За годину отишло 2% радне снаге

БиХ је у протеклих годину дана изгубила готово два одсто радне снаге, стоји у најновијем Економском извјештају Европске комисије за други квартал за земље западног Балкана и Турску.

Босна и Херцеговина 20.07.2018 | 07:44 Како је истакнуто у подацима Европске комисије, у наведеном периоду дошло је до смањења незапослености, али је исто тако евидентиран и мањи број запослених.

"С обзиром на то да је смањење незапослености у апсолутним износима надмашило број новозапослености, може се закључити да је у првом кварталу радна снага смањена за један одсто, а у другом кварталу за 1,6 одсто у односу на исти период лани", закључено је у извјештају.

Према њиховим подацима, запосленост је у првом кварталу повећана за три одсто, док је у другом кварталу успорила на 2,1 одсто. Када се ради о незапосленима пријављеним на биро, Европска комисија истиче да је у првом кварталу њихов број мањи за 7,1 одсто у односу на исти период лани, а у другом за 7,2 одсто, што свједочи да је огроман број људи скинут с евиденције незапослених у бироу за запошљавање, било зато што су нашли посао или зато што су отишли из земље.

ЕУ такође биљежи да је у истом периоду дошло до номиналног раста плата за 2,1 одсто у првом кварталу и три одсто у другом, што говори у прилог чињеници да БиХ губи радну снагу, па су послодавци присиљени повећавати плате.

"Ако се узме у обзир инфлација, реалне плате су у првом кварталу 2018. године веће за два одсто у односу на годину раније", навели су у извјештају.

Горан Радивојац, професор економије на бањалучком Економском факултету, истиче да је евидентан одлазак огромног броја радно способног становништва у ЕУ, посебно у Њемачку.

Он каже да је то добро за људе који су нашли посао, али да је то катастрофа за БиХ.

"Пред амбасадама и конзулатима видимо младе и квалификоване људе. Визе не траже пензионери. Они остају овдје. Људи који иду порезе и доприносе плаћају у тим земљама, што је додатно оптерећење за пензиони и здравствени фонд овдје", истиче Радивојац за "Независне".

Као мјеру како би се то могло предуприједити, Радивојац види једино у повећању плата радницима у БиХ.

"Људи су свјесни да је одлазак у иностранство скуп јер морате платити стан и остале трошкове, поготово ако воде породице. Уколико би плате у БиХ довољно порасле, многи би били стимулисани да ипак остану овдје", истакао је он.

С њим се слаже и Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС, који истиче да је одлив радника највећи проблем за РС и БиХ и да ће многи послодавци морати повећавати плате изнад својих могућности, што, како истиче, може угрозити не само те фирме, већ и државу и преостала радна мјеста.

"Најважније је да држава буде спремна за такву ситуацију и да послодавце помогне кроз одређену врсту подстицаја. Рецимо, ако послодавац својим радницима дигне плате за 20 одсто, држава би се на неки краћи период одрекла повећања пореза и доприноса у апсолутном износу. Држава би свој бољитак остварила кроз повећање потрошње, односно повећање пореских прилива", каже Тривић за "Независне".

Стево Пашалић, демограф, истиче да се подаци ЕУ о смањењу активне радне снаге уклапају у његова истраживања.

Он упозорава да ће у наредних пет година 100.000 радника отићи у пензију, а да ће у исто вријеме на тржиште рада ући само 58.000.

"А онда томе додајте чињеницу да активно становништво одлази у земље ЕУ. Треба бити спреман да ћемо у наредном периоду имати убрзано старење становништва", истиче он.

Додаје да БиХ није једина земља која се суочава с одливом радне снаге. Подсјећа на податак хрватских демографа да је ту земљу од 2013. напустило 230.000 радника, а да је Румунија изгубила чак три милиона.

(Независне)