Прича: Монако - Почетак нове „бабy боом“ генерације!

Онај тим од пре две године више не постоји!

Фудбал 17.09.2018 | 23:00 Са њима никад нисте начисто шта могу и колико ће да догурају. Могу да играју чевртфинале, па да испадну у квалификацијама. Могу да играју полуфинале, па да не прођу групу. Управо то им је биланс у Лиги шампиона у претходне четири године. А да не залазимо у нешто даљу историју када су играли финале, па за коју годину завршили у другој лиги на ивици пропасти.

Доласком руског милијардера Дмитрија Риболовљева је почела Монакова нова ера и изграђен је систем који сјајно функционише. Иако је на почетку деловало да ће Риболовљев бити још један богаташ са фудбалском играчком у коју ће немилосрдно да сипа паре, испоставило се да је Монако изабрао потпуно другачији правац од Манчестер Ситија, Челсија, Пари Сен Жермена и осталих...

Главни оперативац клуба Вадим Васиљев мајсторски руководи стратегијом улагања у најталентованију децу из свих крајева Француске и Европе. Уздрмао је монопол Лионове скаутинг службе и најперспективнија француска деца су почела да стижу у Кнежевину. Било би ту и понеко искусно и проверено појачање за које нису жалили паре, али фокус је био на клинцима. Притиска нема јер су сви рефлектори усмерени на Дрим тим из Париза, док Монако нема ни навијаче ни медије који ће да праве притисак. 

Ипак, кључни потез је био ангажовање Леонарда Жардима, легитимног наследника тренерске филозофије Арсена Венгера. Португалац је почео да извлачи максимум из Монакове ризнице бисера и лансирао генерацију која је пре две године шокирала Манчестер Сити и догурала до полуфинала. Из те генерације су Мбапе, Бернардо Силва, Менди, Бакајоко, Фабињо и Лемар продати за скоро пола милијарде евра (453.000.000)! А Монако у њихове куповине није уложио ни 40.000.000 евра... Успели су да освоје и титулу у Француској, иако се такви циљеви нису стриктно постављали пред ниих. А не заборавимо и генерацију Караска, Курзаве, Марсијала, Кондогбије пре њих...

Монако је продајама у последње четири године инкасирао преко 850.000.000 евра, а у куповине је уложио око 400.000.000 евра. Огроман део тих зарађених средстава (око 250.000.000) је у претходне две године уложио у стварање нове „бабy боом“ генерације која би тек за коју годину требало да достигне врхунац. Ова сезона је само почетак процеса... Ти момци би требало да макар утроструче вредност. А плате им нису велике... 

Само у претходних шест месеци су уложили скоро 150.000.000 евра у довођење већ озбиљних младих играча попут Головина, Хенрихса, Бареке... Али и у тинејџере. За 16-годишњег Пелегрија су платили 21.000.000 евра, за 17-годишњег Гебелса 20.000.000 евра (није ни лиценциран за ЛШ). Када намиришу талента, не жале паре за његову куповину.

Наравно, не може се само са децом у Лигу шампиона, па су задржани искусни играчи попут Субашића, Фалкаа, Глика, Јоветића... Док поменути клинци дођу на ред, Монако већ има спремну плејаду момака који су сада у најбољим годинама за трансфере каријере. То су Сидибе, Џемерсон, Рони Лопеш плус поменути Тилеманс, Головин, Хенрихс... Она стара фраза „спој малдости и искуства“ је огледало Монаковог тима.

Леонардо Жардим савршено добро зна шта је његова мисија.

„Наравно да бих волео да возим ферари сваке сезоне. Али Монаков пројекат је другачији у односу на остале клубове. Ми производимо играче и дижемо њихову вредност. Због тога не можемо да имамо јединствен стил игре јер увек морамо да се прилагођавамо новим играчима“, рекао је Жардим једном приликом.

После распродаје тима пре годину и кусур дана, Жардим је био у тешкој ситуацији. Монако је елиминисан у најлакшој групи са Портом, Бешикташом и Лајпцигом и тек после тога је тренер признао да 4-4-2 више не функционише и променио систем у 4-2-3-1 прилаговиши га неким новим клинцима. Монако је проиграо у другом делу сзеоне и обезбедио Лигу шампиона. Али овог лета је опет остао без битних играча: Фабиња, Лемара, Мутиња...

И Жардим је опет морао да мења. Још није нашао систем који погодује толиком броју новајлија у стартних 11. Углавном покушава са 4-2-3-1, али Кенежеви су играли и 4-1-4-1 и 4-3-3. Бекови Барека и Хенрихс су дошли као једни од најталентованијих у Европи на својим позицијама. Ту је и Сидибе који може да игра на обе стране и један је од ретких из оне бисерне генерације који није оставрио трансфер. Штоперски тандем Глик – Жемерсон се није мењао, с тим што се полако спрема продаја Бразилца. Новајлије Ахолу, Пеле и Бенасер би требало да земене Мутиња и Фабиња, Тилеманс да преузме улогу лидера и да заједно са Головином надокнади Лемаров учинак. За Кеитом Балдеом нико не плаче јер су то Рони Лопеш, новајлија Шадли, а посебну пажњу обратите на крило Грансира који је дошао из Трое. Фалкао је задужен за голове, али и има задатак да уз њега попут Мбапеа експлодира италијанско чудо од детета Пјетро Пелегри. А ту је још неколико суперталентованих клинаца попут Диопа, Мбуле, Силе или бека Серана. Ко воли младе и талентоване играче, Монако је екипа коју вреди гледати.

То је њихова суштина. Жардим добије на располагање таленте које бруси и црпи њихов потенцијал док неколицина искусних асова служе да млади стасавају уз њих и да се не изгуби низ добрих резултата. Зато је учешће у Лиги шампиона неопходно јер тек на тој сцени су Монакови драгуљи у луксузном излогу. Што бољи резултат, то је већа вредност играча. Препознали су то и исами играчи па је Головин због Монака одбио Челси и Јувентус, Тилеманс бројне европске клубове, а Хенрихс чак и Бајерн. Сваки корак даље у Лиги шампиона доноси и огроман скок вредности играча...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес