Зашто је БиХ у фокусу засједања ЕП

Босна и Херцеговина је ове седмице једна од значајнијих тема расправа у сједишту Европске уније у Бриселу.

Босна и Херцеговина 18.11.2018 | 21:55 Након што сутра о изборном процесу, али и цјелокупном стању у Босни и Херцеговини буде расправљало Вијеће за спољне послове Европске уније на нивоу министара спољних послова, о БиХ ће расправљати и Комитет за спољне послове Европског парламента. Игром случаја или политичке воље тако ће се у Бриселу у четири дана одржати двије - једна ванредна и једна редовна расправа посвећена БиХ.

Сједница Комитета за спољне послове Европског парламента ће бити одржана у четвртак у сједишту парламента.

У оквиру расправе на Комитету за спољне послове разматраће се извјештај посматрачке мисије Европског парламента на протеклим општим изборима у Босни и Херцеговини, а након тога ће се на дневном реду наћи редовни годишњи извјештај о стању. Нацрт извјештаја је јавности представљен у јулу ове године када се Комитет осврнуо на проблеме са провођењем реформи у Босни и Херцеговини, провођењем одлука Уставног суда, али и Суда за људска права у Стразбуру.

Додатна забринутост је изражена на пољу борбе против корупције и организваног криминала те слободе медија и независности медија у Босни и Херцеговини. Значајна пажња је посвећена и мигрантској кризи те броју мигранта који пристижу у Босну и Херцеговину.

Босна и Херцеговина је тада позвана да што прије достави одговоре на додатна питања Европске комисије на Упитник, што се до данашњег дана није десило, како због спорости система у Босни и Херцеговини, тако и због ране предизборне кампање за опште изборе.

У складу са процедурама Европског парламента на нацрт извјештаја који ће бити послат на даљу расправу на пленарном засједању уложен је велики број амандмана чланова Комитета за спољне послове. Међу овим амандмани се истиче велики број амандмана које су поднијели посланици из Хрватске. Они су се већином базирали на већ познате теме попут федерализације, субсидираности, децентрализације, легитимног представљања, случаја "Љубић" те попуњавања Домова народа.

Потребно је нагласити како се у већем броју амандмана које су поднијеле посланице Дубравка Шуица, Маријана Петир и Жељана Зовко поново истиче и захтјев за формирањем канала на хрватском језику на јавним сервисима у Босни и Херцеговини те се говори о нападима и застрашивањима хрватских новинара у Босни и Херцеговини.

Посланице Зовко и Петир се нису зауставиле ту него су још једном затражиле да се у састав резолуције унесу и амандмани о радикализацији у Босни и Херцеговини те одласцима на страна ратишта, а њима се придружио и францсуки посланик из редова десничарско-популистичког Националног Фронта Јеан-Луц Сцхаффхаусер који је говорио о џамијама које су повезане са вехабијским покретом у Босни и Херцеговини.

Сцхаффхаусер се није зауставио ту, па је од Европске уније кроз амандаман о наставку европских интеграција Босне и Херцеговине казао: "сматра да треба бити стрпљив и не пожуривати БиХ у поступку европске интеграције о којем још није постигнут консензус у земљи".

Посланик из Грчке Деметрис Пападакис је уложио амандман који се односи на повлачење извјештаја о Сребреници који уколико добије подршклу требао би дјелимично рећи сљедеће:

"Жали због одлуке Народне скупштине Републике Српске да опозове своје одобрење извјештаја о Сребреници из 2004. и осуђује изјаве свих страна којима се славе ратни злочини".

На Пападакисов амандман се наслања и онај који је уложила група посланика (Радош, Кyуцхyук, Јаковчић и Вајгл) који каже: "жали због сваког слављења особа осуђених за најгоре злочине против човјечанства; хитно позива на то да се искаже поштовање жртвама ратних злочина и да се подстиче помирење; подсјећа све политичке вође и институције у БиХ да су одговорни за објективну процјену догађаја из ратних времена у интересу истине, помирења и мирне будућности те за избјегавање злоупорабе правосуђа у политичке сврхе".

Према тренутно доступним информацијама спољна политика Босне и Херцеговине је само 61% усклађена са спољном и безбједносном политиком Европске уније, па због тога група посланика (Радош, Кyуцхyук и Јаковчић) траже да се у извјештај дода и сљедећа ставка: "подстиче Босну и Херцеговину да се потпуно усклади с релевантним изјавама ЕУ и одлукама Вијећа у вези са заједничком спољном и безбједносном политиком те заједничком безбједносном и обрамбеном политиком; снажно подржава БиХ да се усклади с одлукама Вијећа којима се уводе рестриктивне мјере ЕУ-а у контексту незаконитог припајања Крима Русији и догађаја у источној Украјини, те жали због намјерног изостанка сарадње неких политичких актера".

На истом трагу је и извјестилац Европског парламента за Босну и Херцеговину Цхристиан Дан Преда који се дотакао теме утицаја страних сила у Босни и Херцеговини: "примјећује све већи утицај страних снага у БиХ; чврсто вјерује да је већи ангажман ЕУ у БиХ најбољи начин за обезбјеђење напретка према постизању европских вриједности, стабилности и напретка у земљи".

Међу ријетким позитивним стварима изнесеним на рачун Босне и Херцеговине могао би се наћи амандман некадашњег шефа делегације ЕП за Југоисточну Европу Едварда Кукана који је затражио да се посебно похвале ученици из Јајца који су ове године примили и посебну награду за борбу против феномена "двије школе под једним кровом" и каже: "похваљује ученике средње школе из општине Јајце за освајање награде Маx ван дер Стоел 2018. за изузетну храброст и инспиративни активизам."

Нацрт извјештаја Комитета за спољне послове о Босни и Херцеговини можете прочитати на линку ОВДЈЕ.

(Н1)