Хрвати добили организацију ЕП у ватерполу!

Када су последњи пут били домаћини Европског шампионата узели су злато. . .  Сплит домаћин ЕП у ватерполу 2022. године! Хрватска ће 2022. године бити домаћин првенства Европе у ватерполу. Утакмице ће се играти у сплитској Спаладијум арени. Сплит је био домаћин и 1981, а Југославија је тада остала без медаље.

Остали спортови 14.10.2018 | 16:30
Хрвати добили организацију ЕП у ватерполу!
Домаћин Европског шампионата у ватерполу 2022. биће Хрватска! На тај начин велико такмичење враћа се у наш комшилук после 12 година. Подсетимо, када су претходни пут били домаћини Хрвати су узели злато и то је последњи тим који се окитио најсјајнијим одличјем пред почетак апсолутне доминације Србије. 

Првенство 2022. биће одржано у Сплиту, унутар Спаладијум арене.  

"Велика ствар и за хрватски спорт и за град Сплит. Имамо довољно времена да се припремимо и мислим да ћемо то изванредно организирати те да ћемо уживати у фантастичном првенству", рекао је Младен Дрнасин, председник Хрватског ватерполског савеза.

За домаћинство су још конкурисали Русија, Француска и Малта. 

Хрватска је последњу и једину златну медаљу на европски првенствима у ватерполо освојила 2010. године у Загребу. Од те године "делфини" су поставили апсолутну доминацију на шампионатима Старог континента, окитивши се са четири узастопна златна одличја.

Шампионате у Ајндховену, Будимпешти, Београду и Барселони завршавали смо као прваци, док су Хрвати након Загреба освојили само једну бронзу.

Нову прилику "баракуде" ће имати за две године у Будимпешти, а онда ће им се указати још боља прилика, јер ће Сплит бити домаћин Европског првенства 2022. године.

"Велика ствар и за хрватски спорт и за град Сплит. Имамо довољно времена да се припремимо и мислим да ћемо то изванредно организирати те да ћемо уживати у фантастичном првенству", рекао је Младен Дрнасин, председник Хрватског ватерполо савеза.

Све утакмице играће се у сплитској Спаладијум арени. Сплит је већ једном био домаћин ЕП за ватерполисте, али давне 1981. године. Занимљиво, Југославија тада није освојила медаљу, а златно је припало Западним Немцима, који су освојили прву од две титуле у историји.

Наш национални тим, од распада СФРЈ, само једном није успео да освоји медаљу – 1999. у Фиренци. Под именом Србија на ЕП имамо четири злата, сребро и бронзу.

Уколико Србија освоји злато у Будимпешти за две године, изједначиће се са мађарским пионирима ватерпола, који су од 1926. до 1938. били неприкосновени у Европи са пет везаних титула.

Извор: моззартспорт/мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар