Прича: Можда се овако расте...

На утисак о мечу са екипом са Балтика већ данас ће пасти прашина, памтиће се само пролаз, ауторитативна игра Ненада Крстичића и погодак Бена, а за завршетак тог процеса биће јој потребне још две или три солидне европске сезоне.

Фудбал 19.07.2018 | 00:00 Било је то пре десет година, баш у периоду пре двомеча са Апоелом, несуђеним ривалом у другом колу квалификација за Лигу шампиона. Звезда није имала велике европске успехе, али је и даље држала до себе и имала рутину побеђивања у сударима која је морала да добије. После тог злокобног реванша са Кипранима све се окренуло наглавачке… Најтрофејнији српски клуб почео је да завршава међународне епизоде у сезони купања. Све до појаве Владана Милојевића и његових ратника.

Редови на почетку текста не треба да служе као оправдање за мучење против Спартакса, али Црвена звезда је, када се подвуче црта, успешно завршила посао против Летонаца. Мучила се јесте, обрукала се није. На утисак о мечу са екипом са Балтика већ данас ће пасти прашина, памтиће се само пролаз, ауторитативна игра Ненада Крстичића и погодак Бена. И победа од 2:0, којом се Црвена звезда приближила рутини побеђивања против „малих“. А за завршетак тог процеса биће јој потребне још две или три солидне европске сезоне.

Поред много пута спомињаног поправљања коефицијанта Звезда је искористила овогодишњу европску премијеру да као клуб и тим порасте… Мало, али ипак порасте. Прво победе против екипа као што су Спартакс потребне су да би црвено-бели миц по миц вратили рутину добро завршеног посла против објективно слабијих ривала. А друго и још битније, Владан Милојевић је по завршетку дуела на Маракани био много задовољнији него пре седам дана у Риги.

Логично, осетио је да његов тим лаганим корацима напредује и навијачима враћа сцене из прошогодишње епизоде, када их је обливао хладан зној против Флоријане и Иртиша. А после… То после овог лета требало би, тачније морали бисмо, да видимо, већ за седам дана када у Љутице Богдана гостује Судува.

„Били смо бољи него пре седам дана у Риги. Играли смо течније, показали смо стрпљење. Имамо играче који кроз такмичење морају да траже форму и поправљају се“, рекао је Звездин стратег.

Миран какав јесте Владан Милојевић би пре озабрао овако извојеван тријумф, него неки налик Вентспилсу (7:0), када је генерација Роберта Просинечког угушена у инстант еуфорији. Јер Рен је дошао да отвори очи.

Очигледно Владану Милојевићу не би пријало прескакање разреда, и драго му је што је Црвена звезда и против екипе као што је Спартакс задржала неке низове који су његов трејд марк. Пазите сад ово: на претходних пет европских мечева као домаћин Црвена звезда је примила само два гола. Дешавало се да остави ривала без озбиљнијег покушаја, ко што је то случај са Спартаксом. Та тактичка затегнутост је нешто што Владану Милојевићу значи много више, него да су Летонци испраћени са још неким поготком у мрежи.

Ти подаци и константа у дефанзиви сигурно служе Владану Милојевићу да се напаја оптимизмом и да верује у оно што ради. Као што верује да ће Звезда офанзивно продисати. Мада је тај део јако, јако сложен. Посебно, што се очекује да наредни ривал Судува прекопира Спартаксов стил и строгом дефанзивом фрустрира носиоце Звездине нападачке игре.

Ту су, донекле, Владану Милојевићу везане руке. Осим што може да подигне екипу бар за 20 посто, Звездин тренер сигурно верује да ће као поклон за обарање прве препреке добити Ричмонда Боаћија, те да ће се брзо опоравити Никола Стојиљковић и његов специјалац Славољуб Срнић. То је само један од предуслова да црвено-бели буду бољи него што јесу. Остали чиниоци бољитка представљају „унутрашњи дијалог“ између ВладанаМилојевића и остатка екипе.

Морао је боље, много боље Лоренцо Ебесилио, али ако ништа друго било је потеза којима је само наговестио Звездиној публици да ће у будућности трилере против летонског решавати лакоћом покрета писменог играча. За Звезду је од виталног значаја да Ебесилио остане један од главних адута, и у времену летње транзиције и тражења форме растерети Немању Радоњићу, момка коме је у овом тренутку самопоуздање изнад физичке спреме. Уз нападача који треба да дође до петка (читај Боаћија) теоретски и на папиру то би требало да буде офанзивно сасвим другачији тим. Нето налик прошлогодишњем...Наравно, уз претпоставку да ће бекови Родић и Филип Стојковић већ за седам дана бити на много вишем нивоу.

Звезда је и мало порасла јер је психолошки пробила баријеру. Зна да је само још један тријумф води до плеј офа за Лигу Европе, где би требало да буде домаћин. Црвено-бели сад могу да траже победу која ће имати дејство катапулта. Као прошлогодишња против прашке Спарте…

Извор: моззартспорт

Фото: МН пресс