Слика дјевојчице потресла регију

Фотографија дјевојчице мигранта која спава на руксаку, на мокрој ливади, уморна од пјешачења ка Граничном прелазу Изачић, а коју је начинила репортерка Н1 Снежана Митровић, обишла је регију.

Босна и Херцеговина 23.10.2018 | 12:19 "Не могу данима да се насмијем из срца. Никоме осим своме дјетету. Парализована ми душа и срце. Могу само држати своје чедо у рукама и бити сретна што је жив и здрав. Он има топли дом. Топли кревет. Храну. Здравље. Играчке. Има наше чедо и пријатеље у обданишту. А ми имамо бескрајну срећу што имамо њега. И што смо у топлом дому. Што имамо кревет. Храну. Здравље... Усијане главе. Злотвори. Нељуди. Монструми. Нису дозволили да она вечерас спава у топлом дому, кревету, да једе топлу храну и да се игра са вршњацима. Имаш ти принцезо малена, више срца и храбрости од цијелог Свијета! Опрости нам...", написала је Лејла Краљевић.

"На фотографији је мала мигранткиња фотографисана негдје у околини Бихаћа како спава на мокрој ливади, чекајући умјесто принца неки хуманији свијет да јој нађе смјештај, да може да легне у топао кревет, да се угрије, да иде у школу.. Одмара од пређених хиљада километара на којима је одрасла, уз исто толико понижења уз пут. Пролазећи покрај градова у којима њене вршњакиње имају сву пажњу свијета. У градове их не пуштају...

Не може Бихаћ сам ријешити ову хуманитарну катастрофу, нико то не може да очекује. Али може да се очекује милосрђе и разумијевање, мало стрпљења. На страну што нам је држава карикатура опасна по живот, али барем у овој земљи живе људи који се поносе гостопримством и добротом. Племенитошћу. Можемо ли боље, рођаци? Можемо ли барем да не одмажемо. Да видимо како можемо помоћи?

Може ли ова прескупа канцеларија Европске комисије да се пресели привремено, рецимо у Бихаћ, и да координише са државом највећу хуманитарну кризу након рата у овој земљи. Не може ово Босна и Херцеговина сама. 

Можемо ли ми као људи да не одмажемо, да не третирамо ове несрећнике као губавце, није их срећа довела у ову нашу вукојебину. Ово је мука. 

Само прије неколико година су и ови људи одавде, близу милион њих, кренули на сличан пут, бјежећи од рата. Нису их заустављали бодљикавим жицама на границама, демонстрацијма. Већина их живи тамо докле су стигли. Иде зима. биће још више миграната, још толико више потребе да се помогне, многи ће морати да презиме у нашој земљи. 

Неће сви успјети да побјегну модерним хрватским хеликоптерима који термалним камерама вијају људе уз границу као дивље свиње, па се онда тиме хвале по телевизијама. 

Има нас, сигуран сам, много који би сад кренули ка Бихаћу да помогну, волонтирају, удоме, али неко мора то да организује, прихвати, уведе ред. Ово није тренутна ситуација, већ нешто што ће тек да почне. 

Почните да будете људи према овим људима, то увијек можете", написао је Александар Трифуновић.

Ово су само неки од коментара на фотографију која је обишла регију и потресла многе људе. Подсјетимо, група миграната с породицама, међу којима је много дјеце, јуче су из прихватилишта Седра пјешке кренули ка граничном пријелазу Изачић, граници између Хрватске и БиХ.

Близу прелаза су преноћили, а храну воду и топлу одјећу донијели су им мјештани. Они су и данас близу граничног пријелаза у нади да ће хрватска полиција пустти их да пређу у Европску унију и наставе пут ка западу.

(Бука/Н1)