СП: Чудан тип, али зна посао!
Специјалиста за неуспех, Рекреативац, имигрант, тренинзи у Централ парку и питање - могу ли да будем тренер? „Играмо из љубави према победи, а не из страха од пораза“, мото је Хуана Карлоса Осорија, селектора Мексика.
Фудбал 18.06.2018 | 18:45
Победа над Немачком биће, сва је прилика, довољна да се амортизује гнев Мексиканаца према селектору који три године тера по свом и у таквом начину вођења тима стиче непријатеље ван терена. Но, на њему му екипа верује, па ни сами Сомбрероси не могу да се начуде чиме је то рођени Колумбијац ушао под кожу играчима, да му сви до једног верују. И да нико за ове три године колико је на клупи нико ружну реч из свлачионице о њему није рекао.
А могао је. Нарочито после срамотних 0:7, 19. јуна 2016. у четвртфиналу јубиларног 50. издања Копа Америка, кад га је у Санта Клари почистио Чиле (0:7).
„Срамота ме је. Дугујем извињење мексичком народу. Погрешио сам у свему. Само да знате, разлика између нас и Чилеанаца није баш седам голова. Донекле ми је и драго што се ово десило, јер сад морам да спремим план одбране у ванредним ситуацијама“, говорио је тад Осорио.
Алтернативни план је прфункционисао. Не само да је супериодно довео Мексико на Мундијал, него је на отварању Групе Ф у Москви тукао актуелног првака света (1:0), са чак шесторицом фудбалера из састава који је претпрео ту резултатску катастрофу (Очоа, Морено, Лајун, Гвардадо, Чичарито и стрелац одлучујућег гола Лозано).
Потврда да су његове речи од пре две године имале смисла. Једнако као и оне изговорене јуче, пред дуел са Панцерима:
„Играћемо из љубави према победи, а не из страха од пораза“.
Важно је истаћи да је баш после бродолома на Копа Америка Осорио запуцао у Аргентину. На састанак са Марселом Бијелосом, кога сматра једним од најбољих тренера икада, диви се његовим методама и начину превазилажења тешких ситуација. Отишао је на неку врсти ходочашћа, јер је популарни Лудак водио Аргентину на Мундијалу 2002. у Јапану и Јужној Кореји, где су Гаучоси словили за првог фаворита, а онда су испали у групи. Бијелса је и те тренутке превазишао и, на пример, само две године касније постао олимпијски шампион са својом селекцијом, тако да је свака његова реч била делотворна.
А каква је јавност у Мексику можда најбоље сведочи да је Хуану Карлосу Осорио наденула надимак - специјалиста за неуспех. Као, на пример, Жозе Мурињо Арсену Венгеру. Разлози су пораз од Јамајке на Златном купу (0:1), па убедљивих 1:4 са Немцима на лањском Купу конфедерација.
Само, Осорио је научио да се бори. И да никад не одистаје. Да верује идејама. Томе га је научио живот. Његов отац је био медицински радник, али је због лоших услова живота у месту Санта Роса де Кабал прегебао у Сједињене Америчке Државе. Нелегално, наравно. Није ни први, ни последњи. У новој средини Хуан није могао да се посвети фудбалу као забави, иако га је тренирао у домовини и био просечан играч и тренер у зачетку. Морао је најпре да заради, тако што је физикалисао. Страст за фудбалом га није напуштала, па је у слободно време организовао тренинге за имигранте у њујоршком Централ парку. Углавном грађевинце. И све уредно записивао у свеске. Тактичке шеме, начин игре, ко је колико спреман и остале ситнице.
С обзиром да нико од њих није имао папире, било је и комичнин ситуација у којима су се сви скупа разбежали по парку кад би наишла полиција. Ни тад Осорио није дигао руке. Штавише, сваког дана је одлазио у Метро Старс (данашњи Њујорк Ред Булс), распитујући се да ли је поменутом клубу потребан тренер. И сваки пут би га сачекао одговор „не“. Све док после две године упорног запиткивања челници нису одлучили да му пруже шансу.
Позвали су га на разговор и остали запањени кад је Осорио пред њих просуо свеске са тактичким замислима. Исте оне којима је обучавао грађевинце из Колумбије, Перуа, Хондураса, Мексика... Били су пчињени његовом енергиојом, страшћу, амбицијом. Дали су му шансу. У међувремену је решио да се усавршава, па је посећивао тренинге Чикаго Булса, појединих хокејашких и НФЛ тимова.
Водио је рачуна о свему. Од исхране до поставке играча на терену. Стицао је њихово поверење. Чак и ако би нападача ставио на бека, а везисту преселио у напад. Напредовао је. Толико да је после Њујорка добио позив да се обропа у Манчестер Ситију пре него што је огроман новац са Блиског истока стигао на Етихад. Био је помоћни тренер, близак играчима о чему је касније сведочио и Шон Рајт Филипс.
А кад имаш поверење играча имаш све. Спремни су да „умру“ за тебе. Отуда не би требало да чуди како су на Лужњикију као навијену трчали Морено, Лозано, Чичарито, Вела... За свог Рекреативца, како су га потцењивачки, давно, још на почетку каријере, частили медији у Колумбији, због необичних тренерских метода.
Необичне можда јесу, али су за Немце биле ван домашаја. Отуда 1:0 и порука љубави мексичком народу.
Истом оном који је хтео да му скине главу пре две године.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар