Прича, ЛШ - АЕК: Од банкрота и треће лиге до ЛШ за пет година

Грчки великан можда јесте тотални аутсајдер, али његова прича вероватно спада у занимљивије када су овогодишњи учесници ЛШ у питању. . .

Фудбал 18.09.2018 | 11:45 Групе Е овогодишњег издања Лиге шампиона слови за најмање интересантну у резултатском смислу, а њен члан из четвртог шешира – атински АЕК, уз нашу Црвену звезду и Викторију из Плзења – евентуално би ту могао да се дода и Бриж – за тим од кога се очекује најмање бодова. Или боиље рећи за највећег аутсајдера. О таквој расподели снага говоре и бројке. Новац значи много тога у модерном фудбалу, па ако кажемо да АЕК (по специјализованом сајту Трансфермакт) има јефтинији тим и од београдских црвено-белих, односно да је иза њега једино чешки шампион, онда такве предикције добијају на значају.

АЕК можда јесте тотални аутсајдер, али његова прича вероватно спада у занимљивије када су овогодишњи учесници ЛШ у питању. Довољно је рећи да је овај клуб пре само пет година банкротирао, односно да је пре четири сезоне играо трећу лигу, а да је пролетос успео да прекине седмогодишњу доминацију Олимпијакоса, те 25-годишњу владавину грчке „двојне монархије“ Оли-Пао.

Тог лета 2013, притиснути великим личним и још већим финансијским проблемима генерално у држави, у Атини су решили да не играју другу лигу, већ да се спусте до треће и у нешто лакшој конкуренцији покушају да изнова изграде тим који ће моћи да се врати у врх грчког фудбала. Председник Димитрис Мелисанидис вратио је једну од највећих клупских легенди, Србина Душка Бајевића, а овај са позиције извршног директора руководио све до циља. Са младим стручњаком Трајаносом Деласом клуб се вратио у елиту, да би прошле сезоне Маноло Хименез на Спирос Луис донео 12. титулу шампиона Грчке. Принц са Неретве после свега господски се опростио од жуто-црних и то као човек који је клуб доводио до трона као играч, као тренер и као директор. У фотељу је потом засео Владимир Матијашевић и наставио тамо где је Бајевић стао...

„Желим да у сарадњи са техничким директором Никосом Либеропулосом створимо визију напретка и будућности АЕК-а. Први циљ је учешће у групној фази Лиге шампиона, зарад остварења тог плана ставићу се у потпуности у службу клуба“, говорио је по преузимању дужности некадашњи спортски директор Чукаричког, а онда засукао рукаве и испунио обећања.

Са буџетом не већим од Црвене звезде, како Матијашевић тврди, АЕК је успео да се појача квалитетно и кроз два круга квалификација стигне до групне фазе Лиге шампиона. Откупљен је уговор хрватског нападача Марка Ливаје од Лас Палмаса и то је било највеће улагање. На позајмицу су дошли Бразилац Алефиз Браге, Лукас Боје из Торина, Езекијел Понсе из Роме, Маринос Иконому из Болоње... Свеукупно потрошнео је тек нешто више од 2.000.000 евра, што је било довољно за велики успех. Показатељ да некада баш и није све у парама. Велику ствар АЕК је одрадио задржавши костур шампионског тима. Истина, Олимпијакос им је узео понајбољег играча Лазароса Христодулопулоса без обештећења, Огњен Врањешотишао је у Андерлехт за скоро 3.500.000 евра, док се најбољи стрелац Араухо вратио у Лас Палмас. Али остали су Бакакис, Елдер Лопес, искусни Родриго Гало, Швеђанин Хулт, Украјинац Чигрински, један од најталентованбијих младих Грка Костас Галанопулос, Бакасетас, капитен и најбољи играч Петрос Мандалос...

Управа АЕК-а можда је направила помало чудан избор тренера, пошто је екипу преузео Маринос Узунидис, човек који се није прославио прошле сезоне у Панатинаикосу, али ето све да ништа не освоји ове године остаће упамћен као стручњак који је славни атински тим вратио у Лигу шампиона после више од једне деценије.

АЕК је своје „финале сезоне“ испоставило се, имао против Селтика. После 1:1 у Глазгову (са човеком мање у последњих 30 минута) Грци су постали благи фаворити, међутим имали су много, много среће у реваншу. И поред сигурних 2:0 велика драма у финишу. Синклер је у 78. минуту смањио на 1:2 и преостало време Спирос Луис је дрхтао. Шкоти су ређали шансе, промашивали и АЕК се некако провукао. Жуто-црне у жребу за плеј-оф срећа је фино погледала, но драма поново није изостала. Победа на страни против мађарског првака Видеотона (2:1), па опет црвени картон и десетак минута стрепње у реваншу. Све при резултату 1:1. На крају и сулуди потез Ливеје који је шутнуо Данка Лазовића, због чега неће играти у прве четири утакмице Лиге шампиона.

Е сад, шта може овакав АЕК у групи са Бајерном, Бенфиком и Ајаксом? Утисак је – не много. Свака част за прошлогодишњи „пир“ у Лиги Европе и излаз из групе у којој су остали непоражени против Милана, Ријеке и бечке Аустрије – касније испали од кијевског Динама, 1:1, 0:0 – али Лига шампиона је ипак друга димензија. Њима је ово пето учешће у групној фази елитног такмичења, а до друге фазе нису стизали ни када су били много јачи.  Можда се неко сећа сезоне 2002/03. и свих шест ремија АЕК-а у конкуренцији Реал Мадрида, Роме и Генка. Тада је то било довољно за треће место у групи. Ове сезоне би пласман на треће место и пролеће у Лиги Европе представљало један од највећих европских успеха у клупској историји...

Извор: моззартспорт