Све више робота у редакцијама широм свијета

"Бот" звани Тоби генерисао је готово 40. 000 новинских чланака о резултатима избора у Швајцарској у новембру 2018. за медијски див Тамедију и то у само пет минута.

Информационе технологије 18.03.2019 | 08:52 Врсте вештачке интелигенције попут ботова (софтверскогробота), доступне су већ готово десет година и све се више користе у новинским кућама за писање чланака, персонализовано слање вести и у неким случајевима за претраживање података како би се пронашле важне вести. 

Тоби је на француском и немачком писао о резултатима гласања за сваку од 2.222 швајцарских општина за највећу медијску групу у земљи, по извештају представљеном прошлог месеца на конференцији о рачунарству и новинарствуу Миамију. Сличан аутоматизовани рачунарски програм под називом Хелиограф омогућио је Вашингтон посту да од 2014. покрије готово 500 изборних трка, заједно с локалним спортскими пословним вестима. 

"Сведочимо да се све више прихвата потенцијал вештачке интелигенције, или робо-новинарства, у новинским редакцијама широм света", рекао је Дејмијан Редклиф, професор Универзитета у Орегону који прати потрошачке трендове и пословне моделе у новинарству. 

"Ти системи могу да понуде брзину и тачност и потенцијално буду потпора мањим редакцијама и новинарима притиснутим роковима", истиче. 

Новинске куће кажу да ботови нису замишљени као замена за репортере или уреднике, него да их ослободе од најдосаднијих задатака, као што су преписивање спортских резултатаили извештаја са берзи. 

Џереми Гилберт, директор за стратешке иницијативе Вашингтон поста, рекао је да је Хелиограф развијен као алат који ће помоћи уредницима. 

"Пост има невероватну екипу новинара и уредника и нисмо намеравали да их заменимо", истакао је. 

Гилберт је рекао да бот може брже да напише или ажурира приче док се оне развијају, омогућујући новинарима да се усредсреде на друге задатке. Тврди да је реакција запослених била углавном позитивна. 

"Изненадили смо се да је пуно људи дошло и казало: 'Пишем ово сваке недеље, може ли се то аутоматизовати?' То нису биле приче које су сви желели да раде", рекао је Гилберт. 

Слично се може чути у редакцијама широм света. Норвешка новинска агенција НТБ аутоматизовала је спортске извештаје како би резултате утакмица испоручивала корисницима у року од 30 секунди. Лос Анђелес Тајмс развио је "qуакебот" који брзо дистрибуира новинске чланке о подрхтавањима тла у регији и такође користи аутоматизовани систем у склопу црне хронике. 

Новинска агенција Асошијетед прес аутоматизовала је кварталне извештаје о приходима за готово 3.000 компанија излистаних на бурзи, а ове године је најавила планове с партнером Аутоматед Инсигхтс да објављује рачунарски генерисане најаве кошаркашких утакмица на колеџима. 

Агенција Ројтерс најавила је прошле године покретање услуге Лyнx Инсигхт, која користи аутоматску анализу података како би се идентификовали трендови и аномалије и сугерисало које би приче новинари требали да пишу. 

Блумбергов компјутеризирани систем Цyборг "анализира приходе компанија чим се појаве"и у року од неколико секунди сажима"пакет с бројевима и пуно контекста", рекао је главни уредник Џон Миклетвејт прошле године, напомињући да је четвртина агенцијског садржаја "у неком степену аутоматизована". Француски Монд и његов партнер Сyллабс развили су рачунарски програм који је генерисао 150.000 интернетстраница о 36.000 општина на изборима 2015. године. 

Једна предност коришћења алгоритамски генерисаних прича је то што оне такође могу бити "персонализоване" или испоручене релевантним корисницима, што може бити корисно код праћења избора или спортских догађаја.

Истраживачки робо-новинар? 

Док новински професионалци признају ограничења рачунарских програма, напомињу такође да аутоматизовани системи могу понекад учинити ствари које људи не могу. Атланта Џорнал Конститушен користио је новинарску екипу за анализу података да открије 450 случајева лекара који су били пријављени лекарским регулаторима или судовима због полног злостављања, утврдивши да је готово половина задржала своје лиценце за рад у медицини. 

Лист је користио рачунарско учење, алат вештачке интелигенције, да анализира сваки случај и додели "оцену вероватности" у вези са полно недоличним понашањем, што је тада анализирала новинарска екипа. 

Истраживања показују да потрошачи изгледа прихватају компјутерски генерисане приче, које се углавном означавају као такве. Извештај који је припремио Андреас Гриф са Универзитета Колумбија наводи да је испитивање спроведено међу холандским читаоцима показало да ознака да је чланак компјуторски генерисан "нема никакав учинак на њихову перцепцију квалитета". 

Испитивање спроведено међу немачким читаоцима, каже Гриф, показало је да су "аутоматизовани чланци оцењени као веродостојнији", премда су вести које су написали људи добиле више оцене када је реч о њиховој "читљивости". 

Роботска апокалипса? 

Премда изгледа да се новинари и роботи међусобно помажу, и даље постоје бојазни да би се вештачка интелигенција могла отети контроли и новинарима одузети радна места. Истраживачи непрофитног центра ОпенАИ у фебруару су објавили да су развили аутоматски генератор текста који је толико добар да за сада чувају појединости о њему. Програм ће, кажу, моћи да се користии злонамерно, укључујући стварање лажних вести, лажно представљање на интернету и аутоматизовано стварање лажног садржаја на друштвеним медијима. 

Али Меридит Брусар, професорка дата новинарства на Њујоршком универзитету, казала је да за сада не види претњу да би роботи могли да преузму новинске редакције. Истакла је да постоји пуно позитивних примера коришћења вештачке интелигенције у редакцијама, али за сада већина програма обрађује "најдосадније" приче. 

"Постоје неки послови који ће бити аутоматизовани, али уопштено, не забрињава ме да би могла да се догоди роботска апокалипса у новинским редакцијама", казала је.

Б 92
фото:интернет