Прича, ЛШ: ПСЖ - Безобразно скупа опсесија!

Арапски ПСЖ није стигао ни до полуфинала, али му данас ни финале не би признали као успех!

Фудбал 18.09.2018 | 17:15 Постоје фаворити за освајање Лиге шампиона и постоје опседнути Лигом шампиона. У првој групи их је неколико, у другој су Јувентус, Атлетико, Манчестер Сити и Пари Сен Жермен. А чини се да та опсесија клемпавим пехаром највише тутњи у главама торинских Бјанконера и париских Светаца.

Пари Сен Жермен је од доласка арапских власника постао један од најјачих клубова у Европи. Имао је тај клуб и неке блиставе моменте у ближој историји, неке велике играче, али никада није био међу фаворитима за освајање титуле првака Европе. Као што је то ове, прошле и претпрошле сезоне. Због експлозије КилијанаМбапеа, ове више него икад пре.

У Пари Сен Жермену играју двојица играча са највећим шансама да после ере Роналда и Месија постану краљеви светског фудбала. Довољно да титула европског првака буде сасвим легитиман циљ.

Када је пребогата краљевска породица из Катара 2011. одлучила да фудбалски осветли Град светлости, било је јасно да постоји само један циљ - доминација на свим нивоима! Породица Ал Тани је за тај задатак овластила некадашњег тенисера и свог човека од поверења Насера ал Келаифија који се бруталном посвећеношћу показао у неким ранијим пословима. Ал Келаифи је добио одрешене руке да упумпава новац у Пари Сен Жермен, (можда и да га „пере“?) да га устоличи као доминантан француски клуб и на крају доминантан европски.

Париз је град који има све, али не и европску титулу у фудбалу. Арапи су решили да они буду ти који ће донети у Француску тек другу титулу шампиона Европе и да понове успех ривала из Марсеља. Ал Келаифи је немилосрдним упумпавањем петро-долара врло брзо успоставио хегемонију Светаца у француском фудбалу, али ван граница је наишао на тврдо. План да кроз коју годину попне ПСЖ на кров Европе засад не функционише, а опсесија тим успехом доноси стравичан притисак на екипу којој ни спавање на милионима не навлачи сан на очи када дођу одлучујуће битке на пролеће. Јер у првенству Француске више немају никакав притисак, ни мотив.

Арапи су у ПСЖ уложили преко милијарду и сто милиона само на плаћање обештећења за куповине играча. О безобразно високим уговорима, премијама, па и лови испод стола да и не говоримо. А где су уговори за тренере, стручњаке, функционере и њихову свиту. Па улагања у инфраструктуру, маркетинг, логистику... А једно време су плаћали порез од 75 одсто на зараде запослених, док је у остатку Европе био око 50 одсто. И све то уз безобразно непопуларне начине избегавања финансијског фер-пеја. Сад замислите колики је новац упумпан у Пари Сен Жермен претходних година...

И опет, ПСЖ није дошао ни до полуфинала Лиге шампиона?! Уместо по историјским победама и узимању поштовања од најбољих клубова Европе, ПСЖ су почели да етикетирају невероватним поразима и елиминацијама као што је онај чудесни на Камп Ноу, па онај од Мурињовог Челсија и још неки...

А урадио је ПСЖ све што је могао да савлада те баријере и докопа се врха. Није једино успео да доведе Роналда и Месија. Све остало јесте! Суперстарове Ибрахимовића, Каванија, Тијага Силву, звезде у успону попут Вератија, Маркињоса, Пастореа, Дракслера, потврђене шампионе попут Моте, Максвела, Алвеса, ДиМарије, Буфона, неке од највећих талената Јужне Америке у том тренутку (Моура, Ло Селсо) и на крају двојицу најскупљих фудбалера у историји фудбала – Нејмара и Мбапеа! И опет ништа...

Довођени су звучни директори попут Леонарда и Антера Енрикеа, тренери свих врста попут великог Анчелотија, домаће наде Блана или талентованих стручњака гладних великог успеха попут Емерија и сада Тухела. Нису успели Италијан, Француз и Шпанац, ред је на Немца.

Квалитет тима је застрашујући, али то није лако контролисати што су најбоље осетили Блан и Емери који су губили битку са свлачионицом крцатом преплаћених звезда које нису ту дошле зато што воле ПСЖ, Париз и Француску.

Томас Тухел баш и не делује као неко ко је идеалан за овај посао. Тврдоглав је, емотиван, конфликтан... Али и опседнут послом и јако упоран као сваки Немац. Плус је гладан признања на великој сцени после дебакла у Дортмунду. Силно је мотивисан да пре свега заведе ред и искорени холивудску атмосферу коју је Нејмардовукао за собом. Немац и Бразилац не делују као прави спој, али зато Тухел има најдрагоценије фудбалско благо на планети - Килијана Мбапеа. Дечко је феномен какав се појави једном у 20 гоодина и може да поведе клуб ка фудбалској слави коју његов родни град никако да дочека.

Тухел је већ најавио неке битне промене. Није доводио нека мегапојачања попут претходника. Одлучио се за Керера из Шалкеа и Берната из Бајерна који је добро скенирао у Бундеслиги. Клуб му је довео и Буфонакоји би на екипу могао да пренесе победнички менталитет и глад за успехом уз поклапање мотива да заједно освоје оно што им недостаје - ушати пехар.

Немац ће променити тактички идентитет екипе која је на средини терена имала велики јаз између сјајне дефанзивне и супермоћне нападачке линије. Тухелов ПСЖ ће играти и са тројицом, и са четворицом, у последњој линији, са двојицом или тројицом нападача. Неким играчима ће се драстично мењати улоге попут Маркињоса на задњем везном, Ди Марије на левом беку, Нејмара у средини терена или Менијеа на штоперу... Недостаје му један озбиљан везни играч са савршеним пасом који ће растеретити Вератија и Рабиоа. Покушао је да доведе Кантеа, Погбу, Ракитића, Бускетса, Де Јонга, Милинковић Савића... Није успео и ослониће се на ветерана Ласа Дијару.

Новина у односу на Тухела и претходнике је што се Немац не либи да у ватру гурне малде играче. И на тај начин можда и купује кредит у том млађем делу свлачионице. По старом Ван Галовом принципу да ће момци којима пружу шансу изгинути за њега и вечно му бити захвални. Не рачунајући већ афирмисане продукте из клупске академије попут Рабиоа, Ареоле и Кибпембеа, млади играчи поникли у клубу (Веа, Нкунку, Дагба, Нсоки, Дијаби...) код Тухела су у досадашњем делу сезоне уписали укупно 1.090 минута на шест утакмица. Примера ради, млади играчи из клупске академије су прошле сезоне код Емерија на 57 мечева укупно сакупили 844 минута.

То су само неки новитети у Пари Сен Жермену код Томаса Тухела. Колико поверења и кредита ће имати да их примењује до краја, диктираће му резултати. И то већ од јесени због састава групе у којој се ПСЖ налази. Имају јачи тим и од Ливерпула, и од Наполија, а о Црвеној звезди да и не говоримо... Пролаз даље се подразумева и заправо је ПСЖ под највећим притиском у групи. А скоро сигруно ће на сваком од три врела гостовања бити дочекан са већим анимозитетом од од осталих клубова, јер представља сушту супротност ривалима са богатом традицијом и ватреном публиком у групи. Испадање у групи би било катастрофа и прворазредна сензација због које Тухел не би имао довољно времена ни да спакује кофере из Париза...

О томе нико у Паризу и не помишља. У главама им је само опсесија ушатим пехаром. Безобразно скупа опсесија. Питање је само: докле? 

Извор: моззартспорт