Интервју - Ивана Јоровић: Много је тешко доћи до Топ 100!

Мом успеху допринели су тренер Немања Плавшић, Јанко Типсаревић и моја породица! Српска репрезентативка за МОЗЗАРТ Спорт говори о напорном путу до уласка у ТОП 100 тенисерки света.

Тенис 23.03.2019 | 20:25 Најновија WТА листа донела је одређене промене у пласману најбољих српских тенисерки. И даље најбоље рангирана Српкиња је Александра Крунић на 60. позицији. Млада Олга Даниловић сад је на 115. месту, а значајан успех остварила је Ивана Јоровић, својевремено најбоља светска јуниорка, која заузима 100. позицију.

Док се марљиво припрема на теренима Академије “Типсаревић”, за наредне турнире, успела је да одговори на пар питања Моззарт Спорта.

Колико је био трновит пут од чачанских почетака до садашњих тениских висина?

“Пут сваког спортисте је пун успона и падова.Тако је и у мом случају. Иза мене су године рада, труда, времена проведеног на тениским теренима. Кондиционих И менталних тренинга. Да бих била још успешнија очекује ме много, много напорног рада”, истиче Ивана Јоровић.

Да ли посебно памтиш неки догађај или неког тренера из родног града?

“Први тренер кога бих свакако издвојила јесте мој деда Радован. У тениском свету познат као Џексон, Радован Николић. Он ме је увео у свет тениса. Памтим први контакт са рекетом и лоптицом, као и тренинге на теренима крај Мораве”.

Верујемо да сте имали спортских узора на домаћој или иностраној сцени. Ко је био тениски узор?

“Као девојчици узор ми је била Амели Морезмо. Изузетно сам ценила њену борбеност, став на терену и поштовала игру. Данас, немам тениског идола, али у приватном животу моји родитељи, Ана и Илија, су моји узори. Родитељима и сестри сам неизмерно захвална на свему”.

Шта сматрате до сад највећим играчким успехом?

“Највећи турнир који сам освојила је турнир у кинеском Шенжену. Издвојила бих још, прву позицију на свету у јуниоркој конкуренцији. Такође, финале јуниорског Ролан Гароса. Тренутно,  свакако место које данас заузимам на WТА листи. Ту су сви освојени ИТФ турнири и у последње време победе против Топ 50 играчица. За сад нека буду то највећи усеси, уз, надам се, три тачкице”. 

Како оцењујете сарадњу са садашњим тренером и Академијом “Типсаревић”?

“Имам веома лепу сарадњу са Академијом “Типсаревић” и мојим тренером Немањом Плавшићем. Тренер је неко са киме проводите много времена и без добре комуникације и поштовања успеха не би ни било. Поред Немање ту је и Јанко Типсаревић који прати моје тренинге, даје ми савете и подржава ме у сваком погледу”.

Као и сваком спортисти пуно вам значи сваки позив у национални тим. Какав осећај имате кад сте у репрезентацији Србије?

“Увек се радујем позиву за репрезентацију и изузетна ми је част да играм за своју земљу. За мене је, најискреније, посебан осећај када браним боје Србије. Када изађете на терен осећај се не може описати”.

Тенис доноси стална путовања. Колико су напорна и да ли нешто лепо доносе?

“Годинама живим ‘живот у коферима’. Није лако, али, навикла сам се. Људи најчешће мисле да је сјајно спотистима јер путују пуно, али мало навијача зна да ми немамо времена за туристичке атракције и остале врсте разбибриге”.

Како користите оно мало слободног времена?

“Када имам неки слободан дан волим да посетим породицу и пријатеље у Чачку. Такође, волим да погледам неки добар филм, прочитам књигу или изађем да прошетам поред реке. Река ме опушта. Последња књига коју сам прочитала је “Успех, што да не”.

Рекли сте да вам породица даје велику подршку. Колико вам она значи?

“Без подршке мојих родитеља и сестре не бих била ту где сам. Не живимо у истом граду, али увек нађемо времена да се чујемо или видимо. Срећна сам и захвална јер их имам”, констатовала је Ивана Јоровић.

Надамо се да ћемо убрзо имати повод за нови разговор са Иваном кад српска репрезентативка уђе међу првих 50 тенисерки света.

Извор: моззартспорт