Интервју - Марко Николић о Партизану...

Незамисливо је да се сви склањају од клуба! Стабилност, а не лабавост! И ово ће се лане звати, поручује тренер Видеотона у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.

Фудбал 24.03.2019 | 00:00 Некад 37 утакмица без пораза у низу, сад таквог достигнућа ни близу. Беху давна и по навијаче далеко срећнија времена пре две сезоне: тим је „гутао“ ривале у походу на дуплу круну, клуб личио на пристојан и бранио своје ставове, публика деловала сложније, иако је и тад била завађена...

Данас – сушта супротност. Екипа лоше селектирана, клуб грца у дуговима, дрма га организациона, финансијска и резултатска криза и нема назнака да би нешто набоље могло да се промени у скоријем периоду.

Такав контраст гађа у срце Гробаре, једнако као и аутора последњег шампионског славља, Марка Николића, који врти главом при погледу ка Хумској.

„Није пријатна ситуација“, јасно ставља до знања тренер Видеотона приликом краткотрајног интермеца у Београду, уочи данашњег повратка обавезама у Мађарској. „Лако је причати с дистанце, не волим то, али... Табела не изгледа добро, што је релативна ствар јер не мора да се буде шампион сваке године, али да би био, Партизан мора да нађе дугме за рестарт. Потребна му је нова енергија, начин да минусе који тако изгледају претвори у плусеве, јер слика никад није идилична кад се побеђује, сходно томе ни упрљана кад се губи. Убеђен сам да је тако и овог пута.“

Само што овог пута решења за нагомилане проблеме нема на видику. Посебно после оставки Зорана Мирковића и Ивице Илиева, те одбијања Саше Илића да ускочи у директорску фотељу и неуспелог позива самомНиколићу да се врати на клупу. Потрага се наставља, маневарски простор је сужен, а и они што су некад хтели, сад не би да уђу у коло.

„Велики је Партизан клуб. Притисак у њему, такође. Отуда се иде у еуфорична и депресивна стања, међутим, дубоко верујем да је истина на средини. Уз реорганизацију, свежу идеју, доста нових људи способних да је спроведу и уз добру струку – при чему не мислим само на тренера, него на све људе у клубу – с потенцијалом којим Партизан располаже, може ситуација да се окрене у корист црно-белих.“

Један од проблема је у томе што и потенцијални кандидати делују опрезно на основу свежих примера. Кад је таквој стени од човека каква је Зоран Мирковић прекипело, можете претпоставити каква је ситуација у Партизану и око њега.

„И даље сматрам да је Мирковић био врхунско решење за Партизан у датом тренутку, а пошто је емотиван, одлучио је да оде, мада не видим његову одговорност. Био је непоражен осам месеци, уживао апсолутну подршку публике, медија, поштовање на сваком кораку.... Тим пре ми је жалије што је напустио клуб. Био је прави човек на добром месту.“

Пре само два и по месеца, баш у интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт, Николић је препоручио бившем клубу да пролеће 2019. искористи да се прегрупише, организује, позиционира и направи план како да на зеленој грани дочека лето 2020. Уместо да напредује, Парни ваљак се вратио неколико километара уназад.

„Било би добро да је Бата остао, да му се прикључи Саша Илић, њима још неко, како не би пала прича само на плећа једног човека, већ на групу људи. Да се ослоне једни на друге, стоје чврсто и заједно у тешким тренуцима, да стасавају заједно како би се направили прави фудбалски радници. Нажалост, у овом тренутку то изгледа много далеко.“

У кризним ситуацијама на црно-белој страни Топчидерског брда увек се врте иста имена, отуда је логично запитати се има ли у Србији квалитетних људи, спремних да донесу бољитак, а да су притом доступни?

„Увек се потеже за избором који можда није реалан у датом тренутку. А дошло се и до, за мене апсурдне, ситуације да Партизан нема решење. Незамисливо!
Таква величина не може да нема решење. Практично се сви склањају од клуба. Ипак је Партизан, и у добрим и у лошим данима, институција. Пошто се у спорту, баш као и у животу, циклично смењују фазе успеха и неуспеха, тако ће се и ово лане звати. Биће добрих дана за Партизан, само је битно оформити стабилности на дуже стазе, а не лабавост на сваку годину или две“, прецизан је у појашњењу Марко Николић, шеф стручног штаба Видеотона.

КУП ЗА ЈОШ ЈЕДНУ ТРОФЕЈНУ СЕЗОНУ

Осим неповољне слике из Хумске, има Николић довољно својих брига, јер са Видеотоном осам кола пре краја првенства заостаје осам бодова за Ференцварошем.

„Пробаћемо да стигнемо лидера, то у Мађарској није немогуће, игра се још један дерби у Будимпешти, предуслов је да дотад не направимо грешку, а да добијемо ту утакмицу. Гледаћемо да прођемо у полуфинале купа, добили смо први меч у гостима са 2:1, али ривал има баш добар тим. Кад сублимирамо сезону после титуле, ако се зна да смо били учесници плеј-офа за Лигу шампиона, играли групну фазу Лиге Европе, да се боримо за титулу и успешни смо у купу, може се рећи да је пред Видеотоном још једна историјска година”.

Говорећи о мађарском фудбалу, Марко Николић на практичном примеру објашњава разлике у односу на прилике у Србији.

„Нема ненормалног притиска као код нас. Сведочи о томе податак да се већ спремамо за наредну сезону, неизвесно је хоћемо ли бити први или други. Пошто имамо релативно старији тим, планирамо освежења, скаутирамо играче, а већ су резервисане авионске карте, хотели и терени за летње припреме. Лакше се трпе ударци, фудбал се доживљава тако да се поштује оно што је урађено.”

ЖУТИ АМБИЈЕНТ СРПСКОГ ФУДБАЛА

За скоро две године рада у Видеотону упознао је Марко Николић и менталитет Мађара, њихову јавну сферу и уверава да су комшије на том плану отишле далеко напред, креирањем амбијента прилагодљивијем спортистима него код нас.

„О томе сам већ говорио. Ограђујем се овог пута, опет ће се јавити душебрижници са питањем ‘шта овај прича, кад је до јуче био ту’. Одмах да развејем дилему… Не до јуче, цео живот сам овде, изникао из нашег спорта и не дам ником за право да овај град и ову земљу воли више од мене. Ако нешто критикујем, не значи аутоматски да сам против тога, већ анализирам тренутно стање, упоређујем са другима.“

Зато порука против таблоидизације спорта.

„Нама је инфраструктура очајна, финансијске прилике у клубовима су лоше, превише простора у медијима окупирају афере и људи који нису директни произвођачи
фудбалске игре, такви креирају жути амбијент у фудбалу, због чега одлазе у запећак играчи и тренери. Позитивна ствар је велики број младих играча, што у Србији, што широм Европе, деца у распону од 19 до 22 године бриљирају, непресушан само извор талента, надам се да ће тако и остати. Нека ме неко разувери за ово претходно. Амбијент није добар. То је истина и ништа више“, закључак је Марка Николића.

Извор: моззартспорт

Фото: СТАР СПОРТ