Бањалука се опростила од Бенеша са "Хеј Словени"...

Комеморацијом у Банском двору Бањалучани су се опростили од Маријана Бенеша, легендарног бањалучког и југословенског боксера.

Остали спортови 07.09.2018 | 20:30 На врло емотивном опроштају од једног од највећих југословенских спортиста на његов захтјев пуштена је химна „Хеј Словени“, која је одсвирана 40. пут у његову част.

Бројни бањалучани и особе из јавног живота опростили су се од легенде који је 17.марта 1979. прославио Бањалуку и управо у бањалучком Борику нокаутом против Жилбера Коена стигао то титуле шампиона Европе.

"Овако је било само када је Тито умро. Тужан сам, отишао је један од највећих спортиста свих времена овог града“, рекао је златни бањалучки олимпијац, Анто Јосиповић.

Од Маријана Бенеша у име Града Бањалука опсростио се градоначелник Игор Радојичић који је рекао да смо се окупили да упутимо посљедњи аплауз шампиону.

"Маријан се преселио међу звијезде, тамо гдје је својим успјесима одавно. Бањалука је поносна што је међу својим суграђанима имала оваквог човјека. Иако је рођен у Београду, ми смо га сматрали нашим, јер ту је провео преко 50 година. Свирао је неколико инструмената, писао пјесме, живио је пуним плућима и био бањалучка фаца. Његов антологијски меч 17. Марта 1979. Никад нећемо заборавити, ту енергију и борбу. Легенде се никад не забораве, само се преселе међу звијезде“, поручио је Радојичић.

У својој аматерској каријери Бенеш је имао 299 мечева, од којих је 272 завршио побједом, 16 је изгубио, а 11 је завршено без побједника.

Бањалучки новинар и публициста Томо Марић пред опроштај од Маријана Бенеша испричао је анегдоту која на најбољи начин описује величину бањалучког боксера.

"Када сам једном приликом срео чувеног португалског фудбалера Еузебија и питао шта зна о Југославији рекао ми је да зна за Тита, Драгана Џајића, а онда је почео гестикулирати као боксер и рекао 'БАНАС БАНАС', а ја сам га исправио: 'БЕНЕШ, БЕНЕШ'“, испричао је Марић.

Један од његових најбољих пријатеља, бањалучки дизач тегова Миле Шестић поручио је да Маријан иде на пут без повратка, али да и даље остаје ту, у срцима и испричао је догађај са тренинга Партизана на којем су били и спортисти који нису били боксери.

"Изазвао га је на рвачки двобој човјек који је имао 120 килограма, а он је имао мање од 70. Изгубио је тај двобој, али је одмах тражио реванш. Иако је изгубио борбу, одржао је лекцију о истрајности“, рекао је Шестић.

Прослављени боксер Тадија Качар истакао је да нас је напустио велики човјек, друг, добрица до највећих висина.

"Два дана прије него нас је напустио био сам с њим и супругом Цицом, Вјеровао сам у немогуће и да ће изаћи из нокдауна у који га је болест оборила. Његови походи ка титулама, били су епопеје за филмске сценарије“, истакао је Качар.

Легендарни рукометаш и члан златне генерације Југославије са ОИ 1972. године Абаз Арсланагић присјетио се Олимпијских игара 1976. у Монтреалу, на којима је учестовао и Бенеш, његов велики пријатељ.

"Ово ме јако потресло, не знам да ли могу да говорим", почео је дрхтавим гласом Арсланагић, а потом наставио: "Оно што можда нико не зна, ја сам први с њим разговарао послије његовог пораза на Олимпијским играма 1976. Те године у Канади смо се баш интензивно дружили и можда од свих спортиста Југославије он и ја смо највише времена проводили скупа. И ноћ прије меча смо били у кину, слушали музику у дискотеци и пили кока-колу. У вријеме кад је он имао меч ми смо имали тренинг и послије повратка са тренинга питао сам како је Маријан прошао, рекли су ми да је изгубио и да га је овај унаказио. Попео сам се у његову собу, сједио је на балкону и шутио, а када сам га упитао како је било рекао је ' У животу нисам никог више истукао али ја не могу да савијем шаке, као да сам лупао у зид. Тако тврдог борца нисам доживио“. Те његове тешке тренутке смо заједно проживјели. Дружио са се с њим у Бањалуци, био сам с њим пријатељ, и више од тога“, рекао је Арсланагић.

Његов саиграч, Милорад Каралић, рекао је да је Маријан тада хтио да напусти бокс, али да се вратио још јачи.

"Враћали смо се са тренинга, били смо у олимпијском селу на истом селу. Ми смо га дочекали, видјели смо да је био сав малтене изрезбарен и питали смо га Маријане шта је то било. Није могао одмах да нам одговори. Почео је потом да прича и рекао 'Човјек ме толико убио да више нећу боксовати'. Ми смо га мало смирили, рекли смо му да ће наравно да бокса. Касније се вратио још јачи и направио праву каријеру“, рекао је Каралић.

Врло емотивна комеморација у испуњеном Банском двору у Бањалуци завршена је пјесмом „Због једне дивне црне жене“ коју је Бенеш јако волио.

Извор: мондо.ба