Прича: Мало је оних 80.000.000...

Ваљда то тако иде - када вам кроз детињство остану урезане ноћи проведене у болници, касније у прању судова за 350 евра, добијете неизмерну мотивацију да се уздигнете и постанете најбољи.

Фудбал 14.03.2019 | 21:45

Фудбал се одавно претворио у игру сувих бројки. Није претеривање - данас је потпуно нормално да чујете, видите или прочитате мишљење где се нечији суви квалитет ниподаштава само због тога што статистика није „обојена“ довољним бројем голова и асистенција који би задовољили широке народне масе. Узмите за пример Кристијана Роналда и његов доскорашњи учинак у Лиги шампиона. Колико сте се само пута сусрели са уверењима да је Кристијаново време прошло само зато што је након прве утакмице с Атлетиком имао само један гол крај свог имена, а како је опет његово име лансирано у небеса после оне вансеријске партије у реваншу?

Када се заобиђе статистичка призма, мало је оних који игру посматрају као чисту размеру снаге, квалитета, интелигенције, креативности, одмерености, знања... Ако синоћњи дебакл Бајерна у Минхену гледамо кроз два поготка Садија Манеа и оног окретања Рафиње и Мануела Нојера у 26. минуту, Сенегалац би апсолутно заслужио епитет најбољег играча Ливерпула не само те утакмице, већ и досадашње сезоне. Упркос томе што готово целе сезоне игра у врхунској форми и што на последњих десет утакмица има исто толико голова, испред њега, али и целог тима је за цео корак - Вирџил ван Дајк.

После синоћњег издања на Алијанц Арени, оних 80.000.000 евра, колико је Ливерпул платио Саутемптону летос, делују смешно у односу на оно што холандски торањ пружа у опреми Редса. И ту се налази суштина. Могао је Вирџил ван Дајк комотно да заврши утакмицу само са знањем да је Роберта Левандовског ставио у задњи џеп и учинио да се најбољи страни голгетер у историји Бундеслиге осећа мањим од маковог зрна, јер би заправо урадио баш оно што се од њега и тражило по рекордној цени за једног дефанзивца. Али он је отишао два корака даље и показао зашто је он „цео пакет“ који заправо вреди и много више од онога што је за њега искеширано. Није чудо што су се убрзо по завршетку сусрета појавиле шале да је Ван Дајк могао да чува и свог партнера у одбрани Џоела Матипа и спречи га да постигне онај аутогол, само да му је неко рекао да мора...

Више нема дилеме да је ВВД најбољи штопер данашњице. Зенит је обишао Серхија Рамоса и Дијега Година, Ђерар Пике и Леонардо Бонућинемају више тај утицај на игру, Милан Шкринијар је добар, али мора још много да учи како би достигао Ван Дајка. У овом тренутку Калиду Кулибали иЂорђо Кјелини су можда најближи по квалитету, врхунски су штопери, али и не могу да се мере са Ван Дајковим свеукупним доприносом игри. Једноставно, конкуренцију оставља далеко иза себе у овом тренутку. Ретки су штопери који изгледају тако сурово и доминантно у ваздуху, тако једноставно, брзо и квалитетно покривају терен када је лопта на земљи и притом имају добар преглед игре, смиреност и интелигенцију као Клопов миљеник.

Ваљда то тако иде - када вам кроз детињство остану урезане ноћи проведене у болници, касније у прању судова за 350 евра, добијете неизмерну мотивацију да се уздигнете и постанете најбољи.

Вирџил је преко ноћи постао и узор сваког дечака који сања да једног дана носи дефанзивну линију европског великана попут Ливерпула и указао на то колико велики може да буде утицај једног играча одбране у највећим утакмицама. Она тачдаун лопта од 50 метара за Манеа код првог гола персонификација је савршеног додавања. Ван Дајк је „у мали прст“ гађао и погодио свог хитроногог саиграча, јер је тачно знао шта може да очекује од њега. Мане је и пријему лопте имао доста тога да уради како би затресао мрежу, али није разочарао. Одрадио је врхунски посао и крунисао дивну акцију поготком.

Врхунац његове роле у срцу Минхена, али и целе утакмице виђен је у 69. минуту, после оног центаршутаЏејмса Милнера из корнера. Оштро око режисера телевизијског преноса из Бајерновог дома успео је чак да ухвати момената када је Вирџил свом капитену главом и очима поручио какву лопту да пошаље и где да гађа, као да га је уверавао да ће он сигурно одрадити преостало. Тако је и било. Милнер је послао „кифлу“, а Ван Дајк је небеским скоком учинио да Матс Хумелс и Хави Мартинез увиде колико је бескорисно било да уопште покушају да зауставе нову суперзвезду Лиге шампиона. Тачно је осетио моменат да је време да нокаутира велики Бајерн и Ливерпулу трасира пут ка четвртфиналу. Није га било у првом мечу због картона, али се онда појавио у реваншу и да коначну пресуду. Казнио је Бајерн сурово због тога што је играо сувише пасивно, дефанзивно оријентисано, дубоко и што није знао како да преузме иницијативу. Баш као што ниједан играч Бајерна синоћ није могао да надскочи Ван Дајка, чини се да у овом тренутку апсолутно нико не може да га надигра на терену...

„Могао бих да напишем књигу о његовим квалитетима, врлинама, томе колико га волим и како је невероватан лик“, поручио је узбуђени Јирген Клоп, коме је пао камен са срца пошто је Бајерну очитао лекцију после толико времена. На његове речи само се надовезао један од власника Ливерпула Џон Хенрии то на следећи начин:

„Земља је 75 одсто покривена водом, остатак држи Вирџил ван Дајк“.

Зато се и поставило логично питање – има ли нешто што овај човек не може? Бедем са много рупа закрпио је попут најбољих кројача када се дохвате похабаног одела и претворио је у непробојни зид који је мало ко знао да пробије. Да, остаће му она прохладна београдска ноћ црна мрља у иначе беспрекорној сезони, а Милана Павкова ће памтити по као једног од ретких који су га заиста надиграли у директном окршају. Али, то не умањује чињеницу да Вирџилу ван Дајку тренутно нема равног и да је Ливерпул извукао премију, иако су се многи тог 1. јануара 2018. године подсмевали Јиргену Клопу, мислећи да је опет бацио паре и преплатио тадашњег штопера Саутемптона.

Свима је Вирџил показао колико су се преварили...

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс