Профил Србина који живи у Њемачкој

Годишње се из Србије у Њемачку у просјеку исели 30. 000 људи. Они који раде мјесечно зарађују између 1. 500 и 4. 000 евра, углавном изнајмљују стан, донекле знају њемачки језик и немају намјеру да се врате у Србију.

Србија 05.02.2019 | 10:25 У најкраћем, ово је прича о Србима који живе у Њемачкој, економски најснажнијој европској земљи, а којих је, према званичним подацима, сваке године све више.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Њемачке, у 2015. години у Њемачку је отишло 24.616 Срба, а годину дана касније 33.000. Овај број знатно је већи уколико се зна да велики број грађана у Србији има хрватски пасош и да у Њемачку одлазе из Хрватске, одакле се годишње у Њемачку исели око 50.000 људи. Процјене су да је пут Њемачке од 2000. године из Србије отишло више од 200.000 грађана.

Чињенице и живот показују да су Срби у Њемачкој пронашли своје мјесто у индустријски моћним покрајинама – Сјеверној Рајни-Вестфалији, Баварској, Баден-Виртембергу, Хесену, Берлину, Хамбургу. Познато је и да Срби важе за добро интегрисане грађане Њемачке.

Њихова дјеца редовно иду у школу, не живе од социјалне помоћи, свако дијете прима дјечји додатак од 300 евра мјесечно… Своју егзистенцију темеље на раду и то најчешће у мањим фирмама у области угоститељства и производњи, али и у здравству, металној индустрији, грађевинарству, пољопривреди, услугама чишћења…За већину ових послова не треба им знање језика, мада је пожељно, док је у здравству обавезно.

По правилу, важи да што су боље квалификације и што боље говоре њемачки језик, то им је једноставније да дођу до посла и дугорочно остану. Ипак, већина радника из Србије у Њемачкој ради оне мање плаћене послове, за које се тражи само диплома средње школе и површно знање језика.

Тако је сваки трећи запослен у производњи, пољопривреди и грађевини, сваки четврти у хотелијерству, сваки пети у металној индустрији. Њихове плате су од 1.400 евра, колико износи минималац у Њемачкој, до око 4.000 евра, колико зарађују професионални возачи.

Раде и студенти. Томислав Ђурић (26) живи у Триздорфу код Нирнберга, студира бизнис менаџмент и ради у фабрици на паковању козметичке амбалаже. Како је рекао, пошто је студент, може да ради највише 120 дана у години, зарађује 9,5 евра по сату и то је у Њемачкој минималац. Такве послове, тврди, због ниске зараде може да добије свако.

Међу Србима највише зарађују возачи, како професионални који возе камионе тако и они у градском превозу који зарађују до 3.700 евра мјесечно за четири радна дана у седмици. Услов је да имају диплому која се добија послије шест мјесеци школе. Добро зарађују и медицинске сестре које из Србије све више одлазе у Њемачку за плату од око 2.300 евра. Нешто мање су плаћени послови у пољопривреди, грађевинарству, угоститељству.

Грађани Србије могу радити у Њемачкој само ако имају дозволу боравка и дозволу за рад. Радна мјеста могу да потраже на бројним специјализованим интернет порталима. У Србији постоји и неколико агенција које се баве налажењем посла у Њемачкој. Један од честих начина доласка до посла и даље је ипак преко познаника који већ живе у овој европској земљи. 

О враћању у домовину највећи број Срба у Њемачкој не размишља. Иако већина њих по одласку прича и планира да преко границе остане неко краће вријеме потребно да заради новац и да се потом врати у своју земљу, мало ко од њих то и уради. Разлози су реални – много већа зарада за исти рад него у Србији, лагоднији живот и како тврде, мање стреса, јурњаве, страхова за егзистенцију и питања како породици обезбиједити бар основна средства за живот. И на крају – стопа незапослених младих у Србији је 31,2 одсто а у Њемачкој 3,4 одсто.

Да Њемачка више није оно што је била, показује то што је прошлогодишњи привредни раст у овој земљи од 1,5 одсто био најслабији у посљедњих пет година. Разлози су успоравање раста у свјетској привреди, посебно у Кини, затим очекивање да би Велика Битанија могла да напусти ЕУ као и трговински ратови које води Америка. На питање шта би ослабљен замајац раста могао да значи за плате запослених у Њемачкој у наредним годинама, Владимир Глигоров, сарадник Бечког економског института, објашњава за Блиц да ће на плате утицати више то што у Њемачкој сада постоји пуна запосленост.

– То значи да нема много простора за корекцију плата. Такође, њемачкој привреди ће недостајати радника, посебно уколико се буде постепено преоријентисала са индустрије на услуге, што је дугорочни тренд. С друге стране, данас ствари стоје боље него прије десет година. Њемачка је прошла знатно боље од других европских земаља кроз кризу, прије свега због јаког извозног сектора. Тако су плате повећане и дошло је до пуне запослености. Сада је питање колико ће њемачка привредна политика и тржиште рада бити способни да се прилагоде на промијењена кретања у свјетској и европској привреди. То је политичко питање и није једноставно – оценио је Глигоров за Блиц.

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу изјавила је да ће земљама Балкана, уз садашње стопе раста, бити потребно 50 година да стигну тренутни њемачки стандард. Брегу је указала да земље региона протеклих година биљеже напредак, али да се још суочавају са важним изазовима економске политике, као и несигурностима у односима између економија.

– Сиромаштво, неједнакост, одлив високообразовне радне снаге, родна неједнакост, учешће младих и запошљавање – и даље су разлози за забринутост у цијелом региону – оцијенила је Брегу, пише Блиц.

(Блиц)