се само пожелети може.

"Да куцнем у дрво! Друга сезона у сениорском фудбалу, трећи трофеј. Ако се успех тренера мери резултатима и освојеним пехарима, онда верујем да сам на правом путу. Не треба заборавити ни да сам са ПАОК-ом заузео друго место са само три бода мање од Олимпијакоса, што се пре тога дуго није десило црно-белима. Моја је амбиција да се сваке сезоне борим за трофеје, да освајамо што више можемо, јер због тога радим. Увек највиши циљеви, само се тако може до успеха".

Бројни ваши исписници, некадашњи саиграчи или ривали на терену одмах из копачки почели су тренерске каријере међу сениорима. И многи су се одмах "слупали". Колико је вама значило што сте кренули од млађих категорија?

"Значило ми је много! Каријеру сам завршио 2012. године, а већ наредне почео да се бавим тренерским послом. Добио сам ту част да најпре водим други тим ПАОК-а, младу екипу, са којом сам прве сезоне освојио титулу, а у наредне две били смо други. Учинак тренера млађих категорија се гледа по томе колико је фудбалера створио за први тим, а ми смо већ после прве сезоне имали тројицу који су прешли међу сениоре. Потом сам добио шансу да будем вршилац дужности тренера првог тима, којег сам успео да уведем у плеј-оф и тиме заслужио поверење да останем на клупи и за наредну сезону, у којој смо освојили Куп. Тај рад са млађим категоријама ми је много значио, јер сматрам да је то прави пут, пошто је ово посао који захтева константно учење, стицање знања до којих долази временом и радом".

ПАОК је на прагу освајања титуле, прве после више од 30 година. Радујете ли се успеху свог бившег клуба?

"После толико година ПАОК ће најзад узети титулу и драго ми је због тога. Били су најбољи и прошле сезоне, али су сплетом несрећних околности остали без круне. Не стижем да гледам утакмице, али све пратим. Заслужили су титулу и честитам им на томе".

НИЈЕ НОРМАЛНО ДА САША ИЛИЋ СА 42 ГОДИНЕ БУДЕ ГЛАВНИ ИГРАЧ НА ТЕРЕНУ

А, са друге стране, још један ваш клуб, Партизан...

"Само да разјаснимо једну ствар. Видим да ме често повезују са разним клубовима и кажу да су они "моји". Само је један клуб на овом свету мој и само за један клуб на овом свету навијам, а то је Партизан. Све остало је посао, који увек и свуда се трудим да одрадим најбоље што могу. Али, само је један клуб за који ћу заувек навијати и то ће увек бити тако".

Стање у Хумској одавно није било лошије. Слаби резултати, поделе и навијача и некадашњих играча, чланова управе...

"Није ми драго када видим све што се дешава. Сви смо тужни због ових резултата. Партизан мора да направи реорганизација у клубу, у спортском сектору... Јако је тешко све то направити, али Партизан је излазио и из тежих ситуација као победник и немам сумњу да ће тако бити и овог пута. У Партизан морају да се врате постулати који су важили у њему деценијама: заједништво, удруженост и да се прљав веш, ако га има, не износи напоље, него да се сви проблеми решавају унутар куће".

Како видите ту ситуацију да све мање бивших асова, легенди, учествује у раду клуба на било који начин? Људи као да, хтели или не, окрећу леђа Партизану.

"Сваки клуб на свету има много својих бивших играча, али то не значи да сваки од њих може или да заслужује да ради у клубу. Мора да постоји неко знање, нека способност, умеће да се обавља неки посао, а не да се добије само на име. Уосталом, водили су Партизан и неки кошаркаши, па су се показали као веома успешни функционери. Наравно, ако је неко бивши играч, легенда и покаже се да уме да ради добар посао, онда је то још већи плус, идеално решење, али не може име да буде једина препорука".

Последњих дана, када је терен у питању, поново је у фокусу - Саша Илић. Док ви скупљате трофеје као тренер, ваш некадашњи саиграч се бори за пехаре и даље на терену.

"То није нормално да играч од 42 године излази на терен да преокреће утакмицу и да буде главни играч на терену. Није ни нормално, ни реално, без обзира што је у питању мој најбољи друг Саша Илић. Ако играч од 42 године доминира тереном, онда је то знак да нешто није како треба, да нешто у клубу не функционише на најбољи начин. Ја знам шта све Саша може и све ово што се десило пре неко коло он чини већ четири-пет година".

Као што рекосте, није проблем у Саши...

"Проблем је где је неки нови Саша Илић, где су играчи који је требало одавно да га наследе и одмене на терену. Зашто Партизан не направи неког новог Сашу? Знам, није лако направити играча за Партизан, тежак је то дрес, не може свако да га носи. Али, мора спортски сектор у Хумској да се реорганизује и реконструише и да се више ослони на своју школу, да у њој створи неког новог Илића, неке нове играче који ће да бране тај дрес, а не да се чека Саша у 42. години да преокрене резултат на терену", поручује из Тел Авива Владимир Ивић.

Извор: моззартспорт