Помен: Покољ над српским народом

У Основној школи "Ђура Јакшић" у бањалучкој мјесној заједници Шарговац данас ће бити обиљежено 77 година од страдања 52 ученика у Другом свјетском рату, а помену ће присуствовати и министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић.

Република Српска 07.02.2019 | 08:26 На данашњи дан 1942. године усташе су направиле незапамћен покољ над српским живљем у бањалучким насељима.

Покољ у Дракулићу познат је и као масовно погубљење српског становништва, које су за вријеме Другог свјетског рата починили припадници усташке војске у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац.



Припадници ИИ. Поглавникове тјелесне бојне и ВИИИ. усташке бојне хладним оружјем су брутално поклали око 2.300 Срба, већином стараца, жена и 551 дијете, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. Починиоци овог покоља предводио је надпоручник Јосип Мислов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки стожерник др Виктор Гутић.

Извршиоци злочина су биле усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег хрватског становништва. Поклани су, с ријетким изузецима, сви Срби који су се тог јутра затекли код својих кућа.



Због страха од мјесне побуне након што се прочула вијест о злочину, генерал Едмунд Глаисе вон Хорстенау је одвео Мирослава Филиповића пред ратни суд. Тамо је осуђен и одведен у затвор, али убрзо ослобођен те је постао управник логора у Јасеновцу.

Еуген Дидо Кватерник је задужио Вјекослава Серватзyја да ухапси и спроведе на суд команданта ИИ. бојне, бојника Петра Зелића. Зелић је ухваћен и послан на суд у Загреб али није кажњен него распоређен на другу дужност.

У извјештају Комисије за утврђивање ратних злочина за Босну и Херцеговину о злочину у руднику Раковац и у селу Дракулић, из децембра 1944. године, стоји: „…Али врхунац дивљаштва представља покољ шездесеторо школске дјеце, коју су затекли у школи и сјекли им главе пред очима учитељице која је од претрпљеног ужаса полудјела“.

Бањалучки масакр помахниталих усташких кољача остаће упамћен као један од најбруталнијих злочина у Другом свјетском рату, а поједини хрватски историчари узалуд су посљедњих двадесетак година покушавали умањити број жртава и скинути одговорност католичког свештеника одбијајући се суочити с прошлошћу.

(СБ/Агенције)