СП, представљамо - Јапан: Може ли да понови „Чудо из Мајамија“?

Азијска фудбалска сила полако долази до краја пута. . .

Фудбал 17.06.2018 | 15:00 Да ли је дошао крај јапанске репрезентације какву знамо? Хоће ли се култ вероватно највеће фудбалске силе у Азији одржати после Светског првенства? Ова генерација одавно је превазишла свој врхунац и сада је у паду који ће вероватно Самураје дотући баш у Русији.

Више нико не говори о смени Вахида Халилхоџића два месеца уочи Мундијала, сада је прва и једина тема - крај златног доба јапанског фудбала. Године представљају велику бригу за комплетна тим, пошто се проблем старења ростера подудара са вековним проблемом Јапана, чија популација има све виши просек година. Управо због тога медији у Земљи излазећег сунца направили су велику фрку због Велике тројке(Кагава, Хонда и Оказаки), које се Халилхоџић свесно одрекао са циљем да готово на силу Јапан претвори у тим који игра искључиво на контранападе и тако избрише деценијску филозофију кратких, прецизних додавања. Што је, сагласиће се добри познаваоци фудбалских прилика, јапански трејдмарк.

Халилхоџић је смењен, а помало хистерично на његово место доведен је Акира Нишино, иначе без посла пуне три године након одласка из Нагоје. Опет, Јапан је добио оно што је тражио - селектора јаког ауторитета, цењеног у домаћем првенству, чврсте руке и неког ко би требало да искористи нападачки потенцијал. Нишино је на радару челника тамошњег Савеза практично више од две деценије, пошто је био виђен као селектора будућности након што је водио олимпијски тим у Атланти 1996. године. На Олимпијске игре водио је тим без иједног искуснијег играча, а заувек ће остати упамћено да је надиграо Бразил за који су тада играли Роналдо, Роберто Карлос, Дида, па и искуснији трилинг Ривалдо - Бебето - Алдаир. Овај меч, у којем је Нишино лансирао тада младу наду Хидетошија Накату, остао је упамћен у јапанској фудбалској историји као „Чудо из Мајамија“.

Нишинова тактика у то време била је ултрадефанзивна, базирана на тесној одбрани с фокусом на човека. Ипак, како се фудбал мењао, тако је и Нишино прилагођавао своју филозофију, коју је до савршенства довео као тренер Гамбе Осаке у периоду од 2002. до 2011. Гамба је 2005. године стигла до прве титуле у Ј-Лиги, а Нишинов тим био је познат по изизуетно агресивном, нападачком приступу. Само три сезоне касније Гамба је освојила и азијску Лигу шампиона, да би у децембру исте године његов тим водио жестоку борбу са Манчестер јунајтедом у полуфиналу Светског клупског првенства. Црвени ђаволи тада су славили резултатом 5:3.

По доласку на кормило националног тима Нишино је поручио да би екипи волео да врати „јапанскији“ стил игре, чиме је јасно сугерисао да ће се његова тактика базирати на брзим, окретним, издржљивим играчима, спремних на велики рад. Најважније од свега - није се одрекао једног од најважнијих постулата јапанске филозофије: слободе изражавања. За разлику од Халилхоџића, који је захтевао готово фанатичну дисциплину, Нишино је попустио чворове и својим изабраницима дозволио да унесу мало лепоте у игру што  је савршено „легло“ Хонди, Кагави и Оказакију. То може да буде највећа снага Јапана, или мана. Време ће показати.

Опет, нови селектор Јапана ниједног тренутка није крио да ће му коначни ростер чинити искусније ведете. Управо зато су млади играчи попут Рицуа Доана, Риоте Мориоке, Тацује Ита и Такумија Минамина испали са званичног списка, упркос томе што су имали сасвим коректне сезоне иза себе. Овакав Нишинов потез изазвао је бројне полемике у јавности, уједињене око идеје да је селектор морао да унесе свежу крв у тим.

Првенство у Русији лако би могло да буде последње за Еиђија Кавашиму, Макота Хасебеа, Јута Нагатомаи Мају Јошиду, можда чак и Шинђија Оказакија и Кеисукеа Хонду. Чиниоци једне моћне генерације стигли су до свог последњег заједничког путовања, а треба имати у виду да је врхунац исте био виђен још давне 2010. године, на отварању нокаут фазе у Јужној Африци против Парагваја. Шта ће егзодус оставити Јапану? Ко ће узети Кавашимино место првог голмана? Ко ће постати капитен уместо Хасебеа? Ко ће понети улогу плејмејкера уместо Кагаве? Ко ће постати прва звезда тима уместо Хонде? Довољно је само поменути да је ово најстарији састав који је Јапан послао на највећи планетарни догађај.  Много питања остаће без одговора у данима пошто се завесе спусте у Русији.

Посматрајући целу ситуацију с ове дистанце, Јапан би могао да се суочи с највећом кризом у њеној новијој историји. Али, о том - потом.

Нишино је практично већ у дану када је преузео диригентску палицу од Халилхоџића у глави имао идеју како ће стартних 11 изгледати. Тој идеји остао је веран. Прекаљени Кавашима на гол црти, а пратиће га тек за нијансу млађи чувар Гамбе Масаки Хигашигучи и вероватно будућност националног тима, Кашивин голман Косуке Накамура. Нишинова највећа мука биће комплетна дефанзивна линија. Први избор на десном беку Хироки Сакаи склон је повредама, мада је ове сезоне изнео страшан терет играјући за Марсељ. У сезони за нама накупио је чак 50 мечева! Његова предност у односу на конкуренцију јесте што може да заигра и као штопер у формацији с три дефанзивца, али и да буде испомоћ на левом беку. Његова једина права конкуренција биће Готоку Сакаи, који је имао сезону за заборав у Хамбургеру.

Штоперски тандем чиниће Маја Јошида и Томоаки Макино. Прилично искусан двојац, који годинама уназад дели добро и зло. Јошида ће ипак вући све конце у одбрани, као играч сасвим солидне премијерлигашке каријере и један од стубова последње линије Саутемптона током последње две сезоне. Јапану ће бити потребно да одржи препознатљив ниво посвећености игри и концентрације као и током квалификација, како би се шансе за пролаз даље увећале. Њихове сенке биће недовољни искусни Ген Шођи, Ватару Ендо и Наомичи Уеда, који још нису дочекали својих пет минута у националном тиму. И то би могао да представља велики проблем. Лево је Јуто Нагатомо, по многима синоним Интеровог посрнућа. Није лош играч, захвалан је, тимски уме да буде користан, али је одувек био далеко од нивоа италијанског, али и ТОП фудбала у Европи. Велики проблем представља то што је он практично једини класични леви бек у тиму и што алтернативе морају да долазе с других позиција. То би могло да представља велику претњу за цео тим у случају повреда.

У везном реду недодирљиви ће бити Јамагучи и Хасебе, млади Риота Ошима биће једно од ретких свежих лица у тиму и њихов заменик, и играће иза офанзивног трилинга Хонда - Кагава - Харагучи, који ће представљати подршку Јуји Осаку.

Хонда је и даље шеф и глава целе операције. Талисман ове генерације и вероватно највећа нападачка претња уз Осака. Његов осећај за игру, правовремено додавање и индивидуалне техничке карактеристике биће Нишиново оружје у конструисању напада. Уз наду да би заједно са Кагавом могао да обнови партнерство које је терорисало противничке одбране. Кагавин други мандат у Дортмунду није био тако продуктиван као први, што је донекле утицало да његов значај у тиму временом опадне. С правом се многи питају да ли је вредан првог тима Јапана, али у овом тренутку боље алтернативе - нема. Да је на врхунцу форме, нема дилеме да би многе одбране натерао да панично траже начин да га зауставе. Скроз лево биће Генки Харагучи, многима најмање познато име у офанзивном трилингу. Харагучи је играо кључну ролу у Фортунином повратку у Бундеслигу, а у клуб је стигао зимус као позајмљени играч Херте. Током квалификација постигао је и пет голова, укључујући и важне поготке против Аустралије и Саудијске Арабије.

Уколико он не буде на свом нивоу, ту је Такаши Инуи, који после три добре сезоне у Еибару напушта клуб и сели се у Бетис. Инуи је међу најбољим дриблерима у Јапану и то неретко користи како би пробио одбрану ривала.

Испред њих биће Келнова звезда у успону Јуја Осако, који се последњих година издигао на свим нивоима. Овог лета прелази у Вердер, што би требало да буде награда за добар рад. Упркос неким добрим партијама јавност не би требало превише да очекује од Осака, бар не у домену постизања голова. Његова специјалност није завршница, већ чување лопте и стварање простора саиграчима за егзекуцију.

Уколико буде било потребе, Нишино би могао да промени тактику и крене са два нападача, где би крај Осака био и брзоноги Јошинори Муто. Шинђи Оказаки ће остати резервна опција, јер је то његова зона комфора. Он ужива да уђе у завршних пола часа игре и постигне гол када је најпотребније. Тако је, између осталог, донео титулу Лестеру заједно са Џејмијем Вардијем и Ријадом Марезом.

Шта Јапан може у Русији? Они се надају нокаут фази, у коју су ишли два пута (2002, 2010), али питање је да ли је то могуће против Колумбије, Пољске и Сенегала. На папиру - јесте, али Јапану је потребан блистави сјај неких прошлих времена, мало атрактивности која би изненадила противнике и бацила их на колена.

Нишино верује да би могао да буде режисер неког новог фудбалског чуда. Питање је да ли у то верује и екипа?

Извор: моззартспорт