Колико су писмени становници БиХ?

Свјетски дан писмености обиљежава се сваке године 8. септембра.  У Босни и Херцеговини је, према подацима Агенције за статистику БиХ, по попису из 2013. године, 2,82% од укупног броја становника неписмено. Лингвисти ове бројке узимају с резервом. Тврде да је све више полуписмених, што је видљиво у свим сферама јавног живота, нарочито на друштвеним мрежама.

Босна и Херцеговина 08.09.2018 | 20:49 Људи не пишу више писма, мало се 'друже' с оловком, не држи се до правописа, до коректних формулација, што је највидљивије на друштвеним мрежама.

''Тако можемо да видимо да се скраћује све. Нема више ријечи која није скраћена када се дописујете са млађим суграђанима, чак почињу и да разговарају тако. НЗМ умјесто не знам. Свакако се одричемо много тога'', каже Ђорђе Мариловић, виши асистент на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

''Јутрос је моја пријатељица на друштвеним мрежама објавила, а она је такође наставник српског језика, шта је прочитала на једној згради - запуњавамо водоводни систем водом. Не могу рећи пунимо, и оно што можемо једноставно да кажемо ми упропастимо. Да не говоримо о утицају туђица, што је настрашније'', каже Анка Тодоровић, наставник српског језика.

У посрнулом друштву као што је наше, нажалост, постала је свакодневица и да јавне личности, нарочито у политичким водама, у жељи да буду паметније, праве неке своје језичке конструкције, често и неразумљиве обичном народу.

''То је свеприсутно. То је у недостатку суштинског образовања, да су ти људи читали књиге, да су прочитали макар наше писце, да су само прочитали Петра Кочића који је такође био политичар не би требали ништа више'', истиче Анка Тодоровић.

И написи на јавним мјестима потврђују да је све више полуписмених, који не маре шта ће и како написати. Али све чешће се одричемо и свог писма - ћирилице.

''Па погледајмо написе на јавним мјестима, као да се стидимо ћирилице. Ја мислим да свако ко се опире да пише ћирилицом да је неписмен''.

''И, подсјетићу, и ћирилица и српски језик, једини су на овим просторима који су законима били забрањивани, тако да сви они који кажу зашто би се бринули о томе, нека се распитају зашто је тада забрањивана'', додаје Ђорђе Мариловић.

И ту важну улогу треба да одигра просвјета. Писменост и српски језик су нешто што се чува и гради.

''Студирање није само ради дипломе, већ је важно и ради писмености. Онај ко је ишао на факултет и озбиљно студирао, требало би да се види након студија да је постао писменији'', каже Мариловић.

Овогодишњи Дан писмености обиљежава се под слоганом „Писменост и развој вјештина“ с циљем да се образовање стави у службу смањења незапослености која сада, по оцјени свјетских статистичких агенција, у БиХ износи алармантних 40%.



БН ТВ