Салетов сарадник помогао дјевојчици и оцу инвалиду

Адам Таталовић, помоћник Саше Ђорђевића у кошаркашкој репрезентацији Србије, покренуо је хуманитарну акцију која никога не може да остави равнодушним.

Кошарка 17.10.2018 | 21:30 Све се догодило летос када је ишао у посету манастиру Студеница, када је у планини видео девојчицу како гура инвалидска колица у којима је био њен отац.

Таталовић, иначе Американац српског порекла, слабо говори српски. Али када је видео девојчицу и оца, зауставило је ауто и понудио се да их повезе, преноси портал круг.рс.

"Татина девојчица… Овај дирљив моменат није нешто што бих иначе објављивао, али пошто сам видео ову девојчицу како гура свог оца у колицима, осетио сам нешто снажно. Камиони и аутомобили тркали су се поред њих, али та посвећеност између њих учинили су да будем дубоко дирнут. Оставили су ме без текста. Волео бих да сам урадио нешто више за њих и надам се да ово није њихова свакодневица. Део мене жели да опет пронађе ову породицу и да јој помогне" , објавио је пре три недеље на својим профилима на друштвеним мрежама Адам Таталовић.

Таталовић им је објаснио да жели да их повезе, али девојчицин отац је само одмахнуо руком да настави.

"Продужио сам три-четири километра, али када сам схватио да у близини нема никаквог села, вратио сам се до њих и покушао да им се обратим на српском. Рекао сам оцу девојчице, ја ‘оћем вози, али ми се он захвалио, рекао да они воле да иду тако и да наставим својим путем", испричао је за портал круг.рс Ђорђевићев помоћник у стручном тиму кошаркашке репрезентације.

Прича се ту није завршила. Таталовић се протеклих дана нашао у посети оцу и девојчицу, Радојицу и Леонтину Радоњић из села Ушће. Али како је до сусрета дошло? Тако што је после Таталовићеве објаве на друштвеним мрежама, реаговала ху8манитарна организација "28.јун".

Координаторка организације Тамара Живковић уложила је велики напор да пронађе оца и девојчицу, а онда су Срби из разних крајева света прикупили новац за куповину електричних инвалидских колица.

Са њима, Радијици је сада знатно лакше. Живот га није мазио, био је рудар у Ибарским рудницима и једини запослени у петочланој породици. Радојица и његова супруга осим Леонтине, имају и синове, средњошколце Велибора и Далибора и сада сви живе од његове инвалидске пензије. Радојица је остао инвалид тако што је у марту 2017. возивши скутер, Радојици на пут излетела мачка.

"Не желећи да је ударим, скренуо сам удесно, скутером закачио камен што ме је одбацило. Изгубио сам контролу, испревртао се, свега се у магновењу сећам. Нисам имао видљиве повреде, осим једне мале огреботине на челу, али ето, повредио сам два пршљена. Шест месеци сам био на рехабилитацији, а већ годину дана, откад сам поново код куће, правим планове да сам правим колица која би покретао мотор. А сада ово дивно изненађење! Не знам како да опишем колико сам захвалан, не знам заиста. Ретки су овакви људи као што је Адам, јер се никада није десило да се на магистрали неко заустави и понуди нам да нас повезе", прича Радојица.

Каже да је срећан што је упознао човека као што је Адам, који је, испоставило се, његов вршњак.

"Не знам енглески, нисам знао ни ко је Адам, али то је дивна случајност. Срећан сам сада, срећан сам што сам оног кобног дана када се несрећа догодила остао жив и нећу одустати од покушаја да једног дана станем на ноге. Не осећам их, али ми свака масажа неизмерно прија, што је знак да нервни путеви нису сасвим покидани. Нису ми ни мишићи атрофирали и зато ћу се до краја надати чуду", оптимиста је Радојица.

Леонтина је увек ту да помогне оцу.

"За тату није ми тешко ништа да урадим. Док је био на лечењу у болници ништа нисам могла да једем, одбијала сам храну и страшно смршала. Сада када је тата ту, све је лакше", каже Леонтина.

Адам је признао да је оклевао да после снимљене фотографије исту окачи на друштвене мреже. На крају, каже да је желео да оно чему је присуствовао има одјека како би људи пружили помоћ овој породици.

"Није важно јеси ли из Аустралије или Америке, битно је да увек будеш свестан како неки људи живе и да морамо да будемо захвални Богу за све што у животу имамо. И мало некоме значи много и уопште није тешко некоме улепшати дан. Тог дана када сам видео оца са девојчицом који су, како се испоставило, ишли на пецање, обишао сам Сопоћане и Студеницу. Увек сам веровао да свет треба да оставимо бољим него што смо га затекли када смо рођени. Због овога се осећам боље, моја вера је још чвршћа и једва чекам да у Србију дођем следећи пут", закључио је ову дирљиву причу Адам Таталовић.



Извор: Б92