Оцјена сезоне - Црвена Звезда: Бенови високи стандарди...

Маринова уметничка дела, Павков за све генерације! Сјајне куповине Дегенека и Јованчића, подбацили Ебесилио, Чаушић, Стојиљковић. . .

Фудбал 03.01.2019 | 23:51
Оцјена сезоне - Црвена Звезда: Бенови високи стандарди...
Бајковита година. Мало је недостајало да се већ на њеном почетку направи подвиг елиминацијом ЦСКА у леденој Москви, међутим, што није успела у Русији, јесте Црвена звезда ове сезоне.

После титуле најпре је изборена још једна европска јесен, па Лига шампиона први пут у овом формату, па у њој и први бод против Наполија, онда и величанствен тријумф над Ливерпулом. Довољно разлога да Делије буду срећне, јер их греје плус на суперлигашкој табели и наговештај да ће и у 2109. гледати европску Звезду.

А како је било у 2018. са становишта оцена...

МИЛАН БОРЈАН 8,5 – Најбољи појединац у 2018. по избору навијача, голман са највише одбрана у Лиги шампиона. Крај. Нема више. Кад ово или неко будуће руководство, Владан Милојевић или његов наследник, буду склапали мозаик нове европске Звезде мораће да имају голмана приближног квалитета Милана Борјана. А таквих доступних је мало. Скоро 18–месечна бајка најтрофејнијег српског клуба не би ни постојала да репрезентативац Канаде није задужио „јединицу“. Без слабог дана, природним рефлексом индијанског поглавице и брзином мачке терао је сузе на очи нападачима Салцбурга и Ливерпула, спасао саиграче историјске бруке у Паризу. Права је штета што се под светлима велике позорнице нашао у 29. години живота. Немогуће је наслутити докле сежу његови лимити. Још када му је дан… Један од најбољи пословних потеза Звездана Терзића, уз сво поштовање талента његовог поретходника Манојловића. Голманчина.

ЗОРАН ПОПОВИЋ 6 – Мењао је Милана Борјана у утакмицама слабијег интензитета. Оцена би била већа да је био више присутан на голу српског шампиона. На шест од девет мечева сачувао је мрежу. Деловао је стабилно и хладнокрвно. Видећемо како ће то изгледати када буде добио шансу уместо Борјана. Ако је буде добио.

НЕМАЊА СУПИЋ без оцене – Без званичне утакмице у овој полусезони и наравно без оцене. Неколико пута је седео на клупи.

ФИЛИП СТОЈКОВИЋ 6,5 – Када су извучене групе Лиге шампиона Звездин десни бек је вероватно помислио да је гађао свевишњег камењем. Мане,Нејмар, Ди Марија, Инсиње, Марио Руи били су играчи који су деловали по његовој страни. Имао је великих проблема, као што би их имали и бекови много већг искуства и квалитета. И поред тога што у појединим мечевима није био конкурентан мора се запамтити његов допринос у квалификацијама, посебно детаљ из Трнаве када је после водећег гола домаћина шчепао лопту и иницирао изједначење. То је био Филип Стојковић из прошле сезоне. Крпио је рупе и на месту штопера, више него задовољавајуће партије у домаћем првенству.

МАРКО ГОБЕЉИЋ 7 – Да кренемо од следеће примесе: да је пре две сезоне био под командомВладана Милојевића сигурни смо да би био излечен од повремених тактичких мањкавости и са обе руке куцао би на врата репрезентације. Момак лављег срца није заслужио да му се апострофирају мане. Причаће унуцима како је волеј ударцем пробушио Буфона пред крцатом Мараканом. Причаће још много тога. Он није више верни Милојевићев војник, ни Звездин унивезалац, већ озбиљна снага по десном боку. Сваки од његових пет голова у првенству представљао је лепотицу.  Играо је и на супротној страни. Као што смо већ написали персонификација добре куповине из домаћег првенства. Болну иницијацију на Лигу шампиона прошао је на Енфилду, већ против ПСЖ-а је показао да може да достигне ниво елитног клупског такмичења.

ВУЈАДИН САВИЋ 6,5 – Оцена би била већа, можда и знатно већа, да током целе јесени није кубурио са повредама мишића и тетиве. Пропустио је три меча Лиге шампиона, одиграо полувреме у Паризу… Његово сведочанство представљаће перфектне утакмице у Београду против Наполија и Ливерпула, као и старт у Салцбургу после једине сезонске грешке Милана Борјана. Дух Маракане очигледно од капитена црвено-белих прави много бољег играча. На место свог одрастања не зна да погреши, нити да одигра слабо. Много је недостајао у опроштајној утакмици од Лиге шампиона. Научио је да сакрива мане и када се судара са брзањцима попут Салаха. Када је спреман, Владан Милојевић зна да га неће издати. То мора да буде лајт мотив одговорних из Звезде када буду причали са њим о новом уговору. Ел Комаданте овог тима и Маракане – добитна комбинација.

МИЛОШ ДЕГЕНЕК 7,5 – Не, не плаче се више за Ле Талеком у редовима српског шампиона. Звезда је добила книнску тврђаву, о чије зидине ће се тек у будућности одбијати нападачи светске класе. Било је и грешака, чак и против Спартакса, али репрезентативац Аустралије се школовао на месту задњег везног, играо је и десног бека… Штопер високих домета постаће под командом Владана Милојевића, јер има све атрибуте: довољно је мекан приликом предаје лопте, довољно чврст у дуелима, довољно брз и интелигентан да чита игру. Опасан на прекидима што смо најбоље видели у епској ноћи у Салцбургу. Добро је што је већ искусио Лигу шампиона и схватио шта не сме да ради (да испадне после вертикалне лопте као у Напуљу).  Добра, добра куповина за симболичних 200.000 евра.

СРЂАН БАБИЋ 6 – Не треба му судити за грешке у Напољу, Паризу, Енфилду… Нешто ту друго мучи Звездине навијаче. Златни омладинац са Новог Зеланда као да већ дуго хода по равној линији. Не осећа се у његовој игри напредак, нити да може да се понавља у континуитету. Када буде подвлачио црту ове сезоне Срђан Бабић требало би да погледа друго полувреме београдског дуела са Салцбургом. То је та жустрина која се тражи. То је патролирање изнад Маракане, то је самопоуздање светског шампиона. То је штопер какав је потребан Црвеној звезди. Пред њим је круцијалан период каријере. Мора да покаже да је спреман за највише домете, посебно што има убитачан инстинкт у супарничком шеснестерцу. Стално је близу лопте.

РАШИД СУМАИЛА 5 – Катастрофална грешка на Вождовцу, затим аутогол у судару са ТСК-ом. Благо речено није испунио очекивања. Коб кикса га је стално вребела и на крају убила. А што је за потенцијалног репрезентативца Гане погубно имао је светле тренутке. Да поједноставимо: 50 минута лепог деловања, демонстрације брзине, снаге и технике и онда – пропаст. Велики су то киксеви за Звездин дрес.

МИЛАН РОДИЋ 6,5 – У сезону је ушао практично без дана одмора, јер је бранио боје репрезентације Србије на Мундијалу у Русији. Отуда недостатак свежине у летњим месецима. Киксирао је у београдском мечу против Трнаве када га је Ерик Јирка пробио. Многи су тада констатовали да ће се Родић тешко вратити на прошлогодишњи ниво, али се он полако дизао. Као и комплетан тим одиграо савршене мечеве против Наполија и Ливерпула, чупао лопту са гол-линије. Знао је да види унапред и препозна тренутке кад сме да крене у напад. Видело се да је засићену појединим домаћим мечевима. Тренутно близу одласка.

СТЕФАН ХАЈДИН 6 – Изгледа да није убедио Владана Милојевића да може да се ослони на њега. Одиграо свега осам утакмица, јер је био у дебелој сенци Родића, па и Гобељића. Пристојно је то изгледало. Изгледа да му је главни грех игра у дефанзиви и да ће на томе морати да ради, јер је по вокацији бек.

АЛЕКСА ТЕРЗИЋ без оцене – Поред Дејана Јовљића, највећи Звездин капиталац. Одиграо само два меча у Суперлиги. Више помагао вршњацима у Лиги шампиона. Ускоро ће да добије шансу у континутету на великој сцени. Мали број утакмица утицао је на то да не добије оцену.

БРАНКО ЈОВИЧИЋ 6,5 – Медени месец његове каријере представљала је прошла сезона. Ове стабилан и стандардан, али са неколико уочљиво лошијих партија. Клубови из Лиге шампиона су га таргетирали као момка који не може да издржи јак пресинг. Мучио се и са повредом чланка, али то не мења чињеницу да је имао јак утицај на Звездин пролаз у еминентно такмичење. У београдском дуелу са Салцбургом „појео“ јеВолфа и Хајдару. Играч са којим Црвена звезда има физономију ратничке екипе. Знао је да подбаци, али је лепо поделио минутажу са Јованчићем и Чаушићем.

ДУШАН ЈОВАНЧИЋ 7,5 – Каква куповина, какав погодак у центар мете Митра Мркеле и Владана Милојевића. Питање је да ли је до јуна ове године рођени Београђанин, исклесан по нижим ранговима, знао колико заправо може. Оно што је Крстичић радио у прошлој, ове сезоне је наставио некадашњи капитен Војводине. Апсолутно најутицајнији играч Звездиног везног реда. Његово појављивање у Трнави и Салцбургу дало је српском шампиону додатан квалитет. Доминирао у Суперлиги, док је у Лиги шампиона терао Мааракану да отворених уста прича о натприродној интелигенцији и префињеној техници тихог момка са Црвеног крста. Посрамио је Лалану, тај београдски меч са Ливерпулом напојио га је великом количином самопоуздања. Ударао је лажњаке и Вератију, његовим уласком Звезда је успоставила равнотежу у Напуљу. Довољно хитар и снажан да назад много тога покрпи, довољно јак на лопти да представља адута више у офанзиви. Штета због повреде задње ложе. Може да буде један од предводника реновираног тима. Апсолутни херој.

НЕНАД КРСТИЧИЋ 7 – За све што је урадио у црвено-белом дресу заслужио је овације. Флетертовао је са засићењем у домаћој лиги и баш због тога је добро што је прихватио понуду АЕК-а. Памтиће га сви по одличним издањима и оној вечери у Салцбургу када је допринео да грогиране црвено-беле поново удари крв у главу. Био је мозак овог Звезиног тима, неко због кога су се саиграчи осећали и јаче и спремније. Није могао брзином у Паризу да парира Нејмару, Вератију и Рабиоу, али… Велика рупа настала је његовим одласком, Владан Милојевић ће бити на озбиљним мукама да надокнади изостанак бившег члана Алавеса и Сампдорије. Рођени борац који је карактером терао целу свалчионицу да буде боља. А ту рефенренцу не показују суве бројке.

ГОРАН ЧАУШИЋ 5,5 – Не, нема оправдања. Нису то ни проблеми са повредама, ни мало времена за адаптацију… Просто, 1.000.000 евра колико је Црвена звезда платила за обештећење звече у ушима свих навијача. За те паре Чаушић мора да „једе“ лопту и траву истовремено, или да има у будућности улогу сличнуКрстичићевој. Просто, био је неупадљив, чак и уплашен. Памтиће са само један гол против Сурдулице и лоше партије на великим утакмицама и дербију. Брине што се у његовим играма није осећао помак, мада има једна ствар која теши све онде који редовно прате црвено-беле. Кроз сличног „топлог зеца“ критика прошао је и Александар Катаији, па је временом постао магичан. Од Чаушића се очекује да буде стабилан, утицај и рационалан. Да буде мозак тима.

ЛОРЕНЦО ЕБЕСИЛИО 6 - Да би се о њему судило мораће да прође једне спартанске припреме под командом Владана Милојевића. Несумњиво је да много зна фудбала и да је у домаћем првенству способан да прави разлику. О томе сведочи и шест асистенција. Ипак, очекивало се више. Много више. Поготово што је у дуелу са Судувом најавио остварења на нивоу Канге, међутим, повреда трбушног зида и лоша партија у београдском мечу са Трнавом избацили су га из равнотеже. Није спорна ни борбеност, али понекад делује да игра мекано, нити да трпи агресивност ривала на граници фаула. А такви код Владана Милојевића не пролазе. Зна да „царини“ лопту, што се у Европи кажњава голом. Нека се Ебесилио присети првог гола Ливерпула на Енфилду.

ДЕЈАН МЕЛЕГ 5 – Одиграо је мали број мечева (само пет у првенству), али сама чињеница да није натерао Владана Милојевића да му и поред силних ротација да важнију улогу довољно говори. Очигледно је и да на тренинзима није убедио шефа стручног штаба да му подари минуте. И за њега важи као и за Ебесилија. Играчи великог техничког потенцијала који не осећају глад, нити имају довољно агресије, тешко пролазе кодВладана Милојевића. Није положио шестомесечни испит. Питање је хоће ли златни омладинац имати шансу да поправи утисак, јер црвено-беле на пролеће очекује мањи број мечева.

НЕНАД МИЛИЈАШ без оцене – Полако завршава каријеру. Играо је само баш када је морао. Његова улога је више саветодавна. Ту је да опомене млађе играче када скрену са пута или да им пренесе искуство током критичних ситуација. Помоћник Владана Милојевића у свлачионици одиграо је свега шест утакмица. Недовољно за оцену.

МАРКО МАРИН 7,5 – Сунце његове каријере није у зениту, али и даље има сјај довољан за ниво Лиге шампиона. Када је потписао за црвено-беле последњег дана прелазног рока, било је сумње, чак и говоркања да је „бивши фудбалер“. Форма је код њега пролазна, али класа није. Да није било уметничких радова некадашњег репрезентативца Немачке црвено-бели би тешко стигли до велика четири бода у Лиги шампиона. Природни талент способан да одигра мађионичарску партију са штопером класе Кулибалија и не да му да види лопту пре убитачног паса. Лако решава критичне ситуације, још лакше размишља под пресингом и бира најбоља решења. А то је у фудбалу најтеже. Ако буде задржао мотив из Лиге шампиона црвено-бели ће на пролеће бити изузетно креативан тим. Марин има петљу, Марин зна како се пробију противнички бункери,Марин је екстремно талентован. Требало би да представља приоритет руководства Црвене звезде и поведе другове у нове европске победе.

МИЛАН ЈЕВТОВИЋ 5,5 - На почетку је то било добро, чак бисмо рекли врло добро. Постигао је два гола, али био би грех да добије прелазну оцену као неки играчи који су осетили барут Лиге шампиона. Кубурио је са самопоуздањем у појединим утакмицама. Можда му је потребно време. Као играч за којим је Звезда жудила скоро три прелазна рока морао је да се наметне. Посебно, што је Кафу брзо зарибао.

ВЕЉКО СИМИЋ 6,5 – Има аристократско држање, потребно сваком фудбалеру Црвене звезде. Доведен је као велика жеља Владана Милојевића, који га је брзо имплементирао у систем. Седам голова и шест асистенција у домаћем првенству говоре о потенцијалу. Баш је био супериоран. Било га је свуда, подваљивао лопте у стилу Марка Марина, кршио противничке бункере, али... Мораће храброст са суперлигашких терена да пренесе у Европу. Јер се по новим Звездиним стандардима више то вреднује. До јула наредне године има времена да се још више подигне, биће велики задатак Владана Милојевића, јер очигледно поседује потенцијал да решава најважније утакмице. Очекивања су огромна – да у наредним квалификацијама буде оно што је у прошлим Ел Фарду Бен. Као и репрезентативац Коморских Острва играо је на три позиције. Има оних који тврде да ће га Милојевић „наместити“.

ЏОНАТАН КАФУ 5 – Толико је оставио лош утисак да се око Маракане чују коментари да у Статут клуба треба унети члан према којем не треба за Бразилце давати силне новце. Није то оно вихорно крило из Лудогореца, спремно да реши ситуације „један на три“. Понекад је деловао као да је у стању хибернације, није ни на тренинзима показивао вољу да промени статус. Кажњен је и суспензијом од 20 дана. Јако би волели на Маракани да му виде леђа и ослободе се астономске плате од 70.000 евра. Био је отров за свлачионицу током првих годину дана у Бугарској, Лудогорец је хтео да га се реши по сваку цену. А онда се то променило. Варљива бразилска ћуд можда наговештава да га не треба отписивати. Мада Владан Милојевић није неко ко трпи недисциплинуи самоистицање.

СЛАВОЉУБ СРНИЋ 6,5 – Колико је само неправди на својим плећима издржао овај момак из Шапца. Очигледно да Владан Милојевић код њега зна да пробуди бунт. Кад се ломило и кад је било тешко тренер је по кратком поступку изазвао бунт некадашњег ђака из Чукаричког. Прегазио је све конкуренте у тиму,Арнолду из Ливерпула се вероватно данас смучи кад помисли на Звездиног хрта. Уништио га је агресијом. Заслужио је пристојан инострани ангажман. Пример је како се један професионалац бори за минуте и статус. Није се снашао на позицији задњег везног у Напуљу, али једини је био способан да закрпи рупе.

ЕЛ ФАРДУ БЕН 8,5 – Он никада није уморан, чак и када долети са Коморских Острва. Он је способан да прави разлику на три позиције, мада није атрактиван. Он даје голове и асистира, он је пример правог странца који се подређује колективу, а успут пуни све статистичке колоне. Он је увек насмејан и лако се уклапа у међуљудске односе у свлачионици. Он се не штеди ни у дефанзиви. Коктел набројаних квалитета утицао је да га Милојевић доведе на Маракану. Бен му је то вишеструко вратио. На 26 утакмица ове сезоне постигао је 17 голова. Од тога је шест постигао у квалификацијама за Лигу шампиона. Најбољи и најпродуктивнији играч Звезде. Биће у будућности јачих индивидуалаца на Маракани, али Ел Фарду Бен је поставио стандарде понашања и учинка. Одиграо је тек неколико слабих утакмица, када је подбацила цела екипа. О свему што је урадио у Трнави и Салцбургу да не причамо.

НЕМАЊА МИЛИЋ без оцене – Најпоштеније је не оценити овог момка. Одиграо је пристојне квалификације, за више од прелазне шестице. Касније је прецртан са списка лиценцираних играча за Лигу шампиона. Ратник, тихи јунак из прошле сезоне, можда није заслужио такав третман од Владана Милојевића, али када тренер има резултате. Пред крај 2018. задужио дрес БАТЕ Борисова.

РИЧМОНД БОАЋИ 6 – Да би се вратио на некадашњи ниво, када је погађао у континуитету, мора поново да постане гладан. Дошао је практично на „готово“, после пласмана у Лигу шампиона, као најскупље појачање у Звездиној историји (2.500.000 евра). На домаћим теренима има врло добру статистику: осам утакмица, шест голова. Укључујући и контроверзни у вечитом дербију, али... У мечевима Лиге шампиона био је тотално инфериоран. Без поготка и без опиљиве шансе. Није знао да се избори са Кулибалијем и Ван Дајком. Вероватно у Кини није имао адекватан рад на тренинзима, нити мечеве високог набоја. Повреда га је успорила, па ће током наредног припремног периода имати шансу да се адекватно спреми. Да би оправдао уложена средства (мада је Звезда са њим и даље у дебелом плусу) мораће на пролеће да решета у континуитету, па и да буде инспиративан у предстојећим квалификацијама. Пре свега мораће да пробуди голгетерског лава у себи. Или ће то да уради Владан Милојевић на тежи начин.

МИЛАН ПАВКОВ 7,5 – Тог 6. новембра 2018. године снажни нападач из Бегеча постигао је два гола против Ливерпула и постао икона навијача. Памтиће се деценијама „ручни рад“ Милана Павкова из дуела са Редсима, али његов учинак не би требало поистоветити само са том утакмицом. Жаока потцењивачких коментара почела је да га заобилази после Салцбурга када је искрварио за црвено-беле. Унео је немир у одбрану домаћина и крваве главе заслужио да се на њега обрати пажњу. Кад је добијао шансу нешто се дешавало око њега. Скочност, физичка доминација у дуелима један на један и одличан ударац су свето тројство Милана Павкова. Заслужио је да буде први нападач црвено-белих на пролеће. Знао је да истрпи бројне ударце, али се увек дочекивао на ноге. Ово је била јесен Милана Павкова који је добио и нови уговор. Уз антологијске партије постигао је и пет голова у Суперлиги.

НИКОЛА СТОЈИЉКОВИЋ 5,5 – Кроз велико мучење и патњу прошао је некадашњи нападач Чукаричког. Памтиће се само асистенција Бену у Трнави и ништа више. Очигледно је да је дуго неиграње у Браги и Кајзерију оставило трага на снажном центарфору који је на једногодишњој позајмици на Маракани. Било је лако уочљиво да нема самопоуздања, а још више рутине. Добро парирао Понграчићу и Рамаљу у првом мечу против Салцбурга. Кубурио је и са повредама које у нису дале могућност да добије шансу у континуитету. Његов ход по мукама почео је још у Летонији. На крају скупио 15 утакмица и пет голова.

ДЕЈАН ЈОВЕЉИЋ 6 – Ове јесени присуствовали смо крштењу највећег Звездиног капиталца на великој сцени. Две утакмице у Лиги шампиона значиће револверашу са Маракане више него сви голови међу вршнајцима и у Суперлиги. А већ је показао да може да буде убојит међу сениорима. Постигао је два гола у првенству и још толико у Купу. Нема сумње да ћемо га чешће гледати на терену на пролеће. О њему се већ много тога зна. Видело се у Лиги шампиона младих да је много талентованији од конкурентата из редова Ливерпула и ПСЖ-а. Звездина садашњост и будућност.

ТРЕНЕР ВЛАДАН МИЛОЈЕВИЋ 8,5 – Када погледате статистичке параметре и шта је све урадио овај човек оцена би морала да буде – десет. Тако ће рећи сви који читају ове редове, али Владан Милојевић је већ истакао како је његов тим могао и морао боље у Лиги шампиона. Такав став учинио је од актуелног шефа стручног штаба најбољег Звездиног тренера још од Барија. Увек тражи мане, па на страдање у Паризу гледа на својеврсну флеку перфектних шест месеци. Направио је систем на Маракани, па црвено-бели визуално и карактерно изгледају као тим из Лиге шампиона. Све је под конац. Као последица спартанског рада стигла су и четири бода у најелитнијем такмичењу на свету. И опет нешто што Милојевића издваја од осталих. Многи ће рећи да је са Звездом ударио у плафон, али Милојевић верује да може да продужи сјајне интервале игре црвено-белих у сударима са јачима. А такве 20 – минутне тренутке  смо видели и на Енфилду и у Београду против ПСЖ-а и у Напуљу. Сигурни смо да Милојевић већ види 11 најбољих за предстојеће квалификације.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт

Коментари / 0

Оставите коментар